Zamolila sam omiljenog plastičnog hirurga Instagrama da me pretvori u 'lutku'

„Milimetar lica, kilometar duše“, kaže Dr Naomi.
23.12.17
Fotografije: Sean Foster

„Milimetar lica, kilometar duše“, kaže Dr Naomi. „Sitnice kojima se bavimo ljudima mogu da izmene čitav život.“

Sad ne mogu da ih ne primećujem. Od kako sam posetila njenu kliniku kod Padingtona, kad god se ogledam oči mi same krenu ka bori koja mi se polako ucrtava u čelo. Za samo par sekundi bi mogla da je uklonim sa lica… sa svog lica. Makar privremeno.

Isto važi za crte koje mi se od nosa spuštaju ka uglovima usta. Ili za blago opuštenu kožu ispod vilice. Sigurno bi to lako moglo da se sredi…

Tako mi sad misli same kreću, nekontrolisano peglaju i pumpaju lice u pravcu perfekcije. Ne znam šta sam očekivala da će se desiti kad sam se obratila omiljenom kozmetičkom hirurgu grada Sidneja i pitala je šta bi mi sve uradila na licu da cena nije faktor.

Dr Naomi ispituje lice autorke

„U gornjoj trećini si stvarno prelepa“, kaže Dr Naomi dok mi kažiprstom pokazuje ka temenu a palcem ka obrvi. „Ali još bolje bi izgledala da ti je čelo zaobljeno; ovako je dosta vertikalno. Kao da imaš prazninu na slepoočnicama. Obrva bi ti mnogo lepše delovala ako bismo je ovde još malo izvukli.“

Ležim zavaljena luksuznoj beloj ordinaciji Dr Naomi u Padingtonu dok mi ona verbalno deli lice na trećine sa preciznošću jednog hirurga. „Sve su ti trećine lepe, ali simetrija, to baš nije savršeno. Ovu stranu okreći kad se slikaš.“

Iznad mene je posebna svetiljka koja pomaže da sve „posle“ slike izgledaju najbolje moguće kad se okače na Instagram – gde 166,000 fanova Dr Naomi željno čeka svaki post. U čekaonici koja kao da je sa neke Architectural Digest duplerice, druge žene čekaju da ih doktorka primi. Uglavnom su žene. Žene čija lica koštaju više nego što ja za celu godinu plaćam kiriju.

Ovo su „lutke“ Dr Naomi, pacijentkinje koje su poverile svoj izgled njenoj struci. U njihovom prisustvu, postajem izrazito svesna svoje nesavršenosti.

Besmisleno je koliko su besprekorne, kao ono kad nego posle tri dana muzičkog festivala može da izgleda dobro. Kad sam upala na kliniku – kasnim, znojim se, ne znam gde mi je glava – sigurno je recepcionarka pomislila da sam zalutala.

Lutke su zvezde Instagram naloga Dr Naomi, sve intervencije na njima eksplicitno dokumentovane. Mahom su mlade, ali Naomi kaže da nije sva njena klijentela takva. Postoji veliki generacijski jaz u kozmetičkoj hirurgiji između mlađih i starijih pacijenata. „One najmlađe nemaju stida nimalo“, objašnjava Naomi. „U komentarima ljudi traže da okačim pacijentkinje preko četrdesete, ali ne mogu da kačim ako mi ne daju saglasnost.“

„Sad kad krenemo niže“, nastavlja Dr Naomi dok vuče prst niz moju slepoočnicu. „Ja bih ovde sa strane rado izdefinisala jagodice… ovde su ti divne, ali još i ovde bi trebalo da se ispoveže.“

Dodiruje mi uvo. Kad ja sad tu pipnem, osećam gde mi jagodica nestaje i pitam se koliko bih bolje izgledala kad bih joj dala da mi to „ispoveže.“

„Dobru širinu imaš u vilici, baš je slatko, ali donja trećina ti je ipak najslabiji deo lica“. Momentalno shvatam da je u pravu. Tanke su mi usne, opušten podbradak, iskrivljena rupica na bradi. Katastrofa sam. Žrtva genetike.

Dr Naomi me milo gleda preko ružičaste hirurške maske. Iznenadilo me je kad sam čula da ne želi da je slikamo bez nje. Pitam se da li i ona misli da joj je „slaba donja trećina“. Kako li je to kad je osoba sposobna da automatski primeti i najmanju manu na licu, tuđem ili svom?

Ipak, u ordinaciji Dr Naomi moj nakazni donji deo lica nije baš smrtna presuda, više je prilika za korekciju. Dobra polazna tačka. Šta prepisujete, doktorka? „Botoks“, kaže ona samouvereno i vadi mali špric. Cepa ambalažu i približava mi iglu.

Mrzim igle, užasavam ih se. Pitam Dr Naomi da li boli, ona za usne baš deluje bolno. Ona odmahuje glavom, ali onda se ispravlja. „Pa, najbolja stvar u vezi sa snimanjem intervencija je to što devojka misli samo o tome kako da što lepše ispadne pred kamerom. To im odvraća misli od bola. Namažem ih kremom koja otupljuje nerve, dam im gas smejavac – mogu i tebi da pustim malo gasa.“

Da li od njenog umirujućeg prisustva, da li od neočekivane doze azot-suboksida, ali nekako se ne plašim igle koju mi Naomi primiče. Iako se gadim krvoprolića i otvorenih preloma, rado gledam postove u kojima Dr Naomi zabada igle u već prilično naduvene usne svojih pacijentkinja kako bi ih dopumpala do nezamislivih nivoa.

Možda je uzrok činjenica da mi sve ovo deluje nestvarno. Dr Naomi stvara svet u kom od žena pravi „lutke“, u kom niko ne mora da živi sa licem sa kojim se rodio, u kom savršenstvo ima fiksnu cenu.

Naomi ceni da bi mene tretman koštao oko 600 dolara, u šta spada i konsultaciona tarifa jednog od kolega sa klinike naravno. Sama početna konsultacija košta 500 dolara, a i to je teško zakazati. Kaže da im je lista čekanja popunjena za sledeća tri meseca. Kao da su svi istočno od Velsa naumili da se pretvore u lutku.

„Da treba samo dve stvarčice da ti odradim, bilo bi to malo botoksa ovde, i još malo ovde. Divno bi ispalo“, kaže Dr Naomi dok mi dodiruje iglom čelo i bore oko očiju. „Izgledala bi energičnije, svežije, manje umorno.“

Iznenađuje me ova dijagnoza. Imajući u vidu koliko sam u životu popila, i koliko sam se često sunčala bez kreme, prognoza i nije tako loša. Ali ne, ima ona još predloga. „Takođe bi bilo dobro da se popuni ovaj prevoj“, kaže dok mi dodiruje obraz. „I još ovde, a može i ovde. Trebalo bi i ovde malo da se doda na bradi.“

Naomi kaže da Mens kliniku klijenti i dalje dolaze pre svega zbog botoksa, ali punjenja – obično od hijaluronske kiseline – su sve popularnija. Tako se zateže i ravna koža, koriguju ožiljci od akni. Najveća je novina topljenje masti u podbratku, procedura u Australiji uvedena početkom godine.

„Usne su neviđene“, dodaje ona. „Strašno se rade, svaki dan ih imamo bezbroj.“

Iz razgovora sa Dr Naomi, jasno je da ona živi za kozmetičku hirurgiju. To malo slobodnog vremena što ima ona provodi na Instagramu, analizira fotografije poznatih ličnosti, ispituje procese starenja, dekonstruiše lica Kajli i Bele, pokušava da ustanovi kako je koji od njenih kolega dizajnirao savršenstvo slavnih.

Tako živi još od kako je završila medicinu. „Nisam znala šta ću na medicini, nijedna mi se grana nije sviđala. Nije bilo previše posla u nehirurškoj kozmetici, nisam imala nameru da postanem hirurg. Ali kao stažista, dala sam da mi se odradi botoks i posle rekla sebi OK, ovo će od sad da bude tvoj život.“

Fotografija: Automobil Dr Naomi ispred klinike – registracija je COS MD

Ali postoje mnogi samozvani kozmetički hirurzi koji ne prilaze ovako ozbiljno poslu. Naomi kaže da će to morati da se promeni, podseća na smrt vlasnice salona Džin Huang koja je poginula na sopstvenoj klinici dok joj je povećanje grudi radila Đi Šao, turista iz Kine bez ikakvih medicinskih kvalifikacija u Australiji.

„Zakoni su u ovoj industriji užasno slabi, sve je neregulisano“, kaže Dr Naomi. Između ostalog, pošto doktor nije obavezan da se nalazi na licu mesta dok se pacijentu na klinici ubrizgava nešto, pacijent posle ne može ni da proveri ko je odgovoran. To sve mora da se menja.“

Posle smrti Džin Huang, Naomi bi htela da država počne strogo da kažnjava ljude koji tvrde da su „kozmetički hirurzi“ iako nemaju licence kakve ona ima. Deluje da će biti pomaka u tom pravcu, jer AMA planira da ograniči ovo zvanje na osobe sa diplomama plastičnih hirurga.

Teže će biti naterati svet van Mans klinike da počne da ozbiljno tretira njenu profesiju i veštinu. Mnogi su spremni da olako otpišu ovaj posao kao eksploataciju ženske taštine, i konstatuju da doktori ne bi trebalo da se bave Instagramom.

Na primer, Uber taksista koji me je posle sastanka sa Naomi odvezao od Mans klinike, našao je za shodno da me iskritikuje što sam tamo uopšte i odlazila. „Sve te žene sa lažnim usnama, zar ne znaju kako im to grozno stoji?“ pitao je iz retrovizora.

Nešto kasnije, priznaje da je svojoj ženi platio ugradnju veštačkih sisa za 40. rođendan. „Mislim, nije to isto. Ona je to baš htela, a ni ja se ne žalim!“

Dr Naomi bi mu se verovatno samo nasmejala. Na Instagramu kači meme koliko i lutke, pa je očigledno svesna humora u sopstvenom poslu. Ipak, od kozmetičkog salona napravila je pravu malu poslovnu imperiju, koja nastavlja da raste. Australijanci danas troše oko milijardu dolara godišnje na kozmetičke intervencije, što je po glavi stanovnika čak ispred Amerikanaca.

„Imam sreće pa u mom okruženju nema mnogo plastično-negativnih osoba“, kaže Naomi dok sedi za radnim stolom, okružena poklonima koje joj ostavljaju pacijenti. „Ali dobro znam da postoje.“

„Bila mi je pre neki dan jedna psihološkinja i pomenula primer koji sam oduvek mrzela. Njoj ljudi iz branše uvek ogovaraju pacijente koji se odluče na kozmetičku hirurgiju, kažu da nemaju dovoljno samopoštovanja. A to nema veze s mozgom. Poštuju oni sebe, samo žele da budu još bolji.“

JOŠ NA VICE.COM:

Čudan i osetljiv svet fotografija plastičnih operacija

Ljudi nam pričaju koji delovi tela su im najseksi

VICE istražuje: Budućnost plastične hirurgije