Sport

VICE vodič za evropsko proleće - kako do Plzenja i Moskve

Želite da uživo podržite crveno ili crno-bele u njihovom produžetku evropske avanture? Na pravom ste mestu - spremili smo vam mali zbornik saveta.
pilsen
Foto: Flickr, 

Enig Hui

Ponedeljak 11. decembra je konačno prošao, i žreb je obavio svoje. Crvena Zvezda i Partizan upoznali su narednog protivnika u Ligi Evrope, i datumi su već zakazani. Crveno-beli Vladana Milojevića uputiće se u februaru put ruske prestonice, dok će tim iz Humske, koji vodi Miroslav Đukić, krenuti u Zapadnu Bohemiju.

Evropsko proleće je nešto što se dugo čeka i ne toliko često dešava, barem ne otkad više nismo od Vardara pa do Triglava. Jedino postdejtonsko „prezimljavanje u Evropi“ desilo se u sezoni 2004-2005, kada je Partizan pod vođstvom čoveka koji je samog sebe prozvao „čika Crni“ uspeo prvo da se iskobelja iz teške grupe (Egaleo, Lacio, Viljareal i Midlzbro), a zatim čak i uspeo da preskoči prvu prepreku po imeni Dnipro pre nego što se definitivno i zakuca u betonski zid po imenu CSKA. Što se Zvezde tiče, deca su se rodila, krenula u školu, pa u gimnaziju, pa bogami i fakultet završila od poslednjeg ozbiljnijeg evropskog putešestvija, tako da, sve vam je jasno.

Reklame

E sada, kad smo ustanovili da su ovakve prigode retke i kvalitetne, možda je i vreme da im se posvetite malo više – tako što ćete recimo otići na neko gostovanje. Plzenj i Moskva, bratske slovenske zemlje, zvuče kao privlačne destinacije. Fudbalski turizam je ovih dana popularna rabota, mada poslednjih godina naši ljudi bi se uglavnom skrpili da odu u neku susednu zemlju da bi gledali voljeni evropski klub u bližem komšiluku (npr. Liverpul u Sloveniji ili tako nešto). Sada, imate priliku da podržite vaš lokalni tim u bitnoj evropskoj utakmici, i zašto ne pokušati i to i uraditi?

Ako ste se sada zamislili i rekli u sebi, „hmmm, što da ne, možda vredi probati“, budite bez brige. Sastavili smo za vas male praktične vodiče na temu kako doći do željenih destinacija, i šta vas tamo čeka, i turistički a i fudbalski. Pred vama je prvi ikada Vice vodič za evropsko proleće – a nadamo se da ćemo i dogodine obnoviti ovu noformiranu tradiciju.

Plzenj - grad piva i fudbala

Plzenj je četvrti najveći grad u Češkoj, posle Praga, Brna i Ostrave, i nalazi se u zapadnom delu zemlje prema Nemačkoj, oko 90 kilometara zapadno od glavnog grada. Ime ovog grada prvi se put u istorijskim spisima spominje u 10. veku kada je zabeležen kao utvrđenje, a status naseljenog mesta dobija 1295. godine zahvaljujući kralju Venceslavu drugom. Danas, Plzenj je mahom poznat po svojoj industriji piva – koju je, inače, započeo Bavarac po imenu Jozef Grol.

Reklame

Samim time, jasno vam je koja bi mogla da vam bude turistička destinacija broj jedan – pivo! Pivare Pilzner Urkvel i Gambrinus locirane su upravo u Plzenju, a grad je takođe kumovao pivarskom stilu koji je danas poznat pod imenom „pilsner“. Upravo to je sorta piva koju evropljani troše svakodnevno u velikim količinama – Bitburger, Krombaher, Holsten, Feltins, Varštajner, Beks, Badvajzer, Kozel, Staropramen, Amstel, Heneken, Stela Artoa…sve su vam to regionalne varijante „plzenjske škole“ popularnog alkoholnog napitka. U samom gradu u nekoliko kafića, kao i u samim pivarama, možete probati nefiltrirano i nepasterizovano domaće pivo, koje je izuzetnog ukusa.

Do Plzenja možete doći na nekoliko načina. Ako putujete kolima, iz Beograda vam je nakraća ruta Novi Sad-Segedin-Budimpešta-Đer, pa zatim umesto na Beč odete na Bratislavu, Brno, Prag i na kraju Plzenj. Alternativni put ide preko Beča, odakle se nastavlja za Češke Budejovice i onda „odozdo“ stižete na destinaciju, čime malko produžavate put ali izbegavate trošak slovačke vinjete.

Obe varijante su vam otprilike deset sati uzastopne vožnje, s time što je ona prva možda pre devet i po, a ova druga deset i po. Sve tri tj. četiri zemlje kroz koje ćete proći naplaćuju korišćenje autoputeva putem vinjete, i detaljnije informacije o njima možete naći ovde. Olakšavajuća je okolnost što u Austriji ne hvatate Alpe, tako da nema naplate tunelarine (koja nije mala).

Reklame

Druga varijanta je naravno autobus, kao i njegovi derivati. Prost gugl kaže da je Prag dosta dobro pokriven, i da je povratna karta 9500 dinara. Od Praga već lako stignete do Plzenja – Wikitravel prijavljuje čak trideset dnevnih autobuskih polazaka iz češke prestonice. Cene se kreću od tri i po evra pa nadalje u jednom pravcu, a put traje oko sat i po.

Plzenj nema aerodrom, pa ako bi leteli ostaje vam opet Prag kao prva opcija – u datom momentu, do Praga direktno leti samo Er Srbija i cena povratne karte za treću nedelju februara je oko 30,000 dinara. Iliti – mnogo, ali vi odlučite. Voz nećemo razmatrati jer kontam da nemate baš toliko vremena za baciti.

Plzenj, kao što rekosmo, nije neko preveliko mesto, tako da ne morate juriti smeštaj blizu stadiona ili tome sl. Po gradu se nađu sobe od 60 eura pa naviše i deluje da je izbor za sada solidan. Sam stadion – Doosan Arena – nalazi se u centru gradu, u parku po imenu „Štruncovi Sadi“, i kapaciteta je oko 12,000. Trenutno karte za utakmicu protiv Partizana, ili bilo koju drugu utakmicu (Česi su na zimskom odmoru) nije moguće kupiti, ali u budućnosti za te potrebe pogledajte ovde ako želite da idete u ličnoj organizaciji. A sada da kažemo nešto i o fudbalskom klubu.

Viktorija Plzenj, koja je ranije bila poznata i pod imenima Sokol, Spartak i Škoda, je tek po raspadu stare republike postala bitan faktor u češkom fudbalu. Svoju prvu titulu „Viktorka“ osvaja pre šest godina, a ukupno ih je osvojila četiri. Trenutno su na dobrom putu da osvoje i petu, uzevši u obzir da su ubedljivo prvi na tabeli nacionalnog šampionata i teško da će ih iko stići.

Reklame

Tim koji sa klupe vodi Pavel Vrba, bivši selektor Češke, se umnogome oslanja na domaće snage. Tako je glavni strelac ove godine dvadesetčetvorogodišnji češki reprezentativac Mihal Krmenčik, dok zapažene uloge igraju i vezisti Danijel Kolar i Jan Kopic, kao i veteran u odbrani Roman Hubnik koji je ujedno i kapiten. Izuzmemo li nekoliko Slovaka koji su skoro pa domaći, jedini „pravi“ stranci su Hrvat Diego Živulić, nekadašnji igrač Rijeke i bivši mladi reprezentativac „vatrenih“, kao i iskusni Austrijanac Andreas Ivanšic, plejmejker impresivnog rezimea koji ove sezone doduše nešto i ne igra previše.

