Nemanja Matić i Jirgen Klop: nošenje simbola je lični izbor

30. juanara 1972. u Deriju u Severnoj Irskoj, britanski vojnici su pucali na 28 nenaoručanih demonstranata u jednom od najkrvavijih događaja u istoriji severnoirskog sukoba koji je trajao nekoliko decenija. U prvoj istrazi nakon zločina, britanske vlasti su vojnike proglasili nevinim za ubistvo 14 ljudi, sa obrazloženjem da su se osećali ugroženo pošto su civili bili naoružani bombama i oružjem. Tek 2010. skoro 40 godina nakon "Krvave nedelje", nova istraga je pokazala da vojnici nisu bili ni u kakvoj opasnosti, da niko od civila nije bio naoružan, da su u svojim svedočenjima vojnici lagali a da je cilj prvobitne istrage bio da ceo zločin zataška.

Dve godine kasnije, 2012. klubovi u Premijer ligi su počeli da u mesecu novembru nose specijalno sašivene dresove sa cvetom maka, u znak sećanja na britanske vojnike koji su dali svoje živote u konfliktima. Dresovi se onda prodaju na aukcijama, a novac ide u dobrotvorne svrhe.

I otkad je uvedena ta tradicija, irski fudbaler Džejms Meklin koji igra u Premijer ligi, odbija da nosi dres sa cvetom maka.

Meklin je rođen baš u Deriju, i to u delu grada odakle je bilo šestoro ubijenih. I svake godine, britanski tabloidi, u svojoj nacionalističkoj histeriji, prave tekstove o Meklinu na temu njegovog "nepoštovanja britanskih ratnih žrtava". Njemu je prećeno, skandirali su protiv njega i svake godine mora da trpi istu vrstu glupih, ksenofobičnih i zlih komentara.

U prethodnim godinama, kada mu je traženo da "objasni svoju odluku" - iako zvanično, nošenje dresova sa cvetom maka je na "dobrovoljnoj bazi"- Meklin je dao potpuno razumljiv razlog.

- Da je cvet maka na dresovima samo o Prvom i Drugom svetskom ratu, nosio bih ga bez problema. Nosio bih ga svaki dan, ali on nije o tome. On simboliše sve konflikte u kome je Britanija učestvovala u svojoj istoriji, i zbog istorije Derija, odakle sam, ja tako nešto ne mogu da nosim - rekao je Meklin.

Iako je iz grada u kome je britanska država počinila stravičan zločin nad civilima koji su se okupili na mirnom protestu, zbog čega bi imao svako pravo da bude besan, gnevan i ljut, ima jako miran, staložen i umeren stav. Naravno, to nije sprečilo manje proganjanje od strane samih vlasti. Ovog vikenda, nakon još jedne runde dobacivanja, Meklin je navijače koji su to radili u postu na Instagramu nazvao "neobrazovanim pećinskim ljudima." Fudbalska asocijacija je otvorila istragu protiv njega zbog tog komentara.

Njegovi navijači i Irci generalno su ukazali na činjenicu da se bilo kakvo kritikovanje ili proganjanje nije desilo Nemanji Matiću, koji je igrao za Mančester Junajted u dresu koji je takođe bio bez cveta maka. Matić je, isto kao i Meklin, dao jako razumljivu izjavu u kojoj je objasnio da zbog NATO bombardovanja Srbije ne može da nosi simbol koji slavi britanske vojnike i iz tog sukoba. Naravno, odmah su krenule priče o tome kako je Matić nosio cvet ranije, dok je bio u Čelsiju, ali to opet, kao i u slučaju Meklina, maši poentu. Takođe, reakcija u srpskim medijima koja je usledilla, u kojoj se gomila političara nakačila na Matićevu odluku, u stvari samo je eksploatacija i samog Matića, i konflikta i sećanja na njega zarad sitne, dnevne, palanačke potrebe srpskih političara da srbuju i pretvaraju se većim patriotama nego što jesu.

Poenta je u svim ovim slučajevima promašena. Oba ova pojedinca su osetili ličnu potrebu da ne žele da slave nešto što nije obavezno, ali je uvedeno tako da se podrazumeva da treba da se slavi. Fudbal je prepun ovakvih "tradicija". Trake koje nose igrači na kojima piše "Respect", "borba protiv rasizma", i cvet maka u Engleskoj. Pokrivanjem "simbolima" koji nisu obavezni ali se podrazumeva da ćeš da ih nosiš stvara se određena poruka koja za cilj ima jačanje brenda fudbala/FIFE/Premijer lige.

Niko naravno nije protiv "poštovanja", i svakako da fudbaleri nisu rasisti, ali fudbalski navijači često jesu pa je potrebno uraditi sve da ne izgleda kao da je i fudbal takav. Dalje, Ujedinjeno kraljvestvo je već decenijama u raznim oružanim konfliktima, čije su cene uglavnom nevidljive za stanovništvo, pošto se konflikti dešavaju daleko od Britanije, a vojska je sačinjena od profesionalaca. Ali kao i u Americi, lepo je da društvo može da kaže sebi da brine o "trupama" i "veteranima" (iako je očigledno da nije tako) pa se stvara potreba za cvet maka.

Problem sa time je da je radna snaga fudbala, tj fudbaleri, izrazito raznolika, pa ima i fudbalera koji ne bi baš da slave vojsku sa kojom imaju jako negativna iskustva, a dovoljno su moćni, bogati i samostalni da će da kažu "ne". A opet, ni ta odluka nije toliko bitna, osim u kontekstu njihovih ličnih života. Neće se sad ništa desiti Nemanji Matiću jer ne nosi cvet maka, pogotovu što će britanski nacionalistički tabloidi uvek preferirati napadanje Meklina ili nekog drugog Irca zbog intenziteta i istorije "Nevolja", a Bregzit i nerešeno pitanje granice između Ujedinjenog Kraljevstva i Republike Irske daju dodatnu gorivo toj histeriji.

Što nas dovodi do Jirgena Klopa. Natalijina ramonda nije preterano popularan simbol u Srbiji. Da, svake godine se pojavljuje i ljudi je nose, ali nije kao da svaki ulični prodavac srpskih zastava i grbova ima i asortiman znački i drugih predmeta sa ramondom. Zbog toga stvarno jeste bilo jako simpatično i lepo videti Klopa kako nosi bedž na svojoj jakni.

Opet, još ne znamo tačno kako se to desilo i zašto su i Klop i Liverpulovi igrači nosili simbol srpskog iskustva Prvog svetskog rata - da li se radilo o protokolu, da li je menadžer putovanja Liverpula jako temeljna i pažljiva osoba, ili je Klop možda veliki istorijski entuzijasta, ali to nije bitno. Svima koji su gledali utakmicu je imponovalo što je "veliki Liverpul" odao poštovanje našoj istoriji. Što govori koliko smo mali i koliko je Natalijina ramonda i dalje relativno nov simbol u Srbiji. Takođe, mnogo je lakše hvaliti Klopa zbog njegovog "poteza" nakon što je Zvezda pobedila Liverpul. Da je rezultat bio kao u Liverpulu, verovatno bi ramonda dobila mnogo manje pažnje. Lakše je biti velikodušan kao pobednik.

Isto tako, ko god da je u Liverpulu organizovao ramondu je znao da će posledica biti to da će svi u Srbiji imati još pozitivniji odnos prema Liverpulu zbog tog čina. A jačanje brenda, na svaki mogući način, suštinski je cilj savremenog advertajzinga.

Ali opet, ni ovo nije preterano bitno. Ništa od svega ovoga nije vredno toliko pažnje, reči, rasprava, emotivnih ispada i hvalospeva. Ceo talas guranja simbola u fudbal koji nisu direktno vezani za fudbal služi da humanizuje organizacije koje fudbal organizuju i koje u fudbalu učestvuju i da poboljša avernes i odnos prema njihovom brendu.

Taj Liverpul, koji je sinoć nosio ramondu je, prema pisanju Špigela, jedan od klubova koji je učestvovao u tajnom organizovanju super lige u kome bi 12 najvećih evropskih fudbala igralo međusobno cele godine i u procesu uništilo i domaće lige - koje su im omogućile taj svetski uspeh, moć i novac, ali i samu Ligu Šampiona, koja ionako svake godine sve više liči baš na super ligu jer se za titulu takmiče tri, četiri kluba. Od Portovog osvajanja Lige Šampiona na ovamo, i konsolidovanja moći najvećih kluba Evropem nad ovim takmičenjem, manji klubovi najviše čemu mogu da se nadaju su trijumfi kao sinoć - koji takmičarske ne znače mnogo, ali simbolično znače sve. Zvezda verovatno neće uspeti da se plasira u osminu finala, ali i pored toga, njeni navijači će od sinoćne pobede napraviti ogromnu legendu, što je i jedna od lepota fudbala.

Novonastale tradicije, kao što je cvet maka, pružaju više koristi Premijer ligi i klubovima, nego vojnicima koje slave. Te tradicije su uvedene da bi stvorile dodatne vrednosti za posetioce, gledaoce i potrošače fudbala koji tako pravdaju sebi zašto troše toliko novca na sport u kome je jako malo konkurencije i u kome su klubovi i organizacije kranje korumpirani i zainteresovani pre svega samo za uvećanja svojih profita i zataškavanje kriminalnih dela koje čine.

Ukratko, Meklina, Matića i Klopa treba primetiti i treba reći da su postupci koje su uradili fini, ali mnogo bitnija stvar, čak i od sinoćne pobede Zvezde, jeste serijal o korupciji u vrhu fudbala koji trenutno objavljuje Špigel, a na osnovu dokumenata koje im je dostavio "Football Leaks".

Kada neko bude nosio njihov bedž na reveru, to će biti postupak vredan "klanjanja", "oduševljenja" i "večitog poštovanja", jer bi to bio simbol koji ide protiv svega što ne valja u današnjem fudbalu, a ne još jedna stvar koju taj fudbal kidnapuje i koristi da bi oprao svoj prljavi imidž.