Bitcoin

Idioti, ne zadužujte se da biste kupili bitkoin

Profesor nam objašnjava stanje takozvane kriptovalute, i zašto je verovatno prekasno da se na brzino obogatite.
18.12.17

Verovatno vas zaboli kad pomislite na trenutak u kom ste po prvi put čuli za bitkoin, i to ne samo zato što vas to podseća na kolegu sa dredovima sa faksa koji se razumeo u dark veb. Bol izaziva činjenica da biste danas bili prebogati da ste poverovali u finansijske savete tog raspada. Samo prethodne godine, vrednost bitkoina povećala se za red veličine. Samo prošle nedelje, skočio je sa 11,000 dolara na 17,000 dolara. Sećate se onog lika koji je dve pice platio bitkoinom 2010. pa su vesti pisale o njemu? Da je pice platio kešom a bitkoin zadržao, danas bi bio 100 miliona dolara bogatiji.

Reklame

Kako se moglo i očekivati, ovaj razvoj događaja i obećanje brze zarade zaludeli su brojne Amerikance. CNBC je prošlog ponedeljka javio da ljudi stavljaju kuće pod hipoteku da bi kupili bitkoin, u nadi da se od tih 20,000 dolara obezbede za ceo život. Jedna od češćih pretraga na Guglu glasi „kako kupiti bitkoin kreditnom karticom“. Svi ovi primamljivi rizici za milenijalse, jer penziju ne uplaćuju a ušteđevinu će gotovo sigurno potrošiti pre nego što umru. Ali vredi li zaista rizikovati?

Zavisi koga pitate. Onaj student sa dredovima je danas verovatno milioner. Na drugoj strani Džejmi Dajmon iz JP Morgan, koga NYT opisuje kao najmanje omraženog bankara u Americi, je prošlog septembra izjavio da je bitkoin „laž i prevara“. Mi smo pozvali profesorku Anđelu Volč, pravnicu sa Sent Meriz univerziteta u Teksasu, stručnjaka za kriptovalute i finansijsku stabilnost. Evo šta nam je rekla.

VICE: OK, pre svega, zašto je tako naglo skočila cena bitkoina u prethodnoj godini, posebno u prethodnih par nedelja?
Anđela Volč: Mislim da niko pouzdano ne zna, ali maštu nam je svakako raspalila. Ako mene pitaš, mislim da tu ima dosta špekulacija. Konkretno, bitkoin se originalno reklamirao kao laka metoda plaćanja, kojom će jednog dana biti moguće platiti bilo kome bilo gde na planeti, bez posrednika i konverzija. Ali sa skokom cene, mrežu je zakrčio preveliki broj transakcija tako da plaćanje naizgled više i nije moguće. Ljudi danas na bitkoin gledaju kao kriptoinvesticiju, kupuju ga samo u nadi da će mu vrednost rasti. Kupuju ga da bi ga nekom jednog dana prodali za mnogo veće pare. To meni zvuči kao klasičan špekulantski mehur, ali ipak postoje i ljudi ubeđeni da će jednog dana bitkoinom moći da se plati bukvalno sve – stanje koje zovu „hiperbitkoinizacija“.

Reklame

Po tome što kažete, reklo bi se da ljudi tretiraju bitkoin kao kolekcionarski predmet umesto kao sredstvo plaćanja?
Apsolutno. Zanimljivo bi bilo saznati da li danas iko išta kupuje bitkoinom, van same trgovine – u kojoj unovče deo svog virtualnog bogatstva, odnosno prodaju ga nekom ko bi sada da uđe u celu stvar. Stvarno plaćanje robe i usluga bitkoinom nema smisla ako se smatra da će cena nastaviti da raste ovim tempom.

Koliko se ovaj razvoj dešavanja sa bitkoinom sa klasičnom definicijom ekonomskog mehura?
Neki elementi ukazuju na FOMO stav ( fear of missing out), ideju da ako sad ne uskoči, čovek posle neće moći da to uradi. Ljudi vide da se drugi bogate i to ih motiviše da i oni krenu. Slično je bilo sa mehurom u prodaji nekretnina, ljudi su mislili da će kuću koju kupe uvek neko biti spreman da otkupi po još većoj ceni.

Takođe je sličan i način na koji javnost priča o tome. Ako gledaš CNBC, Bloomberg, i slične programe, ljudi samo govore „Vau, zamisli koliko li će tek da poraste!“ Mediji grade hajp, njihovi sagovornici takođe. Fascinantno je koliko nas lako zahvate ovakve manije. Ljudi redovno kažu „Ne, sad je nešto drugo u pitanju, ovaj mehur neće pući.“

Ja sam po tom pitanju skeptična, jer još jedna od osnovnih karakteristika mehura je neznanje ljudi koji u njega ulažu, spremnost da se slepo uđe u posao. Vidiš da neko drugi od toga dobro zarađuje, pa pomisliš „zašto ne bih i ja tako“. Ne znaš istoriju projekta, ne razumeš probleme skalabilnosti, ali dovoljno ti je to što ideš nečijim stopama.

Možda je dot kom mehur prikladnije poređenje, i tu se zaboravljalo na oprez pa se ulagalo u apstraktan koncept bez razumevanja?
Da, dot kom je dobar primer, tada je bilo dovoljno dodati „dot kom“ sufiks na ime firme – nema veze kakav je poslovni plan, nema veze da li se ikakav profit ostvaruje – odmah bi se pojavio investitor spreman da te zatrpa novcem. Danas brojne kriptovalute koriste uspeh bitkoina, pa i za njima vlada pomama. Bitno je samo da piše „kripto“, naći će se neko iz finansijskog sektora da uloži milione. Takav je trend.

A sa mehurom na tržištu nekretnina je slično u smislu da finansijske institucije potpuno zanemaruju rizik. Videli smo šta se desilo zbog trgovine precenjenim hipotekama. Plaši me pomisao da i ovde gradimo strukture koje taj princip oponašaju, da će se razviti fjučers trgovina kriptovalutama baziranih na bitkoinu. Takve mobilne mete nisu pouzdani temelji za izgradnju velikih finansijskih struktura.

Reklame

Da se vratimo malo unazad – kako se nešto uopšte nađe u fjučers ugovoru? Da li je to proizvoljna odluka, ili sredstvo kojim se trguje mora da dostigne određeni nivo vrednosti?
Vrednost bitkoina je toliko skočila u prethodnih godinu dana da tradicionalni finansijski sektor sada zahteva da mu se dozvoli da ga tretira kao investiciju. Od prethodne finansijske krize, nije im više lako da dobro zarade trgujući fjučersima. Kriptovalute tu obećavaju, ali da bi se njima direktno trgovalo potrebno je proći kroz izuzetno slab korisnički interfejs i preuzeti ogroman rizik. Nije lako. Zato bi sad finansijeri hteli da na njima zarade kroz posrednike, preko firmi na koje su već navikli. CBOE u Čikagu uvideo je taj potencijal pa sada nudi ovaj veoma popularan proizvod svojim klijentima. Sumnjam da su svesni rizika koje tako preuzimaju.

Kojih rizika, mislite li na tržišnu nestabilnost, ili na ranjivost kriptovaluta na hakerske napade?
Rizika je bezbroj. Nestabilnost je jedan od njih, svakako. I hakeri, naravno. Onda, radi se o softveru tako da su mogući razni bagovi…

Kažu da ljudi sada već uzimaju hipoteke na imovinu kako bi kupili bitkoin. Možete li da im objasnite zašto je to loš potez?
Videla sam te naslove i uplašili su me, jer bazirati investicije na zaduženjima vodi samo u probleme. U neku ruku, to je bilo u samoj srži nedavne finansijske krize. Ljudi su se zaduživali misleći da će im vrednost imovine nastaviti da raste, a kad je ta vrednost pala, više nisu mogli da otplate dug. Ako bi se to ponovilo, ako bi dovoljan broj ljudi postao nesposoban da otplati kredite uzete da bi se uložilo u bitkoin, njihovi zajmodavci bi kolabirali a posle njih i čitav ekonomski sistem.

Kriptovalute su nastale kao alternativa tradicionalnim finansijskim institucijama. Ako bi država pokušala da tu zavede red, da li bi im pala popularnost? Ili će se to sve negde stabilizovati?
Ljudi iz CFTC su nadležni za bitkoin fjučers investicije. Na komisiji je da ih brižljivo nadgleda, da ne dozvoli tržišne manipulacije koje su po meni gotovo izvesne u postojećem sistemu bitkoin razmene. Iz IRS kažu da bitkoin tretiraju kao imovinu, pa će želeti da oporezuju sav novac koji ljudi budu zaradili trgujući njim. Što se više novca bude obrtalo, to će više Poresko imati motiva da interveniše. Neće se odreći svog dela. Jedino mi nije jasno šta radi SEC – ta komisija ispituje inicijalne ponude za valute, ali deluje kao da zaobilaze i bitkoin i eterium, što je interesantno. Distinkcija između ovih kriptovaluta i onih drugih za koje postoje inicijalne ponude jedino je u tome što su ove dve duže prisutne pa ih možda SEC bolje poznaje, ali praktično se iste stvari rade sa njima (kao i sa novijim kriptovalutama).

Reklame

Vidim da su tu pomalo umešani svi nadzorni organi, ali zanima me samo ko nadzire sistemske implikacije cele stvari. Nadam se da to neko radi, pretpostavljam da bi to morao da bude FSOC, FSB, ili neka slična institucija. Nadam se da će se uskoro oglasiti, bar da bi upozorili javnost na sistemske rizike. Ipak, to teško da će uticati na ponašanje privatnih lica. Svaki pojedinac ubeđen je da će on lično profitirati od cele stvari, ne zanima ga niko drugi.

JOŠ NA VICE.COM:

Milenijalsi radije troše novac na događaje nego na materijalne stvari

Kako trošite novac u Srbiji, a da to gotovo i ne primećujete

Mislim da sam upravo našao 10 hiljada dolara u slici koju sam kupio za 88