​Kako da skoro bez para obiđeš svet putujući teretnim brodovima

Prošlog meseca, superzlikovci koji vode Junajted Erlajns su izmislili nešto što se zove „ osnovna ekonomska klasa ", što je najnoviji način da letenje avionom postane još jadnije, jer i ono malo komfora, kao što je „mesto za vašu torbu", ili „opcija da odaberete sedište pored prozora ili pored prolaza", postaju opcije koje moraju da se doplate. Deluje kao da dolazi dan kada ćemo tokom čitavog leta morati da nosimo naočari na kojima će se prikazivati reklame ze GEICO, i da ćemo doplaćivati da bismo smeli da trepnemo.

Ali ako treba da pređeš okean, recimo, avioni su jedina opcija, zar ne?

Pa, uvek biste mogli da probate teretni brod – jedan od onih ogromnih plovila dugačkih 400 metara , sa stotinama natovarenih kontejnera veličine vagona . Teretni brodovi su ponekad opcija za putnike koji su, pa, ekstremno fleksibilni po pitanju mnogih stvari. Na primer, Tihi okean se avionom pređe za 12 sati, a teretnim brodom se preplovi za oko dve nedelje . Ali to što treba uložiti vreme je samo početak.

Tor Pederson je prošao više od pola puta do cilja da poseti svaku zemlju na svetu, a da nijednom ne sedne u avion, što znači da nema drugog izbora nego da dogovori plovidbu sa kontinenta na kontinent, kao da je paleta kancelarijske opreme na popustu. Pričajući sa mnom iz Kenije, kaže mi da teretni brodovi nisu za neiskusne, i da je ponekad prava gnjavaža uopšte se ukrcati na njih, ali i da kriju neočekivane luksuze. Ono što je Pedersonu najbolje: cena karte za većinu tih putovanja – koja je obično slična ceni avionske karte, ako ne i veća – je nula dolara.

VICE: Zašto putuješ teretnim brodovima?

Tor Pedersen: Manje od 200 ljudi je posetilo svaku zemlju na svetu, i svi oni su u nekom trenutku leteli avionom. Ja putujem već više od tri godine. Posetio sam 121 zemlju, i do sada se nisam vraćao kući, i nisam leteo avionom. Kada treba da pređem okean kao što je Atlantski, ne postoji drugi način. Moraš da se ukrcaš na teretni brod.

Ali nisu li ta duga putovanja neverovatno dosadna?

Dokle god ovaj projekat bude trajao, za mene nema odmora. Ili vadim vizu, ili prelazim granicu, upoznajem se s ljudima, pričam s novinarima ili posećujem Crveni krst. A kada se ukrcam na brod, imam osećaj kao da sam na odmoru. Mogu da radim dva do četiri dana bez interneta, ali posle toga nema svrhe. Zato obavim sve što je neophodno, a posle toga se stvarno opustim.

Šta onda radiš?

Oni do sveže vode dolaze desalinacijom, pa imaš besplatnu vodu, a motor je neverovatno vreo. Drže vodu pored motora, pa besplatno imaš i toplu vodu. Tako da na tim brodovima možeš da se tuširaš dva, tri sata, a da nemaš osećaj krivice zbog životne sredine. Možeš da spavaš. Možeš da čitaš knjigu. Ja dosta vremena provodim na komandnom mostu, jer tamo saznaš sve. Informacije dolaze odatle.

Ima li nekog luksuza?

Poslednji brod na kojem sam bio je imao saunu i zatvoreni bazen. Ponekad imaju internet. Na jednom sam video polarnu svetlost, i gledao sam kitove i delfine. Ponekad je stvarno neobično. Ali veći deo vremena uglavnom vidiš samo vodu.

Da li nekada bude strašno?

Jedna ruta na severu Atlantika je trebalo da traje osam dana, ali naišli smo na užasno vreme, i bio sam prilično siguran da ću umreti. Brod je divljao na sve strane, talasi su udarali u kontejnere i brod je usporio na 4 čvora. Ako se ne držiš za nešto, letiš unaokolo. Kada sam ih pitao, „Je li ovo normalno", umrli su od smeha. A onda su me pogledali i rekli mi, „Sine, ovo nije ništa". To me je umirilo. „U redu, oni kažu da ovo nije ništa. Samo treba da istrpim". I tako sam proveo četiri dana.

Možeš li da spavaš kada je more nemirno?

Ležiš u kabini, pokušavaš da zaspiš, ali to je skoro nemoguće. Otkotrljaš se iz kreveta. Stolica pada po kabini. Pokušavaš nešto da pojedeš, jednom rukom se držiš za sto, da ne bi pao sa stolice, a drugom rukom držiš tanjir. Tako da nemaš slobodnu ruku, pa je malo teško jesti.

Kako se ukrcaš?

Ubaciti se na brod je naporno. Veoma malo teretenih brodova na svetu nudi kabine. Možeš da odeš na sajt putničke agencije za teretne brodove , ili da ih pozoveš i na samom brodu kupiš kartu. Ja to nisam radio. Teretni brodovi nemaju potrebu da primaju putnike ako ne mogu da naprave posao. Davno su prošli dani kada si mogao da se ukrcaš i radiš na brodu. Danas su ti potrebne svakakve dozvole i šta sve ne, da bi se zaposlio na teretnom brodu. Ti si na brodu višak, i nema razloga da ti dozvole da se ukrcaš. Većina luka je toliko obezbeđeno da ne možeš ni da im priđeš. Život na brodu se svodi na par stvari: rad, hranu, spavanje, rekreaciju. Putnik ometa rutinu na brodu.

Zašto si ti drugačiji?

Ja putujem kao ambasador dobre volje za danski Crveni krst, i to mi ponekad otvori neka vrata, naročito kod kapetana i ostalih brodskih oficira. Njima je ovako nešto blisko. Oni plove po 40 godina. Imaju svoje priče. Zanima ih da vide ko je taj ludak koji putuje po svetu, a ne leti avionom. Tako da se prema meni ophode kraljevski. Večeravam s kapetanom.

Koliko to zaista košta?

Jednom sam plaćao kabinu i hranu 15 dolara dnevno, i osiguranje od 60 dolara. I želeli su da napišem priču o tome koliko je divno putovati teretnim brodom.

Jes li platio još negde?

Na svim drugim brodovima sam bio besplarno.

Na kraju svog putovanja, moraćeš da posetiš gomile malih ostrvskih zemalja u Tihom okeanu. Da li ćeš za to iskoristiti neki drugi vid prevoza?

Da, definitivno neću pokušati da se ubacujem na jedrenjake, ili takva sranja. A na sva ta ostrva u Tihom okeanu roba u nekom trenutku stiže teretnim brodovima. Ali verovatno im ne dolaze svaki dan, tako da ko zna? Možda ću stići na neko ostrvo na kome se iskrcao neki brod. Ukrcaće prazne kontejnere na njega i spremati se da isplove, ali ja imam pravilo da u svakoj zemlji provedem 24 sata. I ako obave sve to u roku od 14 sati, otići će. A ja ću možda morati da čekam mesec dana da dođe sledeći brod. Tako da ćemo videti.

Razgovor je redigovan zbog dužine i jasnoće.

Možete da pratite Pedersonovo putovanje na njegovom sajtu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu