Formula za oproštaj groznom bivšem partneru

Teško je pomiriti se sa time kada te partner povredi, ali naučnici kažu da postoji formula za oproštaj. Ali se do nje ne dolazi lako.
27.2.17

Svi imamo jednog bivšeg partnera koji je bio grozno ljudsko biće, koji je varao, lagao, kršio obećanja, potpuno nas iskulirao ili povredio na neki drugi način. Kim Horn, molerki iz Londona, to je isuviše dobro poznato. „Moja devojka – ili tadašnja verenica – me je prevarila. To sam saznala na venčanju njene sestre, i shvatila da je u pitanju neko koga poznajem".

Razumljivo je da nas ovakve stvari pogode i ne možemo da ih prebolimo više meseci, godinu dana, pa čak i pet godina. Ali dođe vreme kada oproštaj počne da izgleda kao bolja opcija od toga da im izgrebemo kola ključevima.

Oproštaj je teško definisati. Naravno, ta reč postoji u rečniku, ali psiholozi su pisali čitave knjige o tome šta je tačno oproštaj. Neki kažu da je u pitanju emocija ili unutrašnji stav, drugi kažu da je u pitanju stav koji mora da se izrazi, a neki čak kažu da je u pitanju vid našeg delovanja. Neki na njega gledaju kao na proces, kao što je Platon razmišljao o ljubavi.

Profesorka Keti Belicki, psihološkinja koja je specijalizovana za praštanje, primetila je da je ovaj jedinstveni čin teško definisati. Ona i jedan njen kolega su ispitali veliki broj ljudi šta misle da je oproštaj. „Čuli smo mnogo, mnogo različitih definicija – poenta je da je to ono kako ga ljudi doživljavaju", kaže ona.
Belicki je otkrila da je bolji pristup od toga da ga sama definiše bio taj da shvati na šta ljudi tačno misle kada govore o oproštaju. „Počeli smo da beležimo najčešće oblike", objašnjava ona, „a onda smo proučavali ishode povezane sa svakim od njih".

Dobra vest je da, po ovom pristupu, oproštaj uključuje rezonovanje kao što je, „Pokazaću ti koliko sam moralnija osoba od tebe tako što ću ti oprostiti i ispričati to celoj planeti", kaže Belicki.
Oprostiti nekome da bi se pokazao kao bolja osoba u najboljem slučaju deluje vredno toga, a u najgorem deluje neiskreno, ali se Belicki ne slaže. „Jedna od stvari oko kojih sam zauzela stav je sledeće: hajde da jedni drugima prestanemo da govorimo šta je istinski oproštaj. Jer čak i u religijskom kontekstu, na primer, Sveto pismo propoveda da moramo da oprostimo; ali ni na jednom mestu ne piše, 'O da, uzgred, evo što znači oprostiti'".

Fotografija: Dina Giangregorio via Stocksy

Međutim, imam loše vesti. Način na koji oprostiš svom užasnom bivšem partneru – i razlozi iz kojih mu opraštaš – imaju ogroman uticaj na to kako ćeš se osećati. Po studiji koju je 2010. sprovela Belicki, „Ljudi koji opraštaju da bi se osećali bolje – iz praktičnih razloga kao što je, 'Radim sa tom osobom', ili iz ružnijih razloga kao što je, 'Želim da imam nadmoć nad tom osobom' – obično nisu srećni", objašnjava ona. „To je paradoksalno, zato što se ljudi koji oproste da bi se osećali bolje postojano ne osećaju bolje".

U mnogim člancima i kolumnama za savete o lošim raskidima piše da treba oprostiti za svoje dobro, a ne zbog osobe kojoj opraštamo. Ali ako pokušavaš da oprostiš svom groznom bivšem da bi mogao da se osećaš bolje, to skoro garantovano neće funkcionisati. Tokom jedne studije na Tajvanu, istraživači su otkrili da su oni koji su oprostili iz obaveze i dalje imali visoke rezultate na testovima vezanim za bes, kao što su visok krvni pritisak i izraz lica, nego oni koji su oprostili iz moralnih principa.

„Ljudi koji oproste kao dar bivšem partneru ili čovečanstvu, i ljudi koji oproste iz principa" – to su ljudi koji se osećaju bolje", kaže Belicki.

„Najlakši put do obe vrste oproštaja koji od tebe ide ka krivcu ili svetu je empatija".

Kim Horn je shvatila da je njen pokušaj da oprosti verenici da bi spasila njihovu vezu bio neuspešan. „Odlučila sam da joj se vratim i da se potrudim, ali nije uspelo. Nisam mogla da se izborim sa ogorčenjem, i sve vreme sam bila veoma ljuta. U suštini joj nisam verovala nijednu jedinu reč. Veza se raspala u roku od godinu dana".

Ali najveće iznenađenje od svih je to što zapravo ne moraš da zakopaš ratnu sekiru da bi preboleo to što te je bivši partner povredio. Slomljeno srce izaziva neku vrstu traume, naročito u vezi u kojoj su loše postupali prema tebi, a Belicki je svojim istraživanjima otkrila da možeš da prebrodiš svoju traumu bez oproštaja. „Trauma sadrži dva čarobna sastojka za oporavak", objašnjava ona. Prvi je: „Prebrodićeš to tako što ćeš se suočiti s tim i boriti se da ideš napred".

Drugi sastojak su reči. „Divno je da pričaš sa ljudima o tome kako se osećaš, zato što tako dobiješ podršku društva, a to je tako lekovito", kaže Belicki. „Ali pomaže i kada to samo zapišeš – ne ono što se dogodilo, već kako je to uticalo na tebe".

Iskustvo Hornove se uklapa u ovo. „Ja sam definitivno to prebrodila; ali ne mislim da sam joj oprostila. Upoznala sam nekoga koga stvarno volim i ko je mnogo bolji za mene. Shvatila sam da je moja prethodna veza bila detinjasta, i sada mi je na neki način žao te devojke".

Prema Belicki, vrsta altruističkog oproštaja koja zaista dovodi do dugoročne sreće ima veliku cenu, i uključuje to da staviš do znanja groznom bivšem partneru da si mu oprostio. Najbolji put do ove vrste oproštaja je staviti sebe u nečiji položaj. „Najlakši put do obe vrste oproštaja koji od tebe ide ka krivcu ili svetu je empatija: naterati sebe da zamisliš zašto je ta osoba bila takva".

Jedna od njenih koleginica, dr Vanda Malkolm, koristi tehniku pri kojoj ljudi zamisle razgovor sa osobom kojoj pokušavaju da oproste. Bukvalno se pretvaraju da su krivac i sednu na drugu stolicu kada govore u njihovo ime. „Grozno mi je koliko je to nerealno", dodaje Belicki, „ali to jeste put do empatije".

Ako nas oproštaj toliko mnogo košta i nije obavezno lekovit, u čemu je onda poenta? Belicki kaže da postoji opipljiva korist za ljude koji oproste na takav način: „Spokojniji su, manje besni, tužni i uplašeni. Bolje su raspoloženi, manje izbegavaju krivca, veseliji su i manje osvetoljubivi". Po otkrićima jedne studije, ljudima je bukvalno lakše u životu kada osete da su oprostili nekome ko se ogrešio o njih.

Šta više, stručnjak za opraštanje upozorava da nije lako doći do takvog altruističkog oproštaja koji na kraju dovede do toga da se osećaš bolje. To znači da ćeš biti ranjiv, i bolno je i teško. „Ta vrsta oproštaja koja nas zapanji je rizičan i požrtvovan vid oproštaja, i nije za svakoga. Ako si povređen, svetu ne duguješ ništa. Sasvim je u redu reći, 'Preduzeću korake da ovo prebrodim i život će mi se vratiti u normalu'".

Na kraju našeg razgovora, Belicki je opisala okolnosti u kojima se našla jedna žena tokom genocida u Ruandi. Izgubila je čitavu porodicu i izdala ju je njena najbolja prijateljica. Morala je u ormanu da se krije od svojih ubica, i zbog toga je skoro umrla od gladi. „Ona je došla do tačke kada je bila u stanju potpuno da joj oprosti", kaže Belicki. „Bila je veoma aktivna u promovisanju praštanja za genocid. Pravi pauzu. „Ako neko to može da oprosti, onda sve može da bude oprošteno".

Još na VICE.com

Ljudi nam pokazuju najgore poklone koje su dobili od bivših

Bivša devojka tvog dečka je najgore biće na svetu

Ljudi otkrivaju grozote o najgorim bivšim momcima i devojkama