FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

​Građanski rat u Siriji razdvaja zaljubljene

U izraelskom gradiću na vrhu brda, mladoženja Asad Klone čeka verenicu da stigne iz ratom razorene Siriji, zakletom neprijatelju Izraela i zemlji u kojoj sve vrvi od terorista Islamske države.
12.12.14

U Madždal Šamsu, izraelskom gradiću smeštenom na vrhu brda, mladoženja Asad Klone čeka verenicu. Pošto ona živi u ratom razorenoj Siriji, zakletom neprijatelju Izraela i zemlji u kojoj sve vrvi od terorista Islamske države, Klone mora da dobije posebnu dozvolu izraelske vlade da bi je preneo preko državnog praga. Kao sin jedinac sad već ostarelih roditelja, Klone ne može tek tako da ostavi dom, a 105 kilometara duga granica je do te mere nesavladiva prepreka da se dvoje zaljubljenih nisu videli već sedam godina.

„Ja inače nisam strpljiv tip", kaže za sebe Kluni, omanji građevinski radnik sa debelim naočarima crnih okvira. Iz novčanika vadi fotografiju verenice – u pitanju je prava crvenokosa lepotica. Iako to niko ne kaže, ova žena je očigledno vredna ovolikog čekanja.

Reklame

Ovakvi brakovi na daljinu između Sirijaca koji žive u Izraelu i onih koji su još u otadžbini sasvim su uobičajeni na Golanskoj visoravni. U pitanju je planinska oblast koja je pripadala Siriji sve dok je nisu zauzele izraelske trupe tokom Šestodnevnog rata 1967. godine. Visoravan je retko naseljena, uglavnom izraelskim naseobinama i nagaznim minama preostalim iz rata, ali uz samu granicu živi puno Arapa koji se izjašnjavaju ili kao Sirijci ili kao „Golanci".

Iako je ova teritorija okupirana pre skoro pola veka, ima onih koji ne gube nadu da će jednog dana biti vraćena Siriji, pa tako ugovorene brakove i stare ljubavi koje se venčavaju prelazeći granicu vide kao način da se veza sa Sirijom ojača. Klone i njegova verenica su inače rođaci u trećem kolenu.

Ali ovo je prvi put od kada su pre 47 godina Sirija i Izrael potpisali primirje da neveste sa obe strane prelaze granicu u uslovima ratnih užasa. Svega nekoliko kilometara od jedinog graničnog prelaza Kuneitre, svakodnevno se razmenjuje paljba i pljušte granate minobacača. Tu neveste u svojim belim venčanicama prolaze kroz prašnjavi kontrolni punkt opasan bodljikavom žicom.

Prema tvrdnjama jednog zvaničnika iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, barem tri mlade su prelazile granicu svake godine od 1991, od kada se vodi evidencija. To znači da na Golanskoj visoravni ima otprilike 88 sirijskih nevesta, mada meštani tvrde da je verovatnije da ih ima oko 300. Ali sve od kada je u Siriji pre tri godine izbio građanski rat, broj prelazaka nevesti preko granice pao je za 60 odsto.

I dok sedim na terasi Klonejeve porodične kuće, obojica gledamo prema granici, odakle po celu noć i sa obe strane dopiru detonacije minobacačkih granata. Moj domaćin u poduhvatu dovođenja verenice iz Sirije opušteno kaže samo da se tako nešto „ne viđa svaki dan".

Reklame

Iako sam prelazak nikad nije ni bio lak – Izrael i Sirija sporadično ratuju sve od početka okupacije Golanske visoravni – trenutna procedura po pitanju imigracije pretvorila se u pravi emotivni pakao i za neveste i za mladoženje. I dok se muškarci na Golanskoj visoravni prijavljuju izraelskim imigracionim vlastima da bi dobili dozvolu da dovedu neveste, njihove verenice u Siriji su prinuđene da se iz dana u dan hvataju ukoštac sa svim problemima koje rat nosi sa sobom: restrikcijama vode i struje, inflacijom od preko 50 odsto i mogućim oružanim napadima.

Za to vreme, žene koje su već prešle na Golansku visoravan ne znaju kako da pomognu svojim porodicama koje su ostale u Siriji. Čim mlada pređe preko graničnog prelaza, postaje maltene nemoguće da se vrati. Kao i njihovi muževi pre njih, i one moraju da traže dozvolu od izraelskih vlasti da bi prešle preko granice koja je, u suštini, zatvorena.

Svega nekoliko kilometara dalje niz uzan puteljak koji vijuga između betonskih kuća, srećem se sa Hanom Fkeralden. Ova tridesetosmogodišnja žena plavih pramenova u ružičastoj majici kratkih rukava prešla je granicu 1998. godine sa još sedam nevesti. Roditelji koje je ostavila u Siriji u međuvremenu su umrli, a sestrić joj je kidnapovan.

„Nema goreg osećaja", kaže mi ona dok razgovaramo u radnji za hemijsko čišćenje u Madždal Šamsu koju sada vodi.

Iako joj nije bilo odobreno da ode na majčinu sahranu, Fkeralden je svaki dan u kontaktu sa sestrom. Mobilni ne prestaje da joj zvoni usled gomile poruka i poziva preko svih mogućih aplikacija, Skype, Viber, WhatsApp i Tango.

Reklame

„Veoma sam zaljubljena u muža i od samog početka sam znala kakve će posledice imati moj dolazak ovamo", kaže. Imala je sedam godina kada je prvi put na televiziji videla jednu nevestu kako prelazi granicu. Bila je mlada i učinilo joj se da je to samo avantura, uzbudljivo putovanje za mladu ženu. Zapamtila je i kako joj je majka na to lupila šamarčinu i rekla: „Nećeš ti nikuda." Sada je to samo daleka uspomena i smeje se kad se svega seti.

Ali što se tiče Klonea, sigurno će proći godine pre nego što će moći i sam da se smeje trenutnim nedaćama. U proteklih dvadeset meseci borio se sa imigracionom procedurom zbog koje su se toliki zlosretni ljubavnici ili razveli ili otišli u inostranstvo. Čovek tvrdi da je izraelskim imigracionim vlastima poslao najmanje pedeset različitih dokumenata u kojima je detaljno prikazana njegova veza sa verenicom. Prošle godine je unajmio nekoga ko „poznaje ljude" da bi mu pomogao da se izbori sa papirologijom – što je strategija za koju neki od mladoženja veruju da može malo da ubrza celu stvar.

Nakon nekoliko meseci, Kloneov posrednik mu je rekao da je prijava uspešno prošla i da će mu nevesta doći u februaru. Ona je tim povodom na sirijskoj strani napravila oproštajnu žurku za rodbinu i prijatelje. Klone je došao na granicu, doneo hranu i slatkiše za goste koji je trebalo da se okupe na ničijoj zemlji između Izraela i Sirije. Taman kad se spremao da navuče svadbeno odelo, nadležni su ga obavestili da prelazak preko granice nije odobren. Posrednik, naime, nikad nije poslao papire. Bila je to prevara.

Reklame

„Tako nešto ni u snu nismo očekivali", kaže Klone. „Kad nam je izgledalo da je sve završeno, odjednom je cela stvar… propala."

Dok slušam njegovu priču, ne mogu a da ne pomislim na pesmu Dajane Ros ​Ain't No Mountain High Enough, koji su prvobitno snimili Marvin Gej i Temi Terel one iste godine kada je ovaj bastion sirijskog ponosa odvojen od matice. Pustio sam je Kloneu da je čuje i preveo mu reči. Nikada nije čuo za Dajanu Ros, ali se odmah prepoznao u poruci.

„Sve je istina", rekao mi je. „To jest, za mene je to realnost."

Iako priznaje da više voli Selin Dion, Klone kaže da će pokušati da ubaci ovu pesmu u svoj svadbeni miks.

Ova priča je nastala uz podršku ​Međunarodnog centra za novinare čiji je sponzor ​Fondacija Ford.