Svake godine žene potroše više od muškaraca na kupovinu svakodnevnih potrepština kao što su žileti za jednokratnu upotrebu, dezodoransi i usluge poput hemijskog čišćenja i šišanja. Ovde se ne računaju troškovi čisto ženskih potreba koje one po tradiciji same plaćaju, kao što su ginekološki pregledi i kontraceptivna sredstva. Ovakva razlika u cenama između slične robe za dva pola naziva se „porez za žene" ili „ružičasti porez" i svakoga dana postaje sve ozbiljniji problem.
Od septembra ove godine francuska feministička grupa „Žoržeta Sand" sakuplja primere neusklađenosti cena na blogu čija je tema porez za žene. Naziv grupe nastao je kao igra reči od imena francuske književnice iz devetnaestog veka Orore Dipen, koja je pisala pod pseudonimom suprotnog pola, Žorž Sand. Na ovom blogu beleži se ne mali broj slučajeva u kojima proizvodi namenjeni ženama koštaju više nego ti isti namenjeni muškarcima. U primere spadaju gumene rukavice za čišćenje, koje su oko 50 centi skuplje u manjoj veličini ili ženski model ranca koji, uprkos tome što je iste veličine kao i muška verzija, košta dodatnih tri evra.
Pakovanje žileta za jednokratnu upotrebu košta 10 centi više kada su brijači namenjeni ženama, uprkos tome što sadrže upola manje komada od pakovanja za muškarce u kojem ih ima 10.
Članice grupe „Žoržeta Sand" pokrenule su peticiju u kojoj se traži da francuski lanac supermarketa Monoprix – čije ime se, što je ironično, prevodi kao „jedna cena" – eliminišu diskriminatorne cene za muške i ženske proizvode. Do sada je sakupljeno preko 40.000 potpisa.
„Radi se o kompaniji koja se koristi time što se higijenski proizvodi namenjeni muškarcima i ženama nalaze odvojeno jer tako mogu da traže različite cene iako se radi o sličnim, ako ne i identičnim artiklima", tvrde članice ove grupe. „Bilo da se radi o proizvođaču koji plasira sopstveni brend ili distributeru tuđih brendova, sve se svodi na isto: žene sistematski i u ogromnoj većini plaćaju više. Usput da ne zaboravimo da žene zarađuju 27% manje nego muškarci."
U saopštenju kompanije Monoprix se tvrdi da su uzrok razlike u ceni za ženske proizvode „viši troškovi proizvodnje" i manji obim prodaje.
Frustracije izazvane ovako različitim cenama privukle su i pažnju francuske vlade. Članice grupe „Žoržeta Sand" sastale su se nedavno sa Paskalom Boastarom, francuskim državnim sekretarom za prava žena, koji je problem preneo ministarstvu finansija ove zemlje uz napomenu da se radi o „nepravdi kojoj se mora stati na put". Ministar finansija Emanuel Makron naložio je početkom ove nedelje pokretanje istrage po pitanju neusklađenosti cena.
Članica „Žoržete Sand" Ofeli Latil izjavila je za VICE News da je istovremeno i iznenađena i ushićena što je „porez za žene" dospeo u centar pažnje političkih diskusija.
„Sve je počelo sasvim spontano", rekla je ona misleći na kampanju. „Jedna od nas se požalila kako je šišanje košta više nego što bi koštalo muškarca, pa smo odlučile da na tu temu otvorimo stranicu na Tumblru."
„Grupa 'Žoržeta Sand' pokrenula je nekoliko inicijativa", dodala je ona. „Ali ovde se radi o kupovnoj moći i o tome da se pokaže kako 'porez za žene' košta skoro koliko i minimalna zarada za mesec dana. Bavimo se stvarima koje se direktno tiču vlade. Mi ne znamo šta će vlada preduzeti, ni da li će se obrušiti na supermarkete, ali barem nam se ukazala ovakva prilika."
Grupa se nada da će ovakav zamah moći da iskoristi da bi dodatno naglasila svoj trud i po drugim pitanjima koja se tiču prava žena.
„Žena se ne rađa sputana, njoj se to vremenom nametne", kaže Latilova.