​Rumunska vojska priprema pancirni prsluk za žene

Iako se čini da je broj žena u vojsci u porastu u celom svetu, činjenica je da njihove vlade ne uspevaju uvek da ih zaštite. Na primer, kada su u pitanju pancirni prsluci, žene moraju da nose manje brojeve verzije za muškarce, i oni im nikada ne pristaju u potpunosti, te mogu da ih ometaju tokom akcija.

Dobra vest je da Centar za naučna istraživanja za odbranu od hemijskog, biološkog, radiološkog i nuklearnog oružja i ekologiju Vojske Rumunije pokušava to da ispravi. Posle mnogo uloženog napora da ubedimo vojsku da ne želimo da ismevamo njihov rad, otišli smo u sedište istraživačkog centra da se susretnemo za čelnicom laboratorije Simonom Badeom i saznamo koliko je teško dizajnirati pancirni prsluk za žene u Rumuniji.

VICE: Izgleda da rumunska vojska daje svoj doprinos promociji rodne ravnopravnosti.

Simona Badea: To je tačno. Iako sam ja žena i civil, radim u oblasti balističke zaštite i doktorirala sam odbranu od eksploziva. Već 23 godine se bavim istraživačkim radom.

Koji su koraci u dizajniranju pancirnog prsluka za žene?

U prvoj fazi smo ustanovili koje su najčešće veličine u vojsci. Merenja su vršena trodimenzionalnim skenerom, kod naših partnera iz Nacionalnog istraživačkog instituta za kožu. Stimpeks, jedina kompanija koja u Rumuniji proizvodi pancirne prsluke, stara se za proizvodnju.

Napravili smo prsluke za tri od pet veličina. Testirali smo ih na 150 žena sa Vojno-tehničke akademije, a to ćemo učiniti i sa ženama iz Generalštaba. Mnoge od njih su bile aktivne u vojnim operacijama u drugim zemljama.

Znači, ne pravite samo prototip?

Ne. Po poslovnom planu za ovaj projekat, prsluci moraju da budu spremni za proizvodnju. Prsluke finansira Nacionalni program za istraživanje, razvoj i inovacije, a ne Ministarstvo odbrane, kao što je pisalo u štampi.

Mi, kao vojni stručnjaci, imamo praktičniji pristup, jer želimo da imamo gotov proizvod. Istraživači obično žele da pišu naučne radove o ovakvim stvarima, ali naš cilj je i da ubiremo plodove istraživanja.

Kada ste počeli da pravite pancirne prsluke?

Ovde smo počeli da ih pravimo 1992-ge, po jednom izraelskom modelu. Kada su vojnici otišli na zadatak, bilo je potrebno povećati bezbednost na ratištu.

Koristili smo prsluke od kevlara, sa nivoom zaštite 3A, po standardu američkog Ministarstva pravde, koji štiti samo od municije pištolja. Tako da smo morali da pređemo na 4. nivo bezbednosti, koji koristi keramičke pločice koje štite od municije ispaljene velikom brzinom, i od vatre. Naši vojnici su otišli na zadatak sa prilično teškim prslucima.

Iako nikada nisu bili teži od 15 kilograma, pojavili su se neki problemi: tkanina je bila loša, a ploče su bile ravne i neudobne. Saslušali smo njihova zapažanja i nastavili da poboljšavamo prsluke. Promenili smo anatomski oblik ploča i dodali prilagodljivi MOLLE borbeni opasač. Poslednje modifikacije smo napravili 2012-te, kada su vojnici otišli u Avganistan sa novim prslucima.

Kako ste došli na ideju da razvijete pancirne prsluke za žene?

Svuda u svetu, prsluci se prave za muškarce, bez obzira na modifikacije koje vremenom nastaju. Amerikanci imaju razvojne programe za ženske prsluke, ali u pitanju je samo prototip, iako žene čine 14% njihove vojske. Kažu da bi žene jednostavno trebalo da koriste prsluke manjih brojeva, ali to ne funkcioniše tako, građene su drugačije.

Pitali smo žene koje su izvršavale zadatke na terenu, jer su ih one koje su bile na merenju nosile samo tokom vežbi. Prsluci su ih stezali u predelu grudi, a bili su labavi u struku. Bili su neudobni i otežavali su im pokrete ruku.

Prsluk može da se zakopča sa unutrašnje strane i da se zategne u struku, ali im je i dalje bio previše labav u struku, kao preveliki kaiš. Pokušavamo da izmenimo ergonomiju prsluka, a da nivo zaštite ostane isti. A novi prsluk neće biti skuplji, jer je različit samo dizajn, materijal je isti.

Skener ne čuva imena i lica ženskih vojnika i studentkinja vojne akademije, već samo njihove mere, da bi napravio trodimenzionalne avatare.

Postoje li drugi materijali od kojih se prave pancirni prsluci osim kevlara?

Da, Amerikanci rade na svom sistemu „zmajeve kože", u kojem se koriste titanijumske pločice, ali izgleda da su ustanovili da pločice otpadaju sa prsluka, zbog promena temperature na terenu. Postoje drugi tipovi polimernih vlakana i balističkog polietilena, ali oni mogu da se koriste samo kada se pomešaju sa kevlarom, jer u slučaju vatre, polietilen gori brže, a kevlar se sam gasi. Kevlar ostaje najpodesnije rešenje.

Kada će prsluci biti spremni?

Prema programu, moramo da dođemo do rezultata do sledeće godine. Ovo je dvogodišnji projekat koji bi trebalo da bude završen u junu 2016-te, kada ćemo ispitati proizvod na poligonu.

Šta mislite, kakav će biti, u poređenju sa prslucima naših saveznika?

2005-te godine smo dobili jedan video snimak iz Avganistana, koji prikazuje grupu vojnika koji su testirali pancirne prsluke sa raznoraznim oružjem koje su imali, i među američkim, poljskim i rumunskim prslucima, rumunski su se pokazali kao najbolji. Amerikanci su tada koristili prsluke „interceptor", koji su bili veoma lagani, ali i previše kratki. Posle su napravili unapređenu verziju.

Danas primenjujemo metod odstranjivih delova. Na primer, ako vam ne treba okovratnik, vi ga skinete, a ako želite da proširite zaštićenu površinu, dodate rukave, nogavice, a postoje i zaštitni dodaci za karlični deo. Najvažnije je imati na umu da nijedan prsluk nije neuništiv, i da ništa ne može da vas zaštiti od raketnih bacača i drugog teškog naoružanja.