Viktorija je svoj evropski put ove sezone počela kao učesnik Lige Šampiona – ispali su u trećem pretkolu od Steaue, posle bizarnih 1-4 na domaćem terenu. Do Lige Evrope stigli su nakon pobede u dvomeču nad AEK-om iz Larnake, a onda ih je u grupama dočekala „laganica“ u vidu Hapoel Ber Ševe, Lugana i ponovo Steaue. Ovaj deo takmičenja završili su sa četiri pobede i dva poraza, dovoljno za prvo mesto i povlašćen status pred žreb.

Moskva u par reči

Za razliku od Plzenja koji je relativna nepoznanica, o Moskvi čak i slučajni prolaznik zna mnogo toga. Šta se sve može videti u Moskvi za par dana…eh, verujem da vam ni mesec dana ne bi bilo dovoljno da obiđete sve atrakcije kojima glavni grad Rusije obiluje. Iluzorno je dakle i sugerisati šta to može da se uradi za 48 ili 72 sata u Moskvi – zapičite metroom do Kremlja pa odatle gde vas put nanese. Možda je tako i najpametnije.

Prođimo onda odmah do servisnih informacija. Do Moskve se, jasno, može i kolima ali to je put od nekih 26 sati vožnje, što bi značilo barem dva dana uz pauzu za spavanje negde usput, a realnije je i tri dana da bude sve potaman. Ako ste avanturistički naklonjeni i imate vremena i nafte za trošiti, a takođe volite i Crvenu Zvezdu, ovo vam je idealna prilika da pokušate ovako neku pizdariju.

Reklame

Vodite samo računa da će vam trebati zeleni karton pri ulasku u Belorusiju – i da, nemojte ni da pokušavate da do Moskve dođete preko Rumunije i Ukrajine (znate već i zašto). Trenutno je jedini realan put onaj koji vodi kroz Mađarsku, Slovačku, Poljsku i Belorusiju. I još jednom se podsetite da bi ste krenuli kolima u Rusiju u februaru…ne, definitivno nije pametno. Koliko sam uspeo da istražim ne postoji redovna autobuska linija, a od nove 2017. nema više ni vozne linije Beograd – Moskva. Ionako, opet, verujem da niste toliko ludi, tako da bolje da pređemo odmah na avion.

Ovde, za razliku od Češke, imate čak dva avioprevoznika na raspolaganju koji bi vas direktno odveli do Moskve – domaću Er Srbiju, te ruski Aeroflot. Karte, interesantno, i nisu nešto preskupe kad se uzme distanca u obzir – uglavnom se kreću oko 300 eur, a postoje i jeftinije alternative ako bi presedali u Beču ili nekom od Lufthansinih habova (Minhen ili Frankfurt). Tada vam put izađe oko 50 i više eura manje. Iz Beograda vam direktno treba nešto manje od tri sata. Vodite račune da će vas direktan let iz Beograda odvesti na aerodrom Šeremetjevo, dok Lufthansa i njeni „saborci“ mahom lete na Domodedovo. I jedan i drugi aerodrom imaju direktnu voznu liniju do grada (Aeroekspres), kao i pregršt autobuskih opcija.

Opet, podsetnik – Moskva je jebeno ogromna, i postoji mali milion smeštaja za svačiji džep. Ipak, treba ovde dati malu geografsku odrednicu. Stadion CSKA – VEB Arena, iliti Arena CSKA, nalazi se na Hodinskom Polju, u severozapadnom delu Moskve po imenu „Horoševskiji distrikt“. Za ruske relacije, ovo je relativno „blizu“ centra grada – svega desetak kilometara od crvenog trga i ostalih centralnih atrakcija. Metro linija broj 11 vozi pravo do stadiona, i stanica se očekivano zove CSKA. Teško je promašiti.

Reklame

E sad, ide ona bitna informacija o kartama. Mi ovo još uvek ne znamo, ali postoji solidna šansa da se Zvezda i „Armejci“ dogovore da na utakmicama ne bude gostujućih navijača, uzevši u obzir bratske veze CSKA sa velikim rivalom iz Humske. Ukoliko se ovo zaista desi, put u Moskvu možete režirati isključivo uz pomoć nekih lokalnih jataka ili snalažljivošću na ruskim sajtovima za kupovinu karata.

Karata trenutno nema u slobodnoj prodaji – link za proveru u budućnosti nalazi se ovde. Ali, ovo vam je ujedno i dobar momenat da počnete da visite po Spartakovim forumima, upoznate neke Ruse (ili, što da ne, i Ruskinje!) i sebi obezbedite neku lokalnu podršku. Znate i sami da su Rusi slabi na nas braću Srbe, sigurno će vam se posreći. Ovde vam je dobar prvi korak.

O samom timu, šta se može reći. CSKA, zajedno uz gradske rivale Spartak i Lokomotivu, kao i petrogradski Zenit, čini konstantu u svetu ruskog fudbala. Osvojili su ukupno 13 nacionalnih titula – 7 sovjetskih i 6 ruskih, 12 kupova (5+7), kao i jedan evropski trofej, kup UEFA 2005. Na putu do finala u kojem su porazili lisabonski Sporting isprečio im se i Partizan u već spomenutom meču.

U poslednje vreme CSKA više nije toliko upečatljiv u domaćem prvenstvu. Trenutno se nalaze na petom mestu i deset bodova udaljenosti od prvoplasirane Lokomotive. Glavne zvezde su ruski reprezentativac Alan Džagoev i Brazilac Vitinjo, a tu je još uvek i švedski veteran Pontus Vernblom, stameni zadnji vezni kojeg novi trener Viktor Gončarenko u poslednje vreme koristi i u špicu napada.

Reklame

Odbrana CSKA je možda i najinteresantniji deo ekipe – braća Berezucki, Aleksej i Vasili, zajedno uz Sergeja Ignaševiča već čitavu večnost brane gol „armije“. Zajedno, ova tri gospodina imaju ravno 108 godina (braća B po 35, Ignaševič čak 38). Ništa manje iskusan nije ni golman Igor Akinfejev, koji je ujedno i kapiten ekipe.

CSKA je do nokaut faze Lige Evrope stigao preko Lige Šampiona. U pretkolima su bez previše muke i znoja savladali AEK i švajcarske Jang Bojse, a u teškoj grupi sa Bazelom, Mančester Junajtedom i Benfikom upisali su tri pobede. Dve su došle protiv Portugalaca, koji su upisali jednu od najgorih sezona u istoriji kluba, dok je treća stigla u gostima u Švajcarskoj.

Nešto bolje obavešteni poznavaoci ruskog fudbala inače tvrde da je fudbalski deo CSKA u omanjoj krizi već neko vreme pre svega zbog ratnog stanja u Ukrajini. Predsednik CSKA Jevgenij Giner (na papiru, njegov sin Vadim je vlasnik ali to vam je klasična slovenska šema jel’te) većinu poslova vezuje za rodnu Ukrajinu, gde je važio za jednog od vodećih biznismena – jasno vam je da se poslovi malo teže odvijaju dok po Donbasu lete granate.

Ipak, na pomolu su izgleda bolji dani. Nedavno je počelo da se šuška o tome da će Roman Abramovič (Ginerov dobar drug, da spomenemo) ponovo uložiti poneki dinar u CSKA, koji je već finansijski potpomagao u „zlatnoj eri“ 2004-2006. Uz Romanove rublje, put povratka u vrh ruskog fudbala biće mnogo lakši.

Eto, neka vam ovaj mali vodič bude dobra startna tačka za planiranje putovanja. Sada barem znate ono osnovno, a imate i dovoljno linkova za prostudirati. Odlučite li se da zaista krenete među braću Slovene i podržite voljeni klub na gostovanju, želim vam puno sreće.