FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Groznica maturske večeri u Srbiji iz roditeljskog ugla

Redak je roditelj čije dete odluči da ne slavi veliku maturu.
13.6.15
Flickr David Goehring

Foto via Flickr user

Redak je roditelj čije dete odluči da ne slavi veliku maturu. Ja sam bila ta srećnica. Moje prvorođenče je bilo odlučno da ne ide na matursko veče, ne kupuje haljinu, štikle, ne unajmljuje profesionalnog šminkera, frizera, niti da uopšte u kuću unosi svu tu histeriju. Šanse da dva puta imam tu sreću u životu bile su nikakve.

Sve je počelo početkom februara, kad smo najmanje očekivali. Nekako smo živeli u lažnoj nadi da je još rano, mislili smo, prvo se valja pobrinuti za uspešan završetak škole da bi se to i proslavilo, porazmisliti i krenuti sa pripremama za budućnost: upis na fakultet i slične rabote. Kakva iluzija.

Reklame

Dakle, tema se u našu kuću ušetala jedne februarske večeri i odjeknula je kao bomba. Sin je došao iz škole i pre uobičajene razmene "Šta je bilo u školi?" - "Ništa", bljunuo pred nas: "Moram da proučim ponude za maturu". Baaaam! (Momak je društveno angažovan, pa kao predsednik odeljenske zajednice ima tu (ne)zahvalnu dužnost da prouči, proveri i svom odeljenju predoži opcije, te organizuje glasanje i zatim prenese odluku na sastanku sa direktorom i predstavnicima ostalih odeljenja. Demokratska procedura, nema zezanja).

Flajer za jednu od ponuda

Kakve ponude, pitate se. I mi smo. Naslednik vadi iz ranca tri plastificirane brošure A4 formata, štampane u boji, najsirotija je bila na četiri strane, ostale na šest. Samouvereni i etablirani Hajat ponudu daje na jednom listu, A4 formata, štampanom u crno beloj tehnici, sa pobrojanim stavkama. U najuži izbor njegove škole, elitne beogradske gimnazije, ušla su četiri podjednako elitna hotela i restorana. Svaka bolja turistička agencija postidela bi se svojih promotivnih brošura pred ovim.

Najvažnije veče prikazano je do najsitnijih detalja: šta se jede, šta i koliko se pije, šta od toga za dž a šta se plaća dodatno. Ko pored razredne ima gratis. Koliko pića ulazi u cenu. Ko zabavlja mladež, ko svira, ko vodi program, izbor naj para - lepšeg, pametnijeg, šarmantnijeg - šta god možete da zamislite - i nagrade, najčešće parfemi. Ekstra ponuda: limuzina. Fotografije se, naravno, plaćaju odvojeno.

Reklame

Sergej Trifunović, Voja Nedeljković i ostali ponuđeni celebrities zaduženi da maturante provedu kroz veče koje počinje obično oko 21h a završava u 4 ujutru (!!!!). Cena u rasponu od pet do sedam i po hiljada, ako se opredelite za classic paket (!), ima i luksuzni za 1,000 ili malo više dodatnih dindži koji omogućava neograničenu količinu bezalkoholnih pića. Alkoholna se plaćaju, ali kad se na tome u ovoj zemlji štedelo.

PROČITAJTE: Stvari koje će vam se desiti kada završite fakultet

Još jedna od ponuda

U našem slučaju jedna opcija je odmah otpala zbog "malog prostora". Druga je bila "kiči" za razmažene vračarske maturante, te su u najužem izboru ostala dva naj beogradska hotela. Da budem iskrena, ja sam navijala za ovaj u gradu: ne zbog cene ili voditelja, niti bilo čega drugog, već iz najprostijeg razloga što nam je bliže kući pa bi mogao da došeta kad završi cirkus.

No današnje generacije ne donose takve odluke na prečac. Ovo je 21. vek, sve je zasnovano na naučnoj bazi i temeljnoj istrazi. Priznajte da ovo niste očekivali: kad se napravi uži izbor, onda delegacija škole, predvođena direktorom, a u kojoj su još nekoliko profesora i učenika iz maturskih odeljenja, odlazi na prezentaciju! Maturske večeri!

Tamo u razgovoru sa nadležnim osobljem hotela/restorana, uz sokić (meze se nije pominjalo, ali ga ne isključujem), mladi školski funkcioneri i njihovi profesori dobijaju odgovore na sva pitanja u vezi sa izlaskom godine. Koja pitanja? Nemam pojma. Pošto je cena istaknuta na vidnom mestu na brošuri, meni je sve odmah bilo jasno. U pitanju je pljačka veća i od ozloglašenih đačkih ekskurzija.

Reklame

Dan pre glasanja, momak iz jednog hotela doneo je ugovore u školu, kaže mi sin. Kakav ugovor, pitate se.

Sad dolazi najbolji deo: svaki učenik potpisuje pojedinačni ugovor sa tzv. Agencijom o organizovanju "Maturskog bala". Čemu Agencija? Nemam pojma. Ko je Agencija?

Malo sam se bavila istraživačkim novinarstvom: u našem slučaju to je firma koja pravi čokolade i bombonjere - imaju isti naziv i na istoj su adresi, isto je ovlašćeno lice. Nemam odgovor na pitanje kakve veze ima proizvodnja čokolade sa organizovanjem maturske večeri.

Uglavnom, ugovor propisuje da maturant ima platiti 40 odsto cene odmah, a ostatak do nedelju dana pre "bala" te da u slučaju odustajanja može dobiti povraćaj dela novca samo ako ne daj bože umire ili mu je izvađen bubreg. U svim ostalim slučajevima Agencija zadržava svu lovu.

Opet, u našem slučaju pričamo o 7.300 dinara, ili više od 60 evra. Za jedno veče. Ko se sve tu ugradio - ne znam da vam kažem. Iz škole mog sina na bal ide 400-ak maturanata i profesora. U Beogradu inače ima šezdesetak gimnazija i srednjih škola, što državnih, što privatnih. Računica nije teška ni za osnovca.

Drugo poluvreme

No, izbor mesta proslave bio je mačji kašalj u odnosu na ono što će tek uslediti, ali to tada, u februaru, nismo ni slutili. Nakon što je momak potpisao svoj prvi ugovor u životu, sa Agencijom, dabome, te kad smo uplatili prvu ratu sedmočasovne zabave od 60 evrića, nastalo je dvoipomesečno zatišje, pretpostavljam vešto osmišljeni brejk da roditelji malo svare ceo slučaj, pre nego što se Događaj na velika vrata vrati u naše domove negde odmah nakon poslednjeg dana škole, kupanja u fontani (priznajem da svake godine izljubim svoju decu što to nisu i neće raditi) ili školskom dvorištu, trubača i sveg ludila koje uz to ide.

Reklame

Maturski ispit, za razliku od onog u osnovnim, u našim srednjim školama je tek puka formalnost, odrađuje se levom nogom, prijemni za fakultet još deluje daleko, ali glavno pitanje u domu svakog maturanta postaje šta će se obući za Događaj.

Priznaću vam pošteno da u našoj kući ne vlada prosečna demokratska atmosfera po nekim pitanjima, niti se puno pregovara oko budžeta, zna se ko ga puni, pa se zna i ko odlučuje kako će i koliko da se prazni. Kod nas je budžet određen na kolegijumu u užem sastavu (muž i ja) i predočen mladuncu kao gotova stvar. No negotiations. I odmah da kažem: bio je dramatično manji od proseka i ni približno nenormalnim ciframa koje izdvajaju roditelji u snobovskim školama. Ako ne može da se obuče za 100 evra, ne mora ni da se oblači. Mom mužu se i to činilo previše, ali smo to pripisali generacijskom jazu i nemačkoj krvi.

Avaj, važnije od toga koliko će koštati, bilo je šta će obući. Tu smo morali da zatražimo pojačanje. Na scenu je stupila njeno veličanstvo Starija Sestra. To je ona fina devojka što nije htela da slavi svoju maturu i gnušala se histerije balskih haljina, cipela sa štiklom od 12cm, basnoslovno skupih frizura i profesionalne šminke, te to veče provela sa još dve drugarice istomišljenice u nekom finom klubu.

Šta je sve uključeno u ponudu

Sistematskim i upornim, dobro osmišljenim pedagoškim radom, uspela je da ga navede na zaključak da je klasično odelo:

a) precenjeno;

b) prevaziđeno,

Reklame

c) neprimereno uzrastu i prilici, koliko-god-realnost-u-Srbiji-pokušavala-da-dokaže-drugačije.

Deduktivnom metodom zaključeno je da postojeće cipele kupljene prošlog leta za tridesetak evra savršeno odgovaraju. Ostalo je da se u hodu ispregovara hoće li maturant uspeti da izvuče neki casual blezjer/laneni sako ili nešto slično ili će se častiti novom košuljom. No ništa nije prepušteno slučaju: the big sister lično je nadgledala maturski šoping koji se završio više nego skromno čak i za moja očekivanja - vratili su se sa jednim sasvim običnim teget pantalonama.

- Samo ja ću znati da su nove, a ne one koje već godinu dana nosim u školu svakog drugog dana - reče pomalo razočarano mladić.

Potraga se nastavlja, sedam je dana do dana D, iako napetost raste, ima još da se igra. Kao i u svim pregovorima, vreme se pokazalo kao ključna kategorija, pošto je dva dana kasnije naslednik "sam" zaključio da će nova košulja - uz, pazite ovo, nove gaće i čarape, kao da se ženi - biti sasvim dovoljna za svečani trenutak. Istini za volju, izrazio je bojazan da će izgledati "obično", "kao da idem na rođendan", "kao da je redovan izlazak".

No, ideja je već dovoljno pustila koren u pametnoj glavici, iako nije bilo od pomoći saznanje da je najbolji drug zatvorio konstrukciju - sa tričavih 350 evra i kao takav, bio skromniji od većine momaka u školi - ali je sve išlo u pravcu razumnog i prihvatljivog rešenja zbog kojeg se ne bi nekoliko godina kasnije kajao.

Reklame

__________________________________________________________________

POGLEDAJTE film VICE Srbije o Vlaškoj magiji

__________________________________________________________________

Sreda, 48 sati do Dana D.

Nova košulja je, posle duže potrage, kupljena u Delta Sitiju, hvala gospodinu Miškoviću. Sve ostale radnje i šoping centri su podbacili. Sad se već lakše diše. Nakon dve obične i jedne generalne probe, pao je zaključak da je sve spremno. Petak može da stigne.

Naivni roditelj pomislio bi da je sad sve gotovo i da samo treba ispratiti mladića, ali ne. U foto finišu se obračunavaju "sitni" troškovi koje još treba da pokrijete: slike koje može da slika samo profesionalni fotograf i, naravno, naplati 200 dinži po fotki, taksi (sad smo već u fazi u kojoj smo srećni što naš potomak nije ni pomislio da traži limuzinu kao mnogi njegovi vršnjaci) i "nešto da se nađe". Još 2,000 din promenilo je vlasnika. Dobro je da smo uplatili de luxmaturu pa su bezalkoholna pića uključena u neograničenim količinama a naslednik ne konzumira alkohol, pošto ostale roditelje čeka i taj trošak.

Bilo kako bilo, nakon četvoromesečnih priprema, pribojavanja, pregovaranja, došao je i taj petak. Da budem iskrena - na moje iznenađenje - sa mnogo manje uzbuđenja nego što ga je bilo u februaru ili krajem maja. Valjda je glavna čar bila u iščekivanju. Ili je to samo nama tako izgledalo, jer maturant je, nakon brižljive pripreme i pakovanja stvari, otperjao kod najboljeg druga već posle 5 popodne odakle će u 8 na matursko veče. Da ne zakasni.

I evo, dok šaljem ovaj tekst, ne mogu da dočekam da se naslednik probudi i čujem kako je bilo na maturi koja nas je koštala više novca i nerava nego sve pripreme za upis na fakultet zajedno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu