FYI.

This story is over 5 years old.

Μόδα

Bila sam u izboru za „Next Top Model“ i bilo je depresivno

Očigledno je zašto Next Top Model tako dugo beleži uspehe: sadrži dramu, šminkanje i lepe mlade žene.
18.4.15

Svi znamo šta je Next Top Model. Neki od nas gledaju ovo TV takmičenje, neki imaju prijatelje koji ga gledaju, a neki su čak i sami učestvovali. Originalni koncept je uvela Tajra Benks pod naslovom America's Next Top Model još 2003., a od tada je ovaj rialiti šou bio adaptiran u čak 120 zemalja širom sveta. Ja sam imala čast da učestvujem u jubilarnom desetom ciklusu nemačke verzije – GNTM – koji danas vodi Hajdi Klum.

Reklame

Očigledno je zašto Next Top Model tako dugo beleži uspehe: sadrži dramu, šminkanje, i lepe mlade žene u pozama kao što su smajz" ili buti-tuč". Cilja na potrebu urođenu u publici da se istovremeno divi i ismeva; takmičarke su možda zgodnije od vas ili od vaše devojke, ali se često ponašaju kao psihopate. Recept je recept.

Kao tinejdžer, verno sam pratila GNTM i sanjala da se jednog dana i sama tu pojavim. Ali kako su godine prolazile, shvatila sam da je program štetan ne samo po moždane ćelije devojčica. I najpovršnije istraživanje na planu društvenih mreža otkriće postove tipa „Nemački Next Top Model me podseća koliko sam neverovatno ružna," ili „U GNTM biraju samo najmršavije devojke, moram i ja da smršam."

Htela sam da ispitam da li je stvarnost tako ružna i sa druge strane zavese, pa sam se prošle godine prijavila za GNTM kasting. Iako sam i sama profesionalni model, ne sviđa mi se kako ova industrija utiče na svest mladih žena. Pa ipak, bila sam još dosta daleko od same emisije.

Za početak, da bi se samo pojavila na kastingu, svaka devojka mora da otputuje do Minhena u sred leta i ostane tamo nekoliko dana – troškove joj niko ne pokriva. Onih par srećnica koje izaberu, među kojima sam se i ja našla, par meseci kasnije dobiju poziv: „Čestitamo! Prošla si u sledeću rundu, pozivamo te da ponovo dođeš u Minhen!" Ono što zaborave da pomenu je podatak da je i sledeća runda otvoreni kasting, i da sve troškove opet moram sama nekako da pokrijem.

Reklame

Izgleda da GNTM producenti nisu našli dovoljno svežeg mesa tokom prvih nekoliko kastinga, pa smo morale sve da ponovimo par meseci kasnije, u novembru 2014. Tako sam se opet našla u Minhenu, čekala satima ispred studija na temperaturi ispod nule zajedno sa još desetak modela. Komotno smo mogle da se smestimo i u čekaonicu, ali kad smo pitale zašto moramo da stojimo na ulici, iz produkcijskog tima su nam rekli da je ovako „dramatičnije!"

Nakon par sati čekanja, javili su nam da žiri u GNTM autobusu uskoro stiže. Zato su nas sve poređali ispred ulaza u zgradu da uvežbamo oduševljenje. Sa leve i desne strane pustog crvenog tepiha, stajale smo i aplaudirale, vrištale, vikale „Hajdi!" i tražile da se slikamo sa članovima žirija. Sve to je unapred uvežbano.

Petnaest minuta kasnije, žiri je najzad stigao. Za tri minuta su ušli u zgradu, a mi smo ostale da čekamo ispred vrata. „Skinite jakne, da ne izgleda kao da vam je hladno", doviknuo je neko iz produkcije. LOL.

Posle jedanaest sati čekanja, odjednom je objavljeno da kamere kreću za deset minuta. Raspoloženje među nama momentalno je prešlo iz dosade u ekstremnu nervozu. Meni je delovalo očigledno da su hteli da izazovu tremu među učesnicama. Kad nam je najzad dozvoljeno da uđemo, dobile smo hladnu zakusku. Snimatelji su dobili kuvanu hranu.

Stvari se nisu značajno promenile ni kad su me izabrali kao jednu od takmičarki. Svake nedelje, na dan snimanja – što je ključni deo epizode – morale smo da ustanemo u pet ujutru da bismo onda čekale deset sati u hladnoj sobi od milošte nazvanoj „bekstejdž". Kad god bi se neka od nas požalila, producenti bi se opet pozivali na „dramatiku".

Reklame

Pošto su nas blago zlostavljali i producenti i članovi žirija (neki su nam se u lice žalili, jedan mi je rekao „Oh, zar opet ti?"), neke devojke su htele da napuste emisiju ali im to praktično nisu dozvolili. Kad bi se neka pobunila, zvali bi je na dug razgovor sa produkcijom i tražili da detaljno obrazloži zašto želi da ode. To iskustvo je bilo toliko traumatično da bi se većina devojaka predomislila i ostala. One koje bi istrajale u nameri da odu nisu mogle prosto da izađu. Umesto toga, pozvali bi ih pred žiri tokom eliminacija i pred kamerama ih izbacili iz nekih izmišljenih razloga.

Dok su se izbačene devojke pakovale, obično su besnele: „Hej! Nismo se tako dogovorili! Šta koji kurac?"

„Nema to veze sa tobom, šou ne sme da izgubi reputaciju," odgovarao im je asistent producenta. Osećala sam se kao objekat, bez ikakvih prava, a nisam bila jedina; pa ipak, malo ko se bunio. Ko bi smeo da izađe na crtu advokatima Hajdi Klum?

Jednom sam slučajno čula ljude iz produkcijskog tima kako raspravljaju o kandidatima i shvatila da nas od milja zovu „decom", iako smo mahom bile srednjih dvadesetih godina. Tokom intervjua, dali bi nam gotove fraze sračunate da govornika što je više moguće ponize, i tražili da ih izgovaramo pred kamerom. Nisu nam samo nudili pitanja već i spremne odgovore; sve je to snimano po nekoliko puta dok ne odluče da je naš glumački performans prigodan za TV.

„Prigodan" u ovom slučaju znači da nije bilo bitno ako je scenario u potpunoj suprotnosti sa osobinama takmičarke. Neke od nas su shvatile da imaju priliku da izbore više vremena pred kamerama ako se ponašaju histerično, i time su se rukovodile. One koje nisu mogle da zvuče autentično dok recituju tekst, ili da se uklope u jedan od propisanih stereotipa (naivna dušica, plačljivica, kučka, slatka mala, itd.) odmah bi dobile šut kartu. Mnoge prisebne manekenke nisu ni dobile priliku za razgovor pred kamerom.

Reklame

GNTM podržava stereotipe mladih žena. Format se oslanja na striktnu definiciju lepote i na jednoumlje. Žene koje gledaju šou nisu jedine podložne tim uticajima – i muškarcima ovo može da pomuti um. Na kraju većina ljudi uzima zdravo za gotovo da je društvena percepcija ženske lepote ono što šeta pistom svakog četvrtka uveče na ProSieben kanalu.

Zbog toga sam svesno odlučila da govorim o pozitivnom razmišljanju kad god se nađem pred kamerom. Nisam htela da se publika oseća loše ako ne izgleda ili se ne ponaša kao jedna od „curica" sa TV-a. Sve smo bile lažni likovi sa dijalozima unapred spremljenim za optimalnu količinu drame – nismo bile stvarne.

Mislim da sam svojim učešćem u GNTM bar mogla da se obratim devojkama na koje koncept ove emisije utiče – devojkama koje pate pod stereotipnim standardima koji im se nameću, devojkama na koje deluju mediji i koje nemo klimaju glavom pred onim što im TV ekran prikazuje. Ako je moj trud doprineo da bar neka od njih preispita GNTM format, smatram da je bilo vredno truda.

Nažalost, mislim da moja misija nije uspela. Nijedan rialiti šou ne dozvoljava ženi da kaže ono što želi. Naprotiv, skoro bez izuzetka ona biva ukalupljena u lik koji joj ne pristaje. Što više drame iz toga proističe, to joj se više vremena pred kamerom daje. Mogu samo da se nadam da će, umesto procepa između butina ili bikini mosta, sledeći trend biti samouverenost.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu