Zašto ljudi na esidu misle da su u kontaktu sa prirodom

Bio sam u kuhinji, zagledan u jedno ogromno drvo“, priča Bil sa Mersisajda o svom LSD iskustvu. „Odjednom, drvo je počelo da mi govori – nije se ni predstavilo, što mi je bilo čudno. Pričali smo jedno petnaest minuta. Reklo mi je da me zna, da me već dosta dugo traži. Imao sam osećaj da stojim nag pred celim svetom. Drvo me je ispitalo od glave do pete, spolja i iznutra, i reklo mi da sam OK, da mogu da ostanem tu gde sam.“

Sigurno vam se nekad desilo da zalivate kaktus na stolu ili neku drugu biljku kod prozora, pa joj se od milja obratite. Ipak, neki ljudi tvrde da su uspostavili obostranu komunikaciju sa biljkama – i sa prirodom kao takvom – pod uticajem esida ili drugih psihodelika. Većina nas ovo otpisuje kao čiste halucinacije, ali neki iskreno veruju da su popričali sa biljkama .

„Drvo mi je reklo da ćemo se još čuti. Neviđeno me je prosvetlilo, vratiću mu se čim budem mogao“, dodaje Bil. „Pomoglo mi je da shvatim kao su sva živa stvorenja – biljke, životinje, ljudi – međusobno povezana. Kao da mi se neko našao u glavi, ispitao sve što mislim, sve što osećam. Išlo je to u oba smera – mogao sam da osetim koliko je drvo staro, sigurno mu nije bilo lako od kako je ceo grad nikao oko njega. Mislim da me je drvo ispitivalo da bi odlučilo da li da mi dozvoli da ostanem u kontaktu sa njim. Nikad nisam osetio veći mir i blaženstvo.“

Pitanje da li su biljke svesna bića koja čujemo u psihodeličnom transu, očigledno, nekima nije previše bitno. Kako Bil kaže, „To što se desilo samo u mojoj glavi ne znači da je lažno, da nije bilo stvarno.“

Ali šta izaziva ovaj osećaj?

Zahvaljujući modernom skeniranju mozga, sve smo bliže uspešnoj analizi tripa na esidu. LSD u suštini izaziva mentalno opuštanje. Određeni centri u mozgu pasivno suzbijaju spontano delovanje, sprečavaju halucinacije koje bi mogle da nam poremete čula. LSD to poništava, dozvoljava halucinatornom sadržaju da dođe do svesti, i tako stvara razne vizualne nadražaje.

Manjak inhibicija vodi do višeg nivoa moždane aktivnosti, pa tako i sinhronizacije različitih kognitivnih procesa. Na primer, nekad se dešava sineztezija – osećaj da okruženje percipiramo čulima koja to obično ne rade; zvuk muzike, na primer, doživi se vizualno kroz određene boje.

Ovo vodi ka fenomenu poznatom kao rastakanje ega, ili okeanska neograničenost; umislimo da nam se telo ne završava tu gde se završava, čini nam se da smo deo šireg okruženja, čak i celog univerzuma. Tako dolazi do ideje da smo sjedinjeni sa prirodom, da možemo da komuniciramo i sudelujemo sa cvećem, žbunjem, i drvećem.

Kad se dođe do te tačke, koji efekat psihodelični doživljaj jedinstva sa cvetom može da ostavi na osobu?

Luj sa zapada Francuske vodio je jedan od najsadržajnihih razgovora u životu sa drvetom, pošto je uzeo dve sličice od po 200 mikrograma. „Bilo je inspirativno. Mislim da sam i danas svestan da me je taj trenutak oslobodio bola koji sam osećao zbog raskida i zbog smrti dede. Dugo sam ćaskao sa svojim novim drugom, i sa okolnim cvećem. Rekli su mi da raskid nije bio samo moja krivica, da treba da mislim na lepe stvari koje me čekaju, da izvučem pouku iz tog iskustva. Nije kao da sam pričao zidu; čuo sam i zapamtio njihove savete, utešili su me.“

„Što se pokojnog deke tiče, biljke su mi objasnile da se sve vraća tamo odakle je i došlo, da ne treba da brinem o njemu, da se samo fokusiram na ono što sam čuo i ne gubim nadu. Nikad neću zaboraviti taj duboki glas, zvuk koji iz središta zemlje protiče kroz mene. Kao da sam pričao sa nekim ko me od rođenja zna.“

LSD je slučajno otkriven 1938. – hemičari su pokušavali da naprave stimulant. Doktori su ubrzo počeli da eksperimentišu novu supstancu i prepisuju je pacijentima. Ipak, od kako je krajem šezdesetih stavljen van zakona, LSD niko nije istraživao sve do 2014.

Danas popuštaju zabrane testiranja ilegalnih droga. Na raspolaganju imamo nove tehnologije kao što je skeniranje magnetnom rezonancom, pa najzad počinjemo da shvatamo kako LSD utiče na mozak. Ovom vrstom istraživanja bavi se Enco Tagliazući, neurolog sa Kraljevske akademije nauka i umetnosti u Amsterdamu.

„Nema dokaza da natprirodna komunikacija tokom psihodeličnog iskustva nije iluzorni doživljaj“, priča on preko telefona iz Buenos Airesa. „Zašto se ta konkretna iluzija često javlja pod uticajem određenih droga još uvek nije poznato, ali to će ustanoviti budući eksperimenti.“

Dakle eto, možda nam biljke stvarno nešto govore a možda i ne. Moraćemo da sačekamo rezultate istraživanja pre nego što sa sigurnošću odgovorimo na to pitanje. Jedno je sigurno – autentična ili ne, iskustva kakva opisuju Bil i Luj zaista mogu čoveku da promene život nabolje.

Još na VICE:

Kako sam postao heroinski zavisnik

Kako sam drogu i alkohol pokušala da zamenim seksom

Duboki ožiljci droge u mojoj vezi sa bratom