Fotografije svakodnevnog života u predgrađima Rija

FYI.

This story is over 5 years old.

Fotografija

Fotografije svakodnevnog života u predgrađima Rija

'Ljudi bi konstantno dolazili i govorili mi da „sklonim foto-aparat", da „tražim da budem opljačkan"', rekao mi je. 'Kada sam im rekao da me baš briga za foto-aparat, krenule su horor priče o tome da je neko izboden, upucan, kidnapovan, ubijen.'
4.10.16

Kada je Rudi Bustamante počeo da fotografiše na ulicama Rija, nepoznati ljudi su pokušavali da ga zaustave. „Ljudi bi konstantno dolazili i govorili mi da „sklonim foto-aparat", da „tražim da budem opljačkan", rekao mi je. „Kada sam im rekao da me baš briga za foto-aparat, krenule su horor priče o tome da je neko izboden, upucan, kidnapovan, ubijen. Trebalo mi je vremena da naučim da ih prosto ignorišem, kažem hvala i nastavim svojim putem."

Reklame

Rezultat su gomile analognih fotografija koje su napravljene u periodu u poslednja dva meseca prošle godine, pre nego što su letnje olimpijske igre stigle u grad gde je rođen i bacile globalno svetlo na celu proslavu i stereotipne glasine koje kolaju oko ugošćavanja Igara. Kao neko ko je živeo i u „pristojnom Riju" i u Niteroju, duž zaliva, Rudi je video stranu života koja se ne uklapa i imidž favela iz City of God –a tako često povezivanim sa brazilskom prestonicom.

Kada je imao osam godina, on i njegova porodica su se preselili iz Rija za London, i živeo je u Velikoj Britaniji od tada. Šta je čuo da ljudi izvan Brazila govore o Riju? "To se razlikuje prema uzrastu – stariji ljudi imaju taj stereotip iz zlatnog doba Karmen Mirande pomešan sa pretpostavkom da su svi simpatični ulični mangopi," rekao je. "A mladi ljudi – barem oni sa kojima stupam u kontakt – govore o korupciji, sportu, putovanja tamo zbog provoda, tim redom. Takođe, ima i ljudi koji su iznenađeni što sam beo, loš u fudbalu i što imam dovoljno novca da putujem u Veliku Britaniju."

Živeći život kao takozvano dete treće kulture život je za Rudija kulturalni limbo, u kome koristi svoj foto-aparat za istraživanje. "Uvek se osećam otuđeno kada sam ovde," kaže za Brazil. "Povezujem kulture na taj način što – na kraju završim tako što se uklopim dovoljno dobro da svi očekuju da znam puteve u gradu, ali ne toliko dobro kao da sam i deo njega."

Reklame

Na kraju, on je pristupio ovim fotografijama iz takve perspektive da je probao da bude senzibilisan na moguće generalizacije o tome kakav je život za ljude u Riju koji žive na drugoj strani bogataškog jaza. Bilo je zabavno videti kako zemlja sebe promoviše ljudima sa strane tokom Olimpijade, na primer sa "ljutim brazilskim sosom za roštilj" koji promoviše svaka proizvodnja hrane. Ne znam da li se samo nisu konsultovali ni sa jednim Brazilcem ili igraju na stereotype, ali brazilska hrana je, i u svoj najljućem izdanju, vrlo blaga u poređenju sa Velikom Britanijom; i prelivanje jakog sosa preko mesa je blasfemija."

Osim sosa, Rudi kaže da se maksimalno trudi da pusti da fotografije govore same za sebe, beležeći svakodnevnu rutinu života u predgrađu koja mnogo više univerzalna, nego što prosečan turista možda misli. "Neću da se pretvaram da imam neku vrstu objektivnog pogleda na zemlju – pre je to pokušaj projekta koji pokazuje potpuno subjektivno, prema osećaju iz stomaka profil jedne oblasti. Ne radi se o tome kako svi Brazilci posmatraju zemlju izvan svih očekivanja, ali je barem to kako jedan Brazilac gleda na zemlju – verovatno sa dozom autsajderske prespektive." Čak ni saveti sa najboljom namerom da skloni foto-aparat, nisu to zadržali.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram