Bili smo na izložbi rasnih kokošaka i saznali da su to nove mačke

To je trebalo da bude samo još jedna mamurna nedelja. Plan mi je bio da ostanem kod kuće, naručim picu i gledam sapunice, ali umesto toga, zajedno sa fotografkinjom Izom sam odlučio da posetim izložbu rasnih kokošaka u Varšavi. Ono što smo videli je prevazišlo naša najluđa očekivanja.

Šta bi gradska faca kao što sam ja mogla da zna o kokoškama? Nose jaja, žive u kokošinjcima, nemaju pojma sa letenjem, iako imaju krila i perje, i to je otprilike to. Da nije bilo horde hipstera koji su kliknuli na dugme „idem" na Fejsbuk stranici iventa, verovatno ne bih nikada ni saznao da postoje rasne kokoške. „Svi smo mislili da je u pitanju neko zavitlavanje", kaže Veronika, jedna od onih koji su posetili izložbu.

Za početak, naći prostor u kojem se odvijala izložba nije bio nimalo lak zadatak. Kokoške su izložene u jednoj od sala Univerziteta u Varšavi. Našli smo put do zgrade prateći zvuk uzbuđenog mrmljanja i kokodakanja u daljini. Ulaznica je koštala 10 zlota (oko 2,5 evra) – isto kao za neki tehno klub, a i ekipa je bila slična. „Ovo je kao muzički festival, samo sa pilićima", čujem u prolazu.

Unutra se nalaze redovi i redovi kaveza, i u svakom su kokoške. Svih oblika, težina, boja i veličina; neke su sićušni pilići kao iz crtaća o mačkama sa govornom manom, ali ima i ogromnih, stamenih petlova koji pucaju od ponosa, više nalik dinosaurusima nego pohovanoj piletini. Našli smo čak i kokošku s rogovima. Zamislite to!

Kod svake vrste stoji opsežan spisak prednosti i mana, i preporuka za odgajanje koje je dao žiri izložbe. Članovi žirija pregledaju sve; perje, sjaj, veličinu, držanje tela, boju lica (da li to zvuči pomalo rasistički, ili sam samo ja u pitanju?) i oblik kreste. Pažljivo ispituju kokoške, a zatim im daju medalje, a najlepša ptica kući odnosi pehar koji se dodeljuje svake godine.

Sve je to lepo i krasno, ali zašto bi se neko bavio rasnim kokoškama?

„Ja se od malena bavim kokoškama. Ne ovim rasnim, ali moja baka ih je uvek držala. Kada sam krenuo na fakultet, čuo sam za rasne kokoške, i tako je sve počelo", kaže nam Arkadijus Matuševski, izlagač, koji mi liči na sve, samo ne na pilićara.

„Ovo mi je tek treća godina da izlažem kokoške. Pa, bolje je reći da mi je ovo hobi, jer bi bilo previše reći da je posao. Ponekad prodam neku kokošku koja mi je višak, ali to nije održiv izvor prihoda. Prosečna cena je oko 50 evra po ptici", dodaje on.

Posetioci izložbe su različitih profila. Mnogo sam pogrešio što sam očekivao samo farmere u radničkim pantalonama, ili starije parove koji se prisećaju davnih dana. Iako ovih potonjih ima, većina posetilaca su porodice s decom, parovi koji su ovde došli u izlazak, i tip mladih ljudi koje biste češće ugledali na nekoj žurci u andergarund klubovima, ili kako pijuckaju pivo u barovima u trendu.

„Kul pilići. Jedno sasvim obično nedeljno jutro", smeje se Veronika, posetilac.

U vazduhu se svakako može osetiti uzbuđenje, i atmosfera je praznična. Koke kokodaču, petlovi kukuriču, posvuda je slama i ležu se jaja, koja možete odmah da kupite na obližnjem štandu. „Znaš, gledajući ove kokoške, razmišljam o tome da nabavim jednu umesto mačke", sumira Veronika stvar.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu