​Džepni vodič za borbu protiv idiota na internetu

Stojte, dragi moji! Uzmite QWERTY mač u ruke i zauzmite borbeni položaj, jer vam se sprema svađa na internetu. Pripremi svoje telo za batine, mornaru, jer bi ovo moglo da se završi veoma loše po tebe.

Smešno je kada ti neko kaže da voli internet zato što je olakšao komunikaciju s ljudima širom sveta. Mogu da „razgovaram" sa ženom koju nikada nisam upozno – i to na Novom Zelandu! Vau, to je tako kul! Ali takođe mogu da „razgovaram" sa nekim jebenim drkadžijom koji živi na deset kilometara od mene i misli da je serija „Parkovi i rekreacija" bolja od „Mućki".

Pravila vihora rata se neprekidno menjaju. Današnji sukobi nisu nimalo nalik onima koje su vodili naši preci pre nastanka modema; izmenjeno bojište zahteva drugačije taktike. Svađi na Tviteru ne možeš da pristupiš kao sukobu na ulici, mada se na kraju isplati da budeš kreten u obe situacije.

Ali to ne bi trebalo da bude previše teško, zar ne, kretenu? Hajde da počnemo:

ČET RUMOVI

Ljudi danas retko zalaze u čet rumove. Vidiš ih jedino sa strane striminga uživo, i legalnih i nelegalnih. Legalni se nalaze na gejming sajtovima kao što je Twitch. Žlezdasti Amerikanci koji jurcaju za Zeldom, ili kime god, obično ne izazivaju toliki animozitet kao oni koji postavljaju „aski" mačja lica jedni drugima, kao i nerazumljive gejmerske meme. To je nešto najbliže „bezbednom mestu" što ćeš iskusiti bilo gde na internetu.

To nam ostavlja nelegalne sisteme, i budimo realni, većina njih su rezervisani za sport. Za boks mečeve, američki fudbal, za bilo šta što Amerikanci rade u svoje slobodno vreme – svi to želimo da konzumiramo, ali neka smo prokleti ako ćemo da platimo za to. Tu na scenu stupa vragolasta pretraga višestrukih tabova na svim postojećim sajtovima za striming, brža od seckanja nervoznog kuvara. Jednom kada ga nađeš, možeš da se opustiš i gledaš utakmicu… ili ne?

Ne možeš, jer neki tupadžija spamuje porukama o tome koliko Aleks Song nema pojma, ili priča o „taktici", ili nekim drugim stvarima koje ne postoje. Oni su pravi smor za oči, ti četovi na strimovima, jer na njima možeš da odabereš boju pozadine i font za svoje poruke, a to je bez razlike veliki „serif" font sa pozadinom boje limete. Razlog iz koga više nikoga ne boli dupe za čet rumove je to što postoje već toliko dugo da su se ljudi navikli na njihova lukavstva. Oni nikoga ne impresioniraju, i jednim klikom možeš da skloniš celu tu stvar sa ekrana. Srećom, to znači da ne moraš da se upuštaš u polemiku sa tim tipovima, osim ako ti ne treba opravdanje za tvoju zavisnost od „nurofena", tako da samo treba da zumiraš onaj deo na kom se prikazuje sport, sve dok se striming ne prekine, kada ćeš pepeljarom razbiti ekran.

FORUMI I MESIDŽ BORDOVI

Tu mnogi veterani sajber prepirki oštre svoje zube. Pre nego što je mikro-blogovanje omogućilo svakome da se u trenutku pretvori u seronju, forumi su bili najveća osinja gnezda.

Šta god da te zanima - muzika, komedija, bodi bilding, anime, nacizam, ljuti sos, arhitektura – postoji forum krcat anoracima koji te čekaju da diskutuju sa tobom o tome. Što je tema bezazlenija, manje je verovatno da će na tebe bacati otrovne strelice uvrede. Ja sam nekada često odlazio na forum časopisa za urbanu muziku pod nazivom RWD, uglavnom samo kao voajer. Pre nego što je proglašen za zastareo, nakon lošeg redizajniranja koje je uznemirilo korisničku bazu, forumaši RWD-a su bili skloni nekim neverovatnim incidentima: raskrinkavanju u stvarnom životu, postavljanju nagih fotografija i adresa, svađama u nastavcima, muvanju devojaka drugih članova, i sve to na odeljku foruma pod nazivom „Šta god", daleko od mnogo zapaljivijih odeljaka „Sport" i „Muzika".

Ljudi na forumima mogu i žele da ti postanu prijatelji. To je pomalo kao zatvor u koji svaki dan odlaziš dobrovoljno, i moraš da se družiš sa gomilom ljudi na koje si osuđen. Ali u drugim slučajevima, to je više kao zatvor u kojem neki čudak nađe tvoju IP adresu i zabode ti virtuelni nož u leđa, kada postavi tvoju adresu u linku pod nazivom „dolazim po tebe RedRibbon32". Budite pažljiv.

XBOX LIVE

Ako si belac koga nikada nisu nazvali onim pogrdnim izrazom na slovo „N", a želiš da znaš kakav je to osećaj, idi na XBOX Live. Istorijski gledano, davati pravo glasa onima koji ga nemaju je dobra stvar, ali u slučaju XBOX Livea, davati glas deci koja su na Iksboksu uživo je bila grozna, užasna ideja.

_________________________________________________________________________

Život posle hrane

_________________________________________________________________________

Budimo realni, najteže je svađati se s decom, jer njima se jednostavno jebe za sve živo. Jebe im se za tebe, za to kako se osećaš, koji su tvoji stavovi, kako si ih formirao, ili šta si diplomirao i na kom faksu. Njima je samo bitno da te zovu „pederko". Da su klinici koji igraju Iksboks uživo živeli u vreme Drugog svetskog rata, SS bi ih odmah regrutovao. Sa tim klincima nema rasprave, tako da je najbolje da ih troluješ u igri koju igraju, da radiš stvari koje ne vole, i da ih razbesniš i rasplačeš.

KOMENTARI NA FEJSBUKU

Ovde stvari umeju da postanu malo uvrnute. Tu ne nazivaš kretenom nekog nasumično izabranog Belgijanca koji nosi dugačke brkove, već prijatelje svoje tetke, oca svoje devojke, devojku svog najboljeg druga. Ponekad je link koji postave dovoljno beznačajan da ne moraš da se brineš zbog posledica toga što ćeš izvređati nekoga pod svojim punim imenom i prezimenom, ali budi pažljiv: nikada ne znaš kada bi mogao da zaluta u tvoj lokalni bircuz. Svako ko je proveo imalo vremena na WorldStarHipHop-u zna da komentari na Fejsu mogu da budu ozbiljna stvar. Čupanje za kosu, pesničenje – Fejsbuk je taman toliko stvaran da može da utiče na tvoj život. Ako vidiš da je neko postavio fotografiju katedrale Svetog Pavla sa komentarom „Muslimani žele ovo da pretvore u mega džamiju", i to crvenim slovima, ne trudi se da ga ispravljaš: on je rođen i umreće kao idiot. Najbolje za sve je da ga jednostavno ukloniš sa spiska prijatelja, i da ga ostaviš da glasno izražava svoje debilne stavove pred publikom od troje ljudi, koji su takođe rasističke pičke.

KOMENTARI NA ČLANKE

Komentari na članke su kruna frustracije, najveći postojeći kutak za anonimuse. Upravo u ovom trenutku na internetu, stotine sredovečnih muškaraca ljutitog izgleda, sa avatarima sa šeširima i naočarima za sunce, nalaze se u klinču rasprave oko toga zašto Hitrou ne treba da ima treću pistu. Ovakva vrsta neslaganja nije samo užasno frustrirajuća, već je i najdosadnija. To je kao da si zaglavio u pabu sa jednim obožavateljem „Zvezdanih staza" i jednim obožavateljem „Ratova zvezda", koji se svađaju oko toga šta je bolje. Znamo da su komentatori najgori ljudi na svetu, sićušni, dosadni glasovi koji zahtevaju da ih neko sasluša. Ako napabirče dovoljno reakcija, spopadne ih zabluda o sopstvenoj veličini, kao da su direktori regulatornog tela za komunikacije, i kao da su članci koje komentarišu čista pornografija. Da, govorim o tebi, čitaoče. Napiši mi dole zašto si ljut, i ja ću te u potpunosti izignorisati.

TVITER

Evo ga. Riznica. Uništavač života. Ljudi, Tviter je opasna stvar. To je mesto na kome može da ti dođe kraj. Bolje se nadaj da su sve tvoje šale i gluposti lišene bilo kakvog, makar i maglovitog, problematičnog sadržaja, da te ne bi izveli pred porotu od milon ljudi i osudili na smrt deaktivacijom. To možda ne bi imalo iste implikacije kao kada ti u stvarnom životu neki ljutiti forumaš razbije ruter, ili kada ti je tvoj gnevni ujak prijatelj na Fejsu, ali može da bude jednako razorno.

Zamisli samo: 10 hiljada ljudi sa Pokemonom kao profilnom slikom te naziva pičkom i želi ti smrt. Ne možeš ni da počneš da shvataš razmere tolike negativne energije. Ako se upustiš u male, individualne svađe jedan na jedan, onda imaš šanse da preživiš, možda čak i pobediš. Ali ako iznerviraš pogrešnu osobu, ako staneš Napoleonu na žulj, onda se pripremi za to da će Velika Armija da otkrije tvoje pravo ime i kućnu adresu, kao i sve tvoje osorne tvrdnje koje si izneo od svoje petnaeste godine do danas, i urediće da zbog toga budeš uhapšen. Korisnici Tvitera su gigabajt Gestapo, ne tako tajna policija koja će te goniti zbog tvojih zločinačkih komentara, ako si dovoljno nesrećan da ispadneš glup i tup. Beži od svađa na Tviteru kao đavo od krsta.

Internet više nije kao nekad. Nekada davno, svi su razumeli da internet služi za to da pronalaziš neznance. Sve je ostajalo na internetu, ali sada je suviše stvarno. Tvitovi dospevaju u vesti, kadrove ekrana sa Fejsbuka prenosi jebeni Rojters, nemaš kuda da pobegneš. Najbolje ti je da se boriš na starinski način; sa bocom u jednoj ruci, pajpom u drugoj, i bujicom psovki koja ti kulja iz usta dok stojiš ispred kućice dispečera taksija.

Ah, ti stari, dobri dani.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu