kriminál

Čime bi se bavili dileri kada bi sve droge bile legalizovane?

Kada bi u Ujedinjenom Kraljevstu narkotici bili striktno regulisani, da li bi se bivši dileri prebacili na druge oblasti kriminala, ili bi zatvorili radnju?
22.3.17

(Fotografija gore: Matt Desouza)

Dekriminalizacija droga je goruća tema ove nedelje, pošto su i velške socijal-demokrate Plaid Cymru i Liberalno-demokratska partija javno u izvesnoj meri podržale ovu ideju. Priznajemo, nijedna od ove dve partije neće biti favorit na nastupajućim izborima, a Torijevci – protivnici napretka, dokaza i logike, kada je u pitanju politika o drogama – će skoro sigurno odneti ubedljivu pobedu.

Reklame

Međutim, činjenica da dve etablirane političke partije pozivaju na preispitivanje efikasnosti Rata protiv droga je svejedno pozitivan korak. Šta više, čak i tabloidi i desničarski mediji počinju da uviđaju šta je razumno: Dejli Miror je napravio probne korake ka podršci legalizaciji, a Spektejtor je prošlog meseca objavio članak u kome se zalaže za legalizaciju, iznoseći argument da bi taj potez doprineo suzbijanju zločina vezanih za drogu.

Ovaj argument – da bi dekriminalizacija ili legalizacija ukinule priliv novca mnogim profesionalnim kriminalcima – često iznose mnogi zagovornici reformi politike o drogama. Ali da li je zaista toliko jednostavno? Da li će legalizacija droga dovesti do iznenadnog pada kriminalnih aktivnosti, ili će dileri i krijumčari jednostavno promeniti polje svog kriminalnog delovanja? Da bih to saznao, razgovarao sam sa reformisanim gangsterima Lirojem Smitom i Polom Merdokom; bivšim zločincem iz Bristola, Polom Skrejsom; bivšim inspektorom Skotland Jarda Dejvidom Videćeteom; i kriminološkinjom Luiz Šeli.

Opšta je saglasnost da bi se većina dilera okrenula drugačijim kriminalnim aktivnostima. Bivši krijumčar droge i oružani pljačkaš Smit misli da bi se gangsteri vratili provalama, jednom od glavnih oblika organizovanog kriminala pre nego što su droge postale popularne. Ovo me je podsetilo na nešto što mi je profesionalni kriminalac iz Mančestera Kolin Blejni rekao dok sam bio angažovan na pisanju njegove biografije: da su kada su se krek i kokain prvi put pojavili, svi stari oružani pljačkaši shvatili da će lakše zarađivati prodajući teške droge, i preko noći od provalnika postali dileri.

Reklame

__________________________________________________________________________________________

Pročitajte još:

___________________________________________________________________________________________

Ako sve droge budu legalizovane, da li će ta tranzicija jednostavno biti obrnuta?

Videćete ne misli tako. „Ne verujem da ćemo ikada ponovo biti svedoci velikih pljački banaka ili transporta gotovine kao nekad, ponajviše zbog toga što postajemo društvo bez keša i sve se odvija onlajn, tako da nas u budućnosti više čekaju nenasilne pljačke virtuelnog novca i prevare u transferima", kaže on. „Šta bi radili dileri kada više ne bi mogli da zarađuju na drogama? Najverovatnije bi se prebacili na nešto što je slično veštinama koje sada poseduju, pa bi verovatno počeli da krijumčare druge stvari, kao što su oružje, ljudi i droge ukradene iz legalnih tokova distribucije".

Prema Šeli, narko organizacije su već razgranale svoje aktivnosti na krijumčarenje ljudi. U maju prošle godine, bivši čelnik Pogranične agencije UK Toni Smit je izneo podatke o velikom porastu pojave bandi koje trguju ljudima, i upozorio da toliko mnogo zarađuju, da sada mogu da pariraju trgovini drogom". Onda zvuči sasvim moguće da bi, ako droge budu legalizovane, druge grupe koje su se ranije bavile uvozom i izvozom droge odlučile da žele parče tog kolača.

Skrejs kaže da bi dileri mogli da počnu da legalno prodaju droge, ali da bi pretnjama terali konkukrenciju. „Bilo bi rivala koji bi želeli da se reše konkurencije", kaže mi on. „Cene bi verovatno užasno pale, i to bi samo izazvalo još problema".

Reklame

Naravno, ovaj scenario bi se odigrao kada ne bi bilo mnogo ograničenja u tome ko može legalno da organizuje posao prodaje droge, i ako bi droge ikada bile legalizovane, ta trgovina bi bila strogo regulisana. Međutim, Smit misli da bi to gotovo sigurno dovelo do procvata crne berze. Kada je u SAD ukinuta prohibicija, i dalje je bilo problema sa krijumčarima, pošto je žestok alkohol bio regulisan relativno strogim propisima. Slično tome, u Njujorku trenutna ograničenja prodaje marihuane za medicinsku upotrebu znače da je ljudi koji su zaista bolesni često pribavljaju na nelegalan način. Tako da zvuči logično da bi se isto dogodilo i sa drugim narkoticima, bilo da je u pitanju cena, kvalitet ili dostupnost.

Što se ovog poslednjeg tiče, Videćete ističe da će pored toga što će biti restrikcija po pitanju toga ko može da prodaje drogu biti i ljudi koji neće biti u stanju da je kupuju legalnim kanalima. „Uvek će biti onih koji ne žele – ili ne mogu – da pribavljaju legalizovane droge od dobavljača sa dozvolom vlasti", kaže on. „Na primer, profesionalci koji uzimaju drogu – kao što su lekari, policajci, advokati i slično – možda nikada neće želeti da im se ime nađe na zvaničnom spisku uživaoca, zbog posledica koje bi to moglo da ima na njihovu karijeru, i uvek će kupovati na crnom tržištu".

„Niko ne postaje gangster samo da bi bio gangster; ljudi to postaju iz potrebe da zarade novac, i ako mogu da ga zarađuju na legalan način, to će i činiti."

Videćete takođe predviđa da će procvetati tržište ukradenih droga. „Organizovani kriminalci će se jednostavno prebaciti na druge unosne oblike dobavljanja droge, kao što je krađa u lancu distribucije, ili krađa i prodaja od registrovanih dobavljača. Tako da će i dalje prodavati drogu, ali metode nabavke će biti drugačije", kaže on. Osvrt na SAD koje su legalizovale kanabis nam pokazuje da organizovani kriminalci sada koriste ovlašćene mreže distribucije za povećanje upotrebe kanabisa u mestima gde kanabis nije legalan, kupujući ga u državama gde je legalizovan i uz veliki profit ga prodajući u družavama gde je nelegalan.

S obzirom da možeš da se ukrcaš na trajekt u Doveru i za sat i po budeš u Kaleu, ako bi droge bile legalizovane, sva je verovatnoća da bi bivši dileri kupovali velike količine u UK i krijumčarili ih u kontinentalni deo Evrope. Da, teže je prošvercovati nešto preko mora nego preko administrativne državne granice, ali najveće prepreke su uklonjene u UK.
Tako da je jedno od viđenja sledeće: kriminalci će se uvek baviti kriminalom. Ali imajte u vidu da se nekoliko bivših gangstera slaže da bi jedan manji broj dilera sasvim prestao time da se bavi, i da bi umesto toga počeli da se bave legalnim poslovima. Merdok tvrdi da bi nekim dilerima nedostajala veština ili sklonost tome da se prešaltuju na druge kriminalne aktivnosti. „Neki ljudi koji prodaju drogu to čine samo zato što znaju ljude od kojih mogu da je kupe, i nađu se na pravom mestu u pravo vreme", kaže on. „Oni ne bi bili u stanju da rade druge stvari. Takođe bi bilo i nekih koji bi pomislili, 'Znaš šta? Ne volim da idem u oružane pljačke i ne volim da vezujem ljude', i ne bi to ni činili".

Prema Smitu, oni koji su stvoreni samo za dilovanje droge možda bi svoj nezakonito stečen imetak uložili u legalne poslove. „Radili bi sve što bi im donelo veliku legalnu zaradu", kaže on. „Niko ne postaje gangster samo da bi bio gangster; ljudi to postaju iz potrebe da zarade novac, i ako mogu da ga zarađuju na legalan način, to će i činiti".
Naravno, nemoguće je zasigurno znati kakve posledice bi imala potpuna legalizacija svih droga. Dekriminalizacija je u Portugaliji u velikoj meri imala pozitivan efekat, ali postoji razlika između prestanka krivičnog gonjenja uživaoca droge i dozvole ljudima da slobodno uvoze, kupuju i prodaju sve, od kokaina do heroina.

Možda ćemo jednog dana saznati do čega će dovesti potpuna legalizacija, ali dok jedna nacija ne bude bila dovoljno hrabra da skoči u vodu, možemo samo da spekulišemo.