Sirova iskrenost i senzualnost na fotografijama Tajane Dedić-Starović

Tajana Dedić-Starović, takođe poznata kao Artist At Camera, je počela da se bavi fotografijom pre desetak godina, u periodu kada je završavala osnovnu školu. Još tada je zaključila da joj prija izražavanje kroz vizuelne medije i da tako može da prikaže realnost na jedan specifičan način. Vremenom je njen hobi postajao sve ozbiljniji, kako je Tajana i sama rasla kroz fotografski rad.

- Tako sam se ni kriva ni dužna zatekla u fotografiji. To mi se mnogo dopalo, te sam odlučila da taj osećaj zadržim dokle god bude postojao - kaže Tajana za VICE.

Najčešće radi autoportrete. Ne beži od prikazivanja sirove seksualnosti i kršenja pravila. Ona fotografijom teži da razbije ustaljene, tradicionalne stavove po pitanju doživljavanja devojaštva, seksualnosti, odnosa između muškaraca i žena, i generalno prikazivanja žena u današnjem društvu i našoj realnosti. Ona insistira na prirodnosti, na prikazivanju iskrivljene slike realnosti koja, na neki apstraktan način, u toj distorziji, vraća na ono što ona zaista jeste. Ježi se na objektifikaciju i iskorišćavanje žena u njenom poslu i industrijama bliskim fotografiji poput modne i bjuti industrije.

- Ne verujem isključivo u lepu umetnost, da bi bila lepa, ona mora da bude korisna, a ako već nije primenjena, onda može barem da nosi neku poruku. Zato težim da svaka moja fotka govori za sebe - priča mi ova dvadestčetvorogodišnja umetnica iz Banja Luke.

Kaže da interpretaciju fotografija ipak želi da "prepusti posmatračima" jer "svako doživljava drugačije senzacije koje se nalaze oko njega". Ipak, važno joj je da njenim radom promoviše slobodu u svakom kontekstu, dokle god ona ne ugožava druge i dok je ona stvar saglasnosti.

Ideje joj najčešće dolaze iz ličnih iskustava. Zbog toga većina njenih radova i jesu autoportreti, ali naglašava da sve više uči i uspeva da ta osećanja prenese i na njene modele u estetskom smislu.

Fotografiju doživljava kao jedno od sredstava za istraživanje sebe, na svim poljima, a između analognog i digitalnog