Spaljene svinje i demonski jarci: Uvrnuti božićni običaji u Evropi

Možda je koka-kola izmislila aktuelnu verziju Deda Mraza – debelog, rumenog, i bezazlenog – ali koka-kola svakako nije izmislila proslave Božića širom sveta. U mnogim evropskim državama, kraj decembra i početak januara obeležavaju neobični, često prilično zlokobni rituali i tradicije. Mnoge od njih potiču iz paganizma, sa usput nakalemljenim božićnim elementima. Urednici naših evropskih redakcija opisali su nam praznične tradicije koje karakterišu njihove zemlje.

Jarac Javle; fotografija: Baltica via Wikimedia Commons

Duge pre debija Božić Bate, božićni jarac julbocken je delio poklone širom Švedske. Čak se i danas pojavljuje u ovoj zemlji oko Božića, najčešće kao trinaest metara visok jarac Javle koji se postavlja za svako Došašće još od 1966. godine i obično spaljuje za doček Nove godine, iako ga palikuće često dohvate ranije. Dešavalo se da ga zgaze kola (1976.) i da pokušaju da ga ukradu helikopterom (2010.) Do danas je jarac bio uništen ukupno trideset i sedam puta – uglavnom putem vatre.

Ove godine, sadašnji Javle slavi pedeseti rođendan, pa su opštinske vlasti potrošile 2.3 miliona kruna (236,000 evra) da bi obeležile ovu svečanost. Jarca su štitile snage obezbeđenja i kamere, ali uzalud. Samo četiri sata posle instalacije, Jarac Javle bio je spaljen. Počinioci nisu otkriveni, ali rezultat se ovde može videti.

– John-David Ritz, VICE Sweden

Desničari iz Pegide maskirani u Crnog Petra; fotografija Maarten Delobel  via

Najsvežija decembarska tradicija u Holandiji je vrhunac ovogodišnje debate na temu Zwarte Piet ili Crnog Petra, pomoćnika Božić Bate koji tradicionalno skakuće okolo i deci slatkiše. To samo po sebi nije problematično, ali u Crnog Petra se ljudi maskiraju uz afro-perike, minđuše, i crveni karmin. Ova tradicija potiče direktno iz kolonijalizma, a poslednjih godina protesti protiv Crnog Petra su sve glasniji. Prošle godine su čak i Ujedinjene nacije tražile da ukinemo ovu vrstu praznične proslave.

Naravno, cela javna rasprava odavno je otišla u mnogo otrovnije i uvredljivije vode. Ove godine tokom Božićne parade, pristalice ekstremne desničarske NVZ protestovale su protiv najavljenih promena u izgledu Crnog Petra. Aktivistima koji su želeli ukidanje ili izmene lika Crnog Petra nije bilo dozvoljeno da iznesu svoje stavove tokom parade. Na dan održavanja ove manifestacije pojavio se video snimak na kom jednog antipetarski nastrojenog aktivistu policajci izvlače iz autobusa i tuku. Još apsurdnije: specijalne jedinice policije su se tog dana uključile u paradu pod maskom Crnog Petra, navodno iz bezbednosnih razloga. Specijalci su se tako maskirani slikali i podelili ovu fotografiju sa svetom preko zvaničnog Tviter naloga jedinice. Kasnije su je skinuli, ali Joop.nl je sliku sačuvao i ponovo objavio.

– Ewout Lowie, VICE Netherlands

Fotografija iz  "Ove godine demonski decoubica ponovo teroriše Alpe"

Šestog decembra male Nemce ne posećuje samo Sveti Nikola već i njegov strašni saputnik Kneht Rupreht. Dobra deca dobiće poklone, ali nevaljalu decu čeka neprijatno iznenađenje. Rupreht vadi svoj prut i preti im batinama ako se ne poprave dogodine.

Na jugu Nemačke i Austrije postoji i slična, još strašnija kreatura po imenu Krampus. Ova demonska bića nalik na jarce obično se kreću u čoporima, ali imaju isti zadatak kao i Kneht Rupreht: nasilno kažnjavanje nevaljale dečurlije. Na Badnje veče ljudi se u ovim krajevima oblače u Krampusa i plaše prolaznike po ulici. Naravno, sve ovo prati obilata konzumacija alkohola.

– Florian Jentsch, VICE Germany

Pitice kojih se Božić Bata još nije dokopao. Fotografija Ashsmith via Pixabay

Šta britanski Božić čini britanski božićnim? Lokalne vlasti obično dovedu sitnije slavne ličnosti iz rijaliti programa ili ocvale pop zvezde da upale prazničnu rasvetu pred okupljenim građanima. Oko večere otvaramo puckalice u kojima se nalaze plastične igračke ili tatini pokušaji humora. Amaterski horovi idu od vrata do vrata i pesmom prikupljaju donacije – namćoraste porodice kao što je moja samo navuku zavese, ućute se, i sačekaju da ovi odjebu.

Poseban detalj koji obeležava čarobni period između Badnje večeri i jutra je običaj da se „ostave pitice i mleko". Pitice nisu, kao što se da pretpostaviti, peciva punjena mesom, već začinjeno slatko testo sa sušenim voćem. Britanske porodice prave ih za Deda Mraza i ostavljaju tamo gde se on očekuje – kod kamina, na stolu u dnevnoj sobi – pre nego što deca odu na spavanje. Onda roditelji pite pojedu ili bace u đubre, a deca kad se probude imaju dokaz da je Božić Bata svratio pa vrište od sreće. Pošto pitice dosta goje, posebno ako se jedu neumereno, nije ni čudo da i pored svog tog napornog decembarskog posla Deda Mraz uspeva da ne smrša.

– Hannah Ewens, VICE UK

Sveže ispečena svinja. Fotografija Răzvan Băltărețu via

Dvadesetog decembra, u ruralnim krajevima Rumunije predstojeći božićni i novogodišnji praznici obeležavaju se klanjem i pečenjem svinje. Ovaj praznik zovemo Ignac, a navodno se zasniva na priči o Svetom Ignjaciju Antiohijskom kog su bacili lavovima jer nije hteo da seo drekne Hrista. Ali u pitanju je verovatno hrišćanska šminka preko starije paganske proslave.

Za Ignac, bogati ljudi demonstriraju svoju velikodušnost pozivajući susede na svinjokolj. U dvorištu komšije pomažu domaćinu da najvećoj svinji iz tora vešto prereže grlo. Kao što se da pretpostaviti, rumunska sela tog dana odjekuju životinjskim vriscima. Ko to ne može da zamisli, na raspolaganju mu je dabstep verzija.

Posle klanja, koriste se aparati za varenje ili kakvi već improvizovani bacači plamena da bi se svinja na brzinu ispekla. Onda se iznosi cuika (tradicionalna rakija od šljive) pa se svi napiju žvaćući sprženu svinjsku kožuru. Odgovorni članovi domaćinstva – stare babuške – posle svinju raskomadaju i odlože da nam potraje do proleća. Evropska unija misli da smo Ignac ukinuli onomad kad su nam to strogo zatražili, ali nismo.

–  Mihai Popescu, VICE Romania

Tió de Nadal; fotografija Siriel Marlet, via | CC BY-ND 2.0

U Kataloniji imamo posebnu vrstu varalice za decu – Tió de Nadal, što u prevodu znači Božićno drvce. Radi se o panju sa osmehom, dve drvene nožice, i crvenim šeširom Tio obično ima ćebe kao ogrtač i čep umesto nosa. Hranimo ga od prvog do 25. decembra.

Na Badnji dan, roditelji ispod Tiovog ćebeta sakriju poklone, a zatim deca počinju da ga nemilosrdno mlate štapovima pevajući pesmicu. Pesma traži od panja da iskenja poklone i slatkiše zauzvrat za svu hranu kojom smo ga tokom meseca hranili. Stihovi variraju od domaćinstva do domaćinstva, ali oni najpopularniji glase ovako nekako: „Kenjaj Tio, kenjaj, bademe i lešnike, ne kenjaj nam haringe. Ako nećeš kenjati, ja ću tebe ubiti štapinom po glavi." Kad otpevaju, klinci podignu ćebe i oduševe se izobiljem koje im je panj nasrao. Dok su zadovoljni poklonima, ne brinu o tome koliko čitava priča ima smisla.

– Pol Rodellar, VICE Spain

Božićna večera; fotografija Tim Krek via | CC BY 2.0

Poljaci su izrazito pobožan narod, pa se za Badnje veče posti. Ne jedemo meso ali jedemo ribu koja se – obično šaran – tradicionalno kupuje živa i ubija neposredno pre večere. Supermarketi ovih dana drže ogromne tankove prepune šarana. Ulični prodavci ih valjaju iz plastičnih burića.

Pošto su u prodavnicama za Božić ogromne gužve u Poljskoj kao i drugde u zapadnom svetu, ljudi uglavnom kupe ribu par dana unapred. Danas se većina Poljaka seća kako su kao mali u dedinoj kadi naišli na još živu prazničnu večeru. Naravno, to znači da dva dana nema kupanja – kad sam imao 9 godina, ovo mi je bio dodatni poklon.

– Maciek Piasecki, VICE Poland

fotografija Ibrahim62 via Pixabay

Austrija je prepuna neobičnih tradicija, posebno oko praznika. Krajem godine, običaj je da se cipela baci preko ramena da bi se otkrilo da li ćemo se venčati sledeće godine (potvrdan odgovor je kad špic pokazuje ka vratima). Za Badnje veče palimo tamjan, a naravno tu je i Krampus – demonski jarac koji pomaže Božić Bati tako što plaši decu. Ipak, ova deca mu se osvete 27. decembra.

Tog jutra, u ruralnim krajevima Austrije deca iz kraja se okupe da bi prutom šibala svaku odraslu osobu na koju naiđu uz recitaciju, a žrtve im onda daju nešto novca. Ova tradicija je prisećanje na Pokolj mladenaca, Herodov masovni infanticid. Ime za običaj je nešto manje biblijskog karaktera – wichsen znači „istući" ali i „izdrkati".

– Franz Lichtenegger, VICE Austria

Befana bajkerke; via Flickr/Tv Spenta |CC BY-ND 2.0

Od svih prazničnih običaja, mi Italijani najviše poštujemo običaj svađe sa familijom. Božićni ručak nam se sastoji od trinaest jela, što traje nekoliko sati. Porodica ima vremena da se okupi i temeljno isvađa na temu svega i svačega – od toga čije je pečenje bilo bolje prošle godine, do toga koji je pravi put iz aktuelne ekonomske krize.

Posle Božića nas posećuje Befana – stara veštica koja šestog januara uveče doleti na metli da poplaši klince. Dobroj deci u čarape stavi slatkiše, a nevaljaloj samo ugalj. Kažu da ona počisti pod za sobom i odnese sve loše stvari koje su se dogodile prethodne godine. Dakle, poseti Befane mogu svi da se raduju.

– Elena Viale, VICE Italy

Tradicionalna srpska česnica sa novčićem koji donosi sreću i novac onome ko ga nađe – ako mu ne polomi zub. Fotografija Ivana Sokolović | CC BY 2.0

U Srbiji se Božić tradicionalno slavi tako što uvek neko izađe na ledinu da sa društvom i ispali koji rafal iz kalašnjikova, sve to lepo snimi i okači na Jutjub. Božić je ovde ozbiljna stvar – pravoslavci među nama ga još uvek obeležavaju sa dve nedelje zakašnjenja, sedmog januara, zato što su u 16. veku pravoslavne crkve odbile da priznaju papski autoritet i usvoje gregorijanski kalendar koji danas svi koristimo. Takozvani starokalendarci se pridržavaju julijanskog kalendara, u kome 24. decembar i Badnje veče pada 6. januara.

Jedna od tradicija paganskih korena je ona po kojoj na Badnje veče Srbi odlaze u šume baš kao nekada Stari Sloveni, i po šumi traže savršen cer. Kad ga nađu, grane ili stablo odvuku do kuće i ognjišta. Cer je bilo sveto drvo za slovenska plemena – ali kako se u to uklapaju puške i pištolji ostalo je nepoznato. Pošto današnjicom vlada nestašica cera, hrasta i ognjišta u kojima se panj može spaliti, ulice Srbije prepune su prodavaca koji nude sasušene grančice takozvanog badnjaka. Ovu zamenu kupuju i taksisti i kače ih na haube, mahom da bi im Bog progledao kroz prste što oko praznika naplaćuju po duploj tarifi.

– Stefan Veselinović, VICE Serbia

Sa pravim svećama na jelki treba biti oprezan. Fotografija Orin Zebest | CC BY 2.0

Za Božić, mi Danci se potpuno predamo pijanim neopaganskim ludorijama i igramo oko jelke koju smo okitili pravim svećama. Kako bolje proslaviti kraj godine nego skakutanjem oko požara koji samo čeka da se dogodi?

Par dana pre Božića, odemo po jelku, unesemo je u stan, i nakitimo je svim i svačim, od kokica na koncu da origami ukrasa. Pošto natrpamo gomilu poklona ispod jelke, palimo desetak-dvadesetak pravih živih sveća i kačimo ih na grane. Povučemo se par koraka unazad, malo se divimo sopstvenoj danskosti, pa prelazimo na pevanje i igranje. U tom trenutku smo uglavnom već pripiti, držimo se za znojave ruke sa članovima porodice, verovatno nosimo Rudolf džemper koji nam je ištrikala baka, tako da nije u pitanju baš „igranje", više je tradicionalno kružno teturanje oko drveta.

– Alfred Maddox, VICE Denmark

Francuska porodica proždire ostrige za Božić. Fotografija Flickr/Jupacri | CC BY 2.0

Francuska jeste leglo raznih čudnih običaja – kod nas svake godine ljudi gađaju jedni druge drvenim kašikama u znak sećanja na bekstvo nekog srednjevekovnog plemića – ali za Božić ipak ne radimo ništa posebno.

Ipak, kad se radi o hrani Francuzi su mnogo ozbiljniji nego po pitanju drvenih kašika. Praznici su za nas još jedan izgovor da udovoljimo sebi kuvanjem i ožderavanjem. Božićni obroci su beskrajni, a važnost koja im se pridaje ravna je važnosti poklona. Uglavnom se jedu ostrige, punjena piletina, i guščija džigerica. Što se tiče foie gras, francuska su mišljenja podeljena koliko i svetska. Neki odbijaju da je jedu jer se u proizvodnji guske i patke nehumano kljukaju, druge za to nije briga, a treće jeste ali previše vole ovo jelo da bi ga se odrekli. U ostalom, kakav bi to Božić bio bez bar malo samoprezira?

– Julie Le Baron, VICE France

Još na VICE:

Ne volim Božić, odvratan mi je: Šejn Mekgovan

Probala sam neku sumanutu novogodišnju odeću u Beogradu

Budale svuda bacaju petarde za Božić

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu