Jezive fotografije napuštenih "ljubavnih hotela" u Japanu

Japanska kultura tretira surovost ljudi sa iznenađujućim pragmatizmom. Njihovi toaleti vam lagano peru dupe, dok postoji čitav niz hotela koji nude usluge za neverne i one koji žele šemu na jednu noć. Ukoliko putujte ovom zemljom, videćete ove „ljubavne hotele“ duž autoputa, koji izgledaju simpatično i kičasto, a tarifa se obračunava na sat.

Ljubavni hoteli nastali su kao odgovor na kulturnu tradiciju koja od mladih parova zahteva da žive sa širom porodicom, pri čemu gotovo da nemaju privatnost kako bi uživali u jebanju. I dok ova mesta za kratkoročna odsedanja postoje već duži period, moderni izraz koji se za njih koristi potiče od zvaničnog “Hotela Ljubav,“ koji je je otvoren u Osaki 1968. godine. Japanska industrija ljubavnih hotela procvetala je usled nastanka ekonomskog mehura u toku ranih osamdesetih, a vrhunac u broju poseta bio je kasnih dvehiljaditih, pri čemu se procenjuje da je ove hotele širom zemlje posećivalo dva miliona ljudi, svakog dana.

Ipak, danas ovaj biznis ne cveta kao nekada. Populacija u Japanu je sve starija, i sve manje zainteresovana za ovakve brzinske aktivnosti, a nivo nataliteta koji stagnira znači da je takođe sve manje mladih koji bi za ovako nešto bili zaniteresovani. 2015, gotovo četvrtina mladih između 18 i 39 godina, opisali su sebe kao seksualno neaktivne, što je za 20 odsto više njih nego što je slučaj bio pre 20 godina, što znači da ovi hoteli danas preživljavaju prevashodno zahvaljujući turistima.

Ono što je zanimljivo je da je ovo smanjenje broja poseta dovelo do toga da su razlike između ljubavnih i običnih hotela sve manje. Danas, kako se Olimpijske igre 2020 približavaju, vlada je počela da urgira da vlasnici ovih biznisa promene imidž kako bi privukli više internacionalnih posetilaca.

Ipak, trenutno nema dovoljno turista kako bi ovi ljubavni hoteli mogli da posluju dobro, što mnoge od njih ostavlja napuštenim. Pričali smo sa Šejnom Tomsom, australijskim fotografom iz Melburna koji je dokumentovao ova napuštena mesta.

VICE: Hej Šejn, kako si saznao za japanske napuštene ljubavne hotele?
Šejn Toms: Obožavam napuštena mesta, a pošto obožavam i Japan, želeo sam da iskombinujem svoju ljubav prema ovoj zemlji i ljubav prema fotografisanju napuštenih mesta. Vozio sam se po Japanu i pronašao sve ove zgrade u raspadu i ušao sam kroz prozore kako bih ih fotografisao. Primetio sam da postoji ova specifičnavrsta napuštenih zgrada koje sam iznova i iznova sretao - to su ti ljubavni hoteli.

Da li možda znaš koliko si ovakvih mesta posetio?
Puno ih je. Verovatno između 20 i 30? Možda i više? Imam gomilu fotografija odatle. Neka od ovih mesta bilo je teško fotografisati jer su u raspadu; neka od njih bukvalno propadaju u zemlju zato što su napravljena od drveta, tako da i nisam imao šta da slikam. Ipak, tu su i oni hoteli sa bogatijim enterijerom i sa krevetima, tako da su te stvari malo više pogodne za fotografisanje.

Koji hoteli su ti omiljeni?
Fuu Motel, to je definitivno jedan od omiljenih. U pitanju je sjajno mesto. Fotografisao sam ga 2013. godine, ali je i dalje na tom mestu. Polovina građevine je uništena, ali je druga polovina i dalje tu. Ljubavni hoteli obično imaju određenu temu, i njihova unutrašnjost bude u skladu sa njom. Ipak, ovaj motel ima sve sobe sa drugačijim temama. Postoji srednjovekovna soba, tradicionalna japanska washitsu soba, spa soba u grčkom stilu, soba u obliku broda - takovana nautička soba. Ljudi su mogli da odaberu sobu, pretpostavljam, na osnovu svog određenog fetiša.

Da li imaš i omiljenu temu?
Moja omiljena je, recimo, srednjovekovna tema. Zaljubio sam se u ovu bogatašku, crvenu sobu, jako je raskošna. Ipak, ona je dosta istrulila. Kao i ta neka dekadencija koja bledi. Postojao je krevet u obliku konjske zaprege, crvene tapete su sada pocepane i prekrivene buđi. Tu je i oklop za nekog viteza koji je takođe u raspadu, stoji pored zida, i da, to izgleda jako lepo.

Kakve si još hotele video?
Bio je taj jedan u koji sam otišao, u blizini Niigate. Većina ljubavnih hotela može se smatrati poprilično komičnim i simpatičnim, ali je ovaj bio posebno mračan. Bilo je i grafita na zidu - zaista upečatljiva slika; na njemu je pisalo nešto užasno. Neko je takođe sprejem dopisao “crveno selo“, što znači da je ovo bilo mesto tame. Ove sobe imale su užasnu mračnu energiju koja se osećala u vazuhu, što mi se nije svidelo. Opsednut sam horor filmovima, zbog čega sam se i saživeo sa ovim mestima, međutim, ovo mesto bilo je posebno odvratno.

Ali onda sam malo dalje niz put naišao na jedan zaista zabavni ljubavni hotel pun kreveta iz osamdesetih koji su naizgled blistali u toj tami. To je lep kontrast. Vođenje ljubavi treba da bude zabavna stvar, a mnogi od ovih enterijera reflektuju upravo to.

Da li je bilo teško pronaći ova mesta?
Ne baš. Ima puno napuštenih građevina u Japanu. Mnogi biznisi propadnu i ljudi samo ostave građevinu, a naprave novu za sledeći biznis. Oni ne prenose ništa staro u nove projekte, verovatno jer misle da se energija prenosi, taj neki osećaj neuspeha. Kako bi pronašli ovakva mesta, morate napustiti glavni autoput i krenuti po seoskim putevima. To mora biti u sred ničega, jer, ukoliko je u gradu, velika je verovatnoća da će srušiti zgradu i sagraditi nešto drugo na tom mestu. Sa druge strane, na selu je skupo rušiti, i nema preterano smisla graditi nešto na mestu gde niko ne dolazi. Posebno ljubavne hotele, koji su trebali da budu tajne lokacije, tako da, dok voziš kroz brda ili po selu, samo naletiš na njih.

Da li je ilegalno ulaziti u napuštene građevine?
Aha, u pitanju je prestup; ne bi trebalo da se radi tako nešto. Ipak, nikad ne možeš naći ko je vlasnik. Ja sam radoznala osoba, i volim da podelim ovakve priče.

Koje si korake preduzeo kako bi se zaštitio od rizika koji dolaze sa ovim napuštenim mestima?
Moraš se voditi zdravim razumom. Na ovakvim mestima nema struje, tako da su mračna. Podovi umeju biti klizavi, sluzavi. Ima azbesta i buđi. Obično volim da istražujem sam, zato što želim da sam ja odgovoran za svoju bezbednost. Ukoliko idem sa drugim ljudima, brinem da li će pasti i povrediti se. Evo šta je zabavno - ponekad gotivim da sa sobom povedem moju mamu. Ona je otvorenog uma, moderna žena. Njoj su ovi hoteli simpatični i zabavni. Poslednja dva hotela u kojima sam bio, bio sam sa njom. To je naš način da se bondujemo, slatko je.

Jesi li ikada odseo u funkcionalnom ljubavnom hotelu? Mislim, ne sa mamom, nego uopšte?
Ne, nikada. Ljubavni hoteli imaju specifičnu svrhu, iako ljudi imaju seks u svim hotelima, kada odsedaš u normalnom hotelu, ne znaš šta su prethodni ljudi radili u tvojoj sobu. Lično, ne bih mogao da provedem udobno veče uz Netfliks u ljubavnom hotelu, a da znam da su ljudi tu… znaš već. radije bih odabrao drugo mesto.

Kada sam tek počinjao da se vozim po Japanu 2010. ili 2011, bio sam usred ničega i padao je mrak. Stao sam na parkingu ljubavnog motela, ali nisam mogao da nađem ulaz. Na svim vratima su bile male crvene svetiljkesa mestima predviđenim da se tu ubaci kreditna kartica. Tek kad platiš, vrata se otvaraju. Nije bilo recepcije. Nisam znao to dok sam išao od vrata do vrata i kucao, a zapravo nisam imao pojma da kucam ljudima koji su u akciji. To je bilo najbliže ostanku u ljubavnom hotelu što mi se desilo.

Jesu li ljudi ostavili neke stvari u napuštenim hotelima?
Jesu. Pronašao sam baš puno kondoma. Puno seks-igračaka. Našao sam lutke i takve stvari, što je poprilično zabavno. Obično sam ih nalazio ispod kreveta ili u ormarima, ali ih zaista nisam pipao, niti im prilazio.

U toku svog putovanja si takođe posetio i napušteni muzej seksa, koji je zatvoren krajem 2014. Šta ti misliš, zbog čega je zatvoren?
Nemam pojma. Pretpostavljam da ljudi tamo više nisu toliko zainteresovani za seks. Ili je situacija kao sa ljubavnim hotelima, pa na to utiču uslovi života koji su se promenili. Ukoliko živite u okruženju koje je više zapadnjačkog tipa, a ne u tradicionalnoj washitsu prostoriji, onda vam više ne treba da izađete iz kuće kako biste iskusili te stvari. Možete ih raditi iza zatvorenih vrata. Muzej seksa je srušen u nekom trenutku od kad sam bio tamo. Bio je u popularnom kraju, tako da mislim da su ga srušili buldožerima kako bi sagradili nešto novo.

Šta si naučio iz ovih iskustava?
Pretpostavljam da me je nateralo da porazmislim o tome koliko se Japan menja. Ovi moteli bili su jako popularni osamdesetih. Sredinom dvehiljaditih takođe sam viđao puno ovakvih mesta koja su radila, ali sada ih više ne srećem u tolikoj meri. Ovo sve deluje kao metafora za sve manje stope nataliteta tamo.

Intervju uradila Nikol de Suca

Pogledajte još Šejnovih radova na njegovom sajtu ili ga zapratite na Instagramu.

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE ASIA.