Pričali smo sa stranačkim omladincima o marihuani, mladima, LGBT pravima i prostituciji

Tekst i fotografije: Petra Živić i Stefan Veselinović

Izborna apstinencija je nešto zbog čega se mnoge veće partije sa gorčinom sećaju izbora 2014. godine. Veruje se da je sve veća apstinencija rezultat sve apolitičnije i razočarane omladine kojima su političari, čija su im se lica sa ekrana smeškala tokom celog odrastanja, zgadili i rođenu zemlju. Blago rečeno.

Bilo nam je potrebno nekoliko dana da "uhvatimo" sve koordinatore i predsednike omladina i organizujemo sastanke. Nismo hteli mejlove ili telefonske intervjue. Hteli smo da 'oči u oči' čujemo šta oni nama - njihovim potencijalnim biračima - nude. Pozivu su se odazvali svi koje smo zvali osim najveće partije, Srpske napredne stranke. Posle više poziva i zahteva poslednje objašnjenje koje smo dobili je da "se odlučuje ko će govoriti ispred omladine."

U vreme kada se budućnost, sreća, dostojanstvo, porodica i sve te slatke reči k'o stvorene za slogan, traže u inostranstvu zapitali smo se - šta rade sve te stranačke omladine? Čime one privlače mlade birače? Kako se obraćaju mladima i šta misle o problemima sa kojima se srpska mladež svakodnevno suočava, ali i o pitanjima koja će, čini se, tek doći na dnevni red.

VICE: Mlade generalno ne zanima politika i veliki broj jednostavno želi da pobegne iz zemlje, dok gotovo svi misle da su partije aparat za zapošljavanje. Neki se snađu, pa kupe ili plagiraju diplomu, a oni koji odluče da zaista studiraju bore se sa Bolonjom i finansijskom situacijom te tradicionalno protestuju, bez učinka. Kako onda animirate mlade, šta im nudite i koje su to teme koje namećete u okviru same partije?

Nevena Tomić (koordinatorka omladine Dveri): Mladima se obraćamo preko naše Fejsbuk strane koja je u ogromnoj ekspanziju i koja svakodnevno dobija između 500 i hiljadu novih pratilaca. Mladi su naše biračko telo. Mladi beže iz zemlje u potrazi za boljim poslom i boljim materijalnim statusom, a tamo postaju građani trećeg reda. Ali, i u Srbiji danas imamo katastrofalnu situaciju da mladi predstavljaju jeftinu radnu snagu kod stranog gazde u sopstvenoj zemlji. Sve je rasprodato, sve je privatizovano i sve je obezvređeno.

Mi želimo da stvorimo sistem u kome će mladi raditi u svojoj zemlji i stvarati porodicu. A to se jedino može postići tako što će se davati primat domaćoj proizvodnji, domaćem proizvodu, domaćem proizvođaču, da se na taj način jača domaća ekonomija, domaća privreda. Za početak je dovoljno prekinuti rasprodaju kompletne nacionalne imovine. Treba povećati carine na uvoz strane robe da bi se zaštitila domaća proizvodnja.

Nemanja Radojević (predsednik omladine pokreta Dosta je bilo): Kod nas vlast nema koristi da menja bilo šta u svojoj politici jer nema koristi od obrazovanih ljudi i ljudi koji misle svojom glavom. Studentska borba se uvek vrti oko 48 bodova, a problem je što se Bolonjska deklaracija nikada nije primenjivala onako kako treba da se primenjuje, niti fakulteti imaju uslova za to, niti su profesori voljni da idu ka tome, jer to znači njima više posla, a znamo kakvi su profesori, većina je zaključana u starim načinima predavanja i razmišljanja. Mi imamo u programu reformu obrazovnog sistema gde se kaže da je važno naći način da se poštuju uslovi koji su postavljeni. To znači da se profesori posvete svom profesorskom znanju, to znači da bi najbolji ljudi bili na profesorskim pozicijama.

Pored toga, važan je Zakon o volontiranju koji ne postoji – nepostojanje zakonskog okvira za mladog čoveka koji želi da stekne neku praksu posle formalnog školovanja. Danas ako dođete kod poslodavca i želite da volontirate, nemate mogućnost da potpišete ugovor. To želimo da menjamo.

Uroš Marković (predsednik omladine Demokratske stranke): Mladi ne vide politiku kao način rešavanja problema, niti vide perspektivu u društvu u kome žive. Motivišemo ih najviše na društvenim mrežama, zabavnim sadržajima, video klipovima i pokušavamo da im skrenemo pažnju ne na sebe, već na to koliko je u stvari važno biti politički aktivan, makar to uključivalo i samo glasanje na izborima. Mladi odlaze jer nema posla. Naša ideja je da nakon završene više škole ili fakulteta država bude u obavezi da zaposli mladu osobu u državnoj ili privatnoj firmi na godinu dana i obezbedi platu za taj period.

Ivan Despotović (predsednik omladine Liberalno demokratske partije): Mi otvoreno pričamo o temama koje nas zanimaju zajedno sa ostatkom partije jer smo njen integralni deo. Nikada nismo bili u situaciji da je stranka odbila neku našu ideju. Bivše generacije mladih su sada na rukovodećim pozicijama u partiji. Koncentrisali smo se na takozvani "odliv mozgova", jer je sva politika koja je vođena u vezi sa ovim pitanjem do sada bila licimerna, nije nudila nikakva rešenja. A mladi više ne odlaze samo iz ekonomskih razloga, radi se o vrednosnom sistemu – u Srbiji je nemoguće osamostaliti se, kupiti prvi stan, a to nameće određeni životni i vrendostni sistem u kome se živi. Potrebno je obezbediti povlašćene kredite za kupovinu prvog stana, ukinuti nostrifikaciju diploma, to su dve stvari koje su među najvažnijim.

Svetislav Mađarević (predsednik Saveta za omladinu i sport okruga Beograd, Srpska radikalna stranka): Mladi ljudi imaju direktan uticaj na politiku naše partije samim tim što su na nekim od važnijih stranačkih funkcija upravo mladi ljudi. Mi se zalažemo za integraciju sa Rusijom, protiv smo Evropske unije, protiv smo pristupanja Srbije NATO-u. Kada je omladinska politika u pitanju mi najpre pokušavamo da objasnimo mladima da u samoj Evropskoj uniji ima mladih ljudi koji su protiv takve Unije. Da krilatica 'propašćemo ako ne uđemo u Uniju', nije istina. Organizovali smo tribine, doveli tridesetak mladih ljudi iz Evrope koji su su objasnili našim pristalicama sve pogubne stvari kada je EU u pitanju, organizovali smo i proteste ispred ambasada Ukrajine, Libije i Sirije, jer smatramo da je rat na tim prostorima nametnum baš kao i u Jugoslaviji.

Problem studentske politike je u tome što su lideri tih studentskih organizacija uglavnom već u određenim strankama. A studenti su veoma svesni koliko su ti lideri politizovani, da su podložni pritiscima uprave svojih fakulteta i politčkih stranaka. Moj lični stav je da bi studenti trebalo da se ujedine oko stvarnih problema, uslova studiranja, a ne oko bodova. Bolonja je nesprovodiva u Srbiji, i to je nešto na čemu treba raditi. A i sam predsednik stranke, Vojislav Šešelj, je još devedesetih govorio da svako ko želi da upiše fakultet treba da ima pravo na besplatnu prvu godinu.

Đorđe Đoković (predsednik Socijalističke omladine, SPS): Ono što se mi trudimo da radimo to je da propagiramo naš levičarski program. Ono što su imali naši roditelji, besplatno školstvo, besplatno zdravstvo, jednake šanse za uspeh, umesto ovoga danas - nemate novac, nemate ni školovanje, ni zdravlje. Mi propagiramo socijalnu pravdu, jednakost. Sa druge strane, mladi ljudi ne čitaju program. Oni hoće nešto konkretno, žele dobru učionicu, slušaonicu, da imaju dobar kompjuter na fakultetu. Mi možemo to da im ponudimo, ali to treba i ostvariti. A kada nemate zdravu ekonomiju, kada nemate osnovne stvari koje čine jednu državu, onda ne treba nuditi nešto što ipak ne možete da ostvarite.

Ono za šta se mi zalažemo kao Socijalistička omladina je da treba uskladiti fakultete sa tržištem rada, da ne treba proizvoditi višak radne snage za neke oblasti. Ali prvenstveno treba zaustaviti partijsko zapošljavanje. Sa druge strane, bitno i poručiti mladima da u današnjem vreme moraju da se kreću i bore za svoja prava. Ne mogu se samo slati CV-ijevi od kuće. Mi se trudimo da probudimo upravo taj duh kod mladih.

Isidora Petrović (koordinatorka omladine Levice Srbije): U Levici Srbije se aktivno zalažemo za to da je stranačko zapošljavanje krivično delo. Danas se primenjuju razne neke lažne zabrane zapošljavanja, dok se otpušta hiljade i hiljade ljudi, paralelno mesto dobijaju ljudi koji rade dobar posao u stranci. Mi smo kao omladina, pre svega, zainteresovani o pitanjima koja se tiču mladih, ali da bismo pričali o mladima moramo da pričamo o široj slici koja se tiče društvenih nejednakosti, koje su sve veće i koje onemogućavaju vertikalnu pokretljivost. U našoj omladini nema ljudi sa političkom prošlošću, ali i te kako imamo iskustva u političkom aktivizmu, sa protesta i blokada fakulteta.

Najveći problem je to što dete čiji roditelji imaju samo osnovnu školu ima 80 puta manje šanse da se upiše na fakultet, nego dete čiji jedan roditelj ima završen fakultet. Svima je jasno koliko je teret studiranja zapravo na porodicama i koliko su profesori i studenti suprotstavljeni time što plate profesora zavise od školarine studenata. Zalažemo se za besplatno obrazovanje zato što verujemo da Bolonjski sistem ovako kako funkcioniše stavlja veliki teret na mlade. Niko ne uzima u obzir to da većina mladih koja danas studira mora i da radi. A vi ako morate da radite, ne možete da idete na predavanja, onda ste u riziku da izgubite budžet, a onda ste u riziku da ne studirate više. Kada se studenti protive i hoće besplatno obrazovanje onda se kaže, 'e to je moglo u socijalizmu sada ne može', a kada se povodom nekog užeg probema obraćaju fakultetu onda kažu, 'eto vi studenti treba da budete emancipovani i da vam je sve jasno, a vi se zalažete za tako uske probleme'. Ali ako želimo da pričamo o stvarnoj promeni ona je, za početak, da obrazovanje bude dostpunije.

VICE: Duvaš? Znaš li nekoga ko duva ili kome je kanabis medicinski pomogao? Legalizacija/dekriminalizacija marihuane, da ili ne?

Nevena Tomić (Dveri): Mi se zalažemo za sport i zdrave stilove života. Ja sam lično bila profesionalni sportista 12 godina, tako da nisam probala marihuanu. Igrala sam košarku. Ali, kada se radi o legalizaciji marihuane u medicinske svrhe, to je ipak nešto čemu treba da se posvete kompetentni i stručni ljudi i donesu odluku zavisno od toga da li postoji potreba iz zdravstvenih razloga. Ukoliko dođe do toga, treba da se povede dodatno računa kako ne bi bilo zloupotrebe.

Nemanja Radojević (Dosta je bilo): Ne duvam. Ali, marihuana treba da se legalizuje u medicinske svrhe, ima toliko nalaza koji su pokazali da ona zaista pomaže ljudima obolelim od teških bolesti. Trebalo bi da se omogući svakom čoveku da, ako misli da nešto može da mu pomogne, da mu to bude dostupno i da to ne bude krvično delo. Takođe se zalažamo da marihuana prestane da bude tabu tema. Problem je i što se danas ljudi kod kojih se pronađe gram, dva obeležavaju kao kriminalci. Postoji trend u svetu da se to menja i mi želimo da pratimo taj trend.

Uroš Marković (DS): Nikad nisam duvao. Pitanje legalizacije je već civilizacijska stvar, treba je legalizovati u medicinske svrhe i medicina je tu rekla svoje. Već je trebalo to uraditi. Što se dekriminalizacije tiče, budući da ne postoji rasprava o tome, mislim da konzervativni ljudi u Srbiji nemaju pozitivan stav jer jednostavno ne znaju ništa o tome.

Ivan Despotović (LDP): Još jedno pitanje na kome se vidi koliko je naše društvo retrogradno. Ljudima treba pružiti šansu da bi se došlo do lekalizacije i dekriminalizaicije. Potrebno je razgovarati o marihuani, jer trenutno ne postoji debata o tome. Tabu teme i strah se leče razgovorom. Lično ne duvam, ali kada bih iz zdravstvenih razloga bio u situaciju da želim da nabavim kanabis, ne bih voleo da budem primoran da se okrećem iza ramena kao kriminalac.

Svetislav Mađarević (SRS): Iskren da budem, ja nisam ekspret za to. Bavim se sportom, nisam koristio opijate i ne volim da budem prisutan kada se to radi. Ali, naravno, da se ne lažemo, poznajem mnoge ljude koji je koriste. Sam predsednik naše stranke je rekao da nema ništa protiv toga da se upotreba kanabisa dozvoli u medicinske svrhe, pod kontrolisanim uslovima. U tom smislu podržavamo ideju legalizacije u medicinske svrhe, a u rekreativne ne. Smatramo da su sve vrtste narkotika štetne za omladinu i za društvo generalno. Moj lični stav, a ne stav partije, je da u skladu sa vremenom, treba napraviti razliku između lakih i teških droga, kao i između lakog i teškog krivičnog dela. Mislim da dolazimo u apsurdnu situaciju da neko zbog nekoliko grama marihuane dobija kaznu istu ili sličnu nekome ko je počinio teže krivično delo.

Đorđe Đoković (SPS): Kada je reč o legalizaciji u medicinske svrhe, mi smo kao partija među prvima javno podržali inicijativu. A što se tiče dekriminalizacije ili legalizacije u rekreativne svrhe, moram da kažem da mnogo mladih i urbanih ljudi prilazi našoj partiji i smatra da je to nešto o čemu bi trebali da razgovaramo u narednom periodu. Ja jesam za razgovor, za predloge i mislim da neke stvari treba postaviti na svoje mesto. Treba gledati i učiti od drugih zemalja, zašto se mi uvek pravimo pametniji od drugih, a nalazimo se iza svih? Verujem da ima prostora za razgovora, ali jeste komplikovanija tema u pitanju. U Srbiji su ljudi, generalno, drugačije vaspitani i nedovoljno obavešteni o tome. Neke stvari su i u zakonu ostale iz prošlosti i mislim da ima prostora neke stvari uskladiti sa vremenom u kome živimo i koje je pred nama.

Isidora Petrović (Levica Srbije): Ja nisam duvala, ali znam ljude koje to rade. Ne treba dramiti. U svakom slučaju ne treba ignorisati realnost mladih u Srbiji danas, i da je to nešto što oni neretko opažaju kao svoj ventil. Levica Srbija se zalaže za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe, a mi i dalje gradimo stav o tome da li treba ići dalje od toga. To je složeno pitanje. Istovremeno teret svih problema ovog društva, to što ljudima treba ta vrsta ventila ili što im je to jedini način da zarade, stavljaš na njih tako što ih pošalješ u zatvor. A sa druge strane, sve ono što se dešava u zemlji i što nam svima uništava život, za to niko ne odgovara. Ne možeš da kao ingorišeš realnost i da kažeš da je ista vrsta štete naneta zbog toga što neko duva i što je neko preduzeće odveo u stečaj.

VICE: Kada si poslednji put šetao/la "Picinim parkom" ili prošao oko Plavog mosta? Šta misliš o legalizaciji prostitucija?

Nevena Tomić (Dveri): Nisam skoro, ali je generalno je jezivo. Kao žena, ja se apsolutno protivim bilo kakvoj zloupotrebi ili eksploataciji žena u seksualne shvrhe i protivim se da se na tome zarađuje.

Nemanja Radojević (Dosta je bilo): Nisam skoro. Mi mislimo da je Srbija sada na dnu moralnih i ekonosmkih vrednosti tako da bi sada bilo kontraproduktivno legalizovati prostitciju. To bi u ovom trenutku značilo urušavanje prava žena i zloupotrebu egsistencijalno ugroženih žena, a takvih trenutno ima mnogo.

Uroš Marković (DS): Bila ili ne bila legalna, potrebno je staviti je u određene zakonske okvire. Najgora je tanka linija koja postoji među prostitucije i trgovine ljudima.

Ivan Despotović (LDP): Najveći problem je trgovina ljudima, kao i bezbednost seksualnih radnika i ljudi koji koriste usluge. Ljudima je neophodno dati izbor, da ukoliko se time bave, da to bude njihova volja. To je jedino moguće uraditi dekriminalizcijom.

Svetislav Mađarević (SRS): U Nemačkoj je, na primer, legalizovna prostitucija, pa sada mnogi kažu da i ovde treba legalizovati. Ja ne mislim da treba, i mi kao stranka nismo za legalizaciju. Pitanje je kako bi se to regulisalo čak i da je legalizovano. Putujući po Evropi u sred Brna sam video ogroman bilbord na kome piše 'oglas za mlade devojke koje hoće da rade i zarade'. Da se to pojavi u Srbiji, to bi bilo jako loše, pre svega, za mlade devojke. Možda bi se razvio i taj turizam koji nije dobar za imidž Srbije. Bilo bi loše da smo prepoznatiljivi po tome.

Đorđe Đoković (SPS): Mi o tome nismo donosili stavove i zaključke na sastancima omladine, ali sigurno da smo razgovarali, jer je to i bila aktivna tema u proteklih godinu dana. Ono što ja lično smatram je da treba legalizovati prostituciju. Možda to treba uvesti u legalne tokove. Nije to stav partije, nije to stav omladine, to je moj stav. Verujem da mnogi ljudi razmišljaju kao i ja. Ponavljam, toliko zemalja je uredilo svoje sisteme, tu nema iskakanja, imate plaćanje poreza, država zarađuje, seksualni radnici su zaštićeni od nasilja i zdravstveno pokriveni. Hajde da učimo od najboljih, hajde da pokušamo da uzmemo najbolje stvari od država u okruženju i pokušamo da primenimo kod nas.

Isidora Petrović - Levica Srbije: Levica Srbije se zalaže apsolutno za jednaka prava žena i na papiru i faktički. S obizrom na to da su žene najviše pogođene, prinuđene, indirektno ili direktno da se bave prostitucijom, omladina Levice Srbije stoji iza svega što će poboljšati prava žena. Levičarske ideje su u osnovi feminističke. U tom smislu podržavamo ideju legalizacije prostitucije. Ako bi značilo da imaju svoj sindikat koji bi doprnosao poboljšanju prava, apsolutno, da. Trenutno, ceo taj problem je pravno nevidljiv, a sa druge strane je jako teško da se u društvu koje je patrijarhalno računa na to da će samo promenom zakona policajci ili građani odmah razumeti koliko je to zapravo složeno pitanje i koliko to često nije stvar nečije odluke.

VICE: Svedoci smo nasilja nad pripadnicima LGBT populacije svake godine. Opet, na onom papiru koji zovemo Ustav, ljudska prava su zagarantovana LGBT zajednici u Srbiji. Da li biste nešto menjali? Šta misliš o gej brakovima i usvajanju dece?

Nevena Tomić (Dveri): Naš stav je uvek bio isti - mi nemamo aposlutno ništa protiv njih. Smatramo da je svaka vrsta diskriminacije prema bilo kojoj manjini negativna. Isto tako, smatram da LGBT prava nisu ugrožena. Pa vi imate prebijanja i na utakmici, svakodnevno. Mi smo apsolutno protiv nasilja. Mi smo protiv diskriminacije, ali se takođe protivimo promociji ideologije homosekusalizma. I nametanja takve ideologije. Smatramo da je seksualna orijentacija privatna stvar čoveka i da tako treba da ostane.

Nemanja Radojević (Dosta je bilo): Mislimo da su svi ljudi jednaki i da takvi treba da ostanu pred zakonom. Sve ono što je omogučeno heteroseksualnim ljudima treba da bude i ostalima. Seksualno opredeljenje ne određuje da li će neko biti dobar roditelj ili neće. Država svima mora da obezbedi pravo da postanu roditelji.

Uroš Marković (DS): Mi smo doneli Zakon protiv diskriminacije uprkos protivljenju tadašnje opozicije. Danas je parada normalna stvar u Beogradu, a 2010. je bilo okej srušiti Beograd. To je prosto, Aleksanadar Vučić kontroliše grupu 1389 - kao što je 2010. odlučio da treba srušiti Beograd, sada je odlučio da im naredi da ostanu kod kuće i eto nam uspešne Parade. Građani nisu dovoljno informisani o tome koji su problemi LGBT populacije. Ljudima ne treba objašnjavati da li je to normalno ili ne već govoriti o problemima sa kojima se ovi ljudi surseću. To je najpre posao političara, jer njih ljudi najviše slušaju. Kada se bude insistiralo na problemima, možda ljudi uspeju da shvate i prihvate LGBT populaciju.

Ivan Despotović (LDP): Kada je sve u rukama pojedinaca koji donose odluke i delaju umesto sudova i izvršne vlasti, imamo situaciju kakva je sada. Potrebno je naterati institucije da rade i budu nezavisne. Da bi se to desilo, treba smeniti sadašnju vlast koja se bazira na volji jednog čoveka.

Mi smo jedina partija u Srbiji čiji Savet za ljudska prava aktivno učestvuje u organizaciji Parade ponosa. Ne sme se stati u borbi i legalizacija gej brakova i omogućavanje istopolnim parovima da usvajaju decu mora biti sledeći korak za koji ćemo se izboriti.

Svetislav Mađarević (SRS): Stav Srpske radikalne stranke se nije menjao. Ljudska prava su pripadnicima LGBT populacije zagarantovana Ustavom, i niko nema prava da ih napada, ponižava ili maltertira. Ali dalje širenje zakonskih prava, usvajanje dece ili istopolni brakovi, to ide u kontrasmeru od propagiranja porodičnih vrednosti i tako nešto ne podržavamo. Predsednik stranke je i sam rekao da lično nema ništa protiv pripadnika LGBT populacije, ali da ne podržava nikakvu Paradu ponosa, ili kako je mi zovemo 'srama', ali da isto tako niko ne sme da maltretira osobe drugačije seksualne orijentacije. Da bi se nasilje sprečilo, potrebno je ozbiljno raditi na edukaciji stanovništva, posebno u školama, među tinejdžerima, gde je verovatnije da će dolaziti do verbalnog ili fizičkog nasilja prema nekome ko je drugačiji.

Đorđe Đoković (SPS): Ja moram da kažem da smo mi jedina partija u kojoj je javno deklarisani gej aktivista, Boris Milićević, koji je i član Glavnog odbora. Mi smo kao socijalistička omladina Srbije, dok je naš predsednik Ivica Dačić bio ministar unutrašnjih poslova, u trenutku kada se prelamalo da li će Prajda biti ili ne, izašli i javnopodržali održavanje parade. Te godine ona nije održana iz bezbednosnih razloga. Jednom sam prisustvovao tribini u klubu Apartman, koji je obezeđivalo nekoliko desetina policajaca, pomislio sam da sam na skupu navijača. Potrebno je mnogo raditi na edukaciji i razbijanju barijera koje postoje, evo, i sam sam kao mlad čovek imao predrasuda.

Što se tiče istopolnih brakova i usvajanja deca, iskreno, o tome nismo razgovarali na omladinskim sastancima zato što se Boris Miličević koji vodi Odbor za ljudska i manjinska prava time aktivno bavi, a kada nas bude uputio kako bi to trebalo urediti zakonski, siguran sam da ćemo izaći sa jedinstvenim stavom.

Isidora Petrović (Levica Srbije): Apsolutno smo za potpuno izjednačavanja prava osoba svih seksualnih orijentacija. U ovom trenutku reper su strejt osobe, ali apsolutno bilo koja seksualna orijentacija, na sve načine treba da ima jednaka prava kao ostatak populacije. Na tome treba temeljnije raditi. Kada pričate ovako o tome ljudi imaju običaj da kažu, 'pa šta oni imaju jednaka prava, ko im brani'. A onda se suočavate sa time da vi ne možete da odete u bolnicu da posetite nekoga sa kim ste, na primer, u vezi zato što nisu izjednačena prava što se tiče brakova ili kohabitacija. U tom smislu, zalažemo se za sve što faktički doprinosi boljem životu LGBT osoba. S obzirom na to koliko se desnica širi, ne samo u Srbiji, već u celoj Evropi postaje snaga, mislim da je legalizacija istopolnih brakova prilično daleko.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu