​Svirepost i kontroverze na pekinškoj crnoj berzi pasa

U pekinškoj četvrti Tongžu možete naći sve, od pudlica preko labradora do tibetanskih mastifa, ali nisu svi psi ono što prodavci tvrde da jesu. Soni rastvor ubrizgava se u avlijanere kako bi ih pretvorili u pomodne čau-čauove. Brzo izbrijavanje i malo čelične žice za razvlačenje kože pekinezera pretvara u popularnog šar-peja. Ali "ksindži kvan" ili "pas koji traje nedelju dana" je prevazišao sve klase i rase — to su životinje koje često umiru samo nedelju dana posle kupovine od bolesti koje su uzgajivači izazvali ili prikrili. Sve to je samo deo svakodnevne rutine na psećoj pijaci Lijuan.

"Svi u Tongžuu se bave trgovinom pasa", izjavio je Song, ulični pseći preduzetnik (koji je želeo da mu se objavi samo prezime). Vozeći bicikl Istočnim putem Risjin, čovek me je zaustavio da bi mi objasnio kako da stignem do pijace. Ali ne pre nego što mi je ponudio da mi proda korgija.

Lijuan je najveća pijaca pasa u Kini. Njeno zatvaranje zakazano je za kraj meseca, ali za sada posao cveta utorkom, subotom i nedeljom. Kada sam je posetio pre nekoliko meseci tokom neradnog dana, bilo je otvoreno svega nekoliko radnji, iako su uzgajivači prodavali štenad iz gepeka kola parkiranih duž Risjina. (U obližnjoj bolnici za životinje, glavni veterinar mi je rekao da se Lijuan već zatvorio i pozvao me kod njega kući da mi proda psa. Tek kad mi je stažista u veterinarskoj klinici razjasnio kako zapravo stoje stvari, shvatio sam da je Lijuan još otvoren.)

Zabranjeno tokom čitave decenije posle kineske Kulturne revolucije od 1976. do 1986, danas se posedovanje pasa vraća na velika vrata u glavnom gradu Kine. Neki procenjuju da u Pekingu (gradu od oko 22 miliona stanovnika) ima 1,2 miliona registrovanih pasa. Ali u zemlji koja može da se pohvali drugim najvećim brojem slučajeva besnila na svetu, kineska Komunistička partija doživljava velike pse kao "opake". Vlada se skoro svakog proleća obračunava sa psima koji prelaze visinu od 35 centimetara, a taksa za registraciju kućnih ljubimaca namerno je visoka kako bi odvratila ljude od posedovanja (trenutno iznosi 160 dolara po životinji).

Iako se formalno obeshrabruje, posedovanje pasa je i dalje u porastu, a ljudi ih uglavnom kupuju preko interneta ili na pijacama kao što je Lijuan. Tenzija između ljudi spremnih da plate stotine dolara za rasno štene i uzgajivača u Tongžuu koji uvaljuju pse za brzu zaradu ilustruje koliko je u Kini teško regulisati industriju kućnih ljubimaca. Zatvaranje Lijuana možda je samo najlakše rešenje birokratskog problema protiv koga se bune borci za prava životinja.

Prema štencima koji se prodaju u Lijuanu često se postupa bahato — premladi se odvajaju od majke, hrane se ostacima umesto zdravom psećom hranom, nisu vakcinisani ili se vakcinišu ilegalno, a ako se ipak razbole bolest se brzo raširi prenatrpanim štenarama u kojima se odgajaju. Psima se ubrizgavaju sredstva protiv bolova ili stimulanti da bi ostali živahni.

U kineskom Zakonu o zaštiti faune navodi se da je prodavcima na pijaci neophodna dozvola za trgovinu psima, ali ne definiše standarde kako postupati prema životinjama. Stvari dodatno komplikuje činjenica da su za način vođenja posla u Lijuanu nadležna tri različita ministarstva, što znači da kupci koji zahtevaju odštetu nakon što im je prodat "pas koji traje nedelju dana" moraju da prođu kroz birokratsku noćnu moru.

Aktivisti su pokrenuli kampanju za zatvaranje Lijuana u oktobru 2012. godine, nakon što je pekinški Morning Post objavio članak o surovom postupanju prema štenadi u Lijuanu , potaknuvši borce za prava životinja da napišu niz tekstova protiv bezobzirnih uzgajivača na pijaci. (Članak je kasnije uklonjen sa Postovog sajta.) U junu prošle godine, kineski aktivisti su se organizovali i obratili stranim novinarima iz protesta protiv Festivala psećeg mesa u Julinu , tradicionalne manifestacije tokom koje meštani jednom godišnje proslavljaju letnju ravnodnevnicu ubijanjem, dranjem i jedenjem pasa.

Verovatno je pokazani nivo organizovanosti kampanje — uključujući internet-peticiju na engleskom kojom se tražilo ukidanje festivala —učinio zvaničnike nervoznim. Prodavci kažu da je pseća pijaca Hongdijan u susednoj provinciji Hebej zatvorena krajem novembra 2014. godine. Lijuan će krajem ovog meseca poći njenim primerom, verovatno kao reakcija na pritisak javnosti, a prodavci će biti primorani ili da se presele na internet poslovanje ili da protivzakonito prodaju štenad iz gepeka kola.

Pijaca je najverovatnije ostala popularna zato što usvajanje životinja i dalje nije uobičajena praksa među stanovnicima Pekinga. Ekvivalenti Humanom društvu ili Američkom društvu za zaštitu od svireposti prema životinjama u ovom gradu ne postoje. Meri Peng, direktorka Međunarodnog centra za veterinarske usluge u Pekingu, kaže da "ljudi pse kupuju onlajn ili na pijacama jer ne znaju da postoje druge opcije."

To znači da su ljubitelji kućnih ljubimaca prepušteni na milost i nemilost prodavaca sa Lijuana.

"Na ovoj pijaci sam kupila šest pasa od kojih su uginula dva", kaže Sisi Guo. "Kada kupujete pse oni deluju zdravo, ali kada se vratite da se žalite, prodavci kažu da nije njihova krivica i da ste vi odgovorni. Nema načina da povratite novac."

Lijuan nije uvek imao tako lošu reputaciju, kaže prodavac Huang Feng. Njegova porodica je prodavala u Lijuanu otkako se pijaca otvorila osamdesetih. Tada je to bilo najveća pijaca za pse u Aziji. Lijuan je zatvaran i rasparčavan više puta zbog svojih sumnjivih delatnosti, ali su se ulični prodavci uvek vraćali da ilegalno prodaju štenad iz gepeka svojih kola. U nemogućnosti da ih suzbiju, opštinske vlasti su legalizovale radnje prodavaca.

Fengova radnja je ukrašena slikama njegovih haskija kako osvajaju međunarodna takmičenja. On ne deluje posebno zabrinuto zbog skorog zatvaranja Lijuana.

Čovek više od polovine pasa proda preko interneta već sada, a njegovi nagrađivani haskiji mu donose 65.000 dolara godišnje. Čim se Lijuan zatvori, on planira da preseli čitav posao onlajn na Taobao (kineski ekvivalent eBay-a), uštedeće gotovo 10.000 dolara godišnje za zakup, a ako nešto pođe po zlu, prodavaće na Istočnom putu Risjin.

Veng, koja je kada sam razgovarala s njom prodavala pudlice iz gepeka folksvagena, takođe planira da nastavi uzgoj i prodaju svojih pasa. Kada sam je pitala da li postoji mogućnost da prodaje bolesne pse, samo je slegnula ramenima. "Sve životinje umiru", rekla je.

Sjinsjin Deng nije bila tako ravnodušna prema sudbini svog psa. Deng je odlučila da psa kupi na kineski Nacionalni dan, praznik koji obeležava datum osnivanja Komunističke partije. Od više od 300 prodavaca koji su na Taobao-u reklamirali prodaju labradora, Deng je odabrala prodavca sa najboljim ocenama, koji je tvrdio da je njegovu štenad odobrio Američki kinološki savez.

Kada je ova 32-godišnjakinja pokušala da se zajedno s ocem sastane sa prodavcem, čovek je odbio da se predstavi punim imenom i prezimenom ili da im da adresu štenare. Umesto toga, rekao im je da se nađu na pekinškom Petom kružnom putu i odatle ih 20 minuta vodio bočnom uličicom do kuće u kojoj su ih na vratima dočekala desetorica kršnih momaka. Unutra je dvadesetak štenadi labradora bilo nagurano u mali kavez. Samo se jedan mrdao. Dengin otac je ušao u štenaru.

"Rekli su: 'Toliko smo vremena utrošili da vam ih pokažemo, sada morate da ih kupite'", ispričala mi je Deng. "Spustićemo cenu, koliko pasa želite da kupite?"

Dva minuta kasnije, u rukama Denginog oca migoljilo se jedino štene koje se mrdalo. Zvaničnici Komunističke partije možda bi opisali novog ljubimca Deng kao buržoaski uvoz sa Zapada, ali je Deng bila srećna kad je ugledala crnog psa. Nazvala ga je Donguan — "zimska lubenica", voćka koja je tradicionalno simbol sreće u Kini — i platila uzgajivaču 325 dolara.

"Mislila sam da mogu da pružim bolji život ovom malom, malom psu", rekla je Deng.

Mesec dana kasnije, Denguan je uginuo od štenećaka, uprkos tome što je Deng potrošila 1.300 dolara na veterinara. Deng sada mora da sačeka još najmanje šest meseci pre nego što ponovo kupi psa — i njen stan je sada zaražen.

Posle smrti psa, Deng i prijatelji su na sajtu društvene mreže WeChat okačili njenu priču kako bi ljudima skrenuli pažnju na sve kroz šta je prošla. Deng je ponovo pozvala uzgajivača pretvarajući se da želi da preporuči štenaru prijateljici. Čovek joj je rekao puno ime i prezime i dao tačnu adresu štenare. Deng je snimila taj telefonski razgovor i razmišlja o tome da podnese prijavu policiji. Ali nije optimistična po pitanju šansi da krivac bude kažnjen. Psi se prosto tako kupuju u Kini, objasnila je. Osim toga, od tada je prodavac nestao sa spiska na sajtu Taobao.

"Samo bih volela da klekne na kolena preda mnom i traži od mene izvinjenje", rekla je Deng. "Ne želim novac. Želim samo da se ta štenara i pseće pijace zatvore."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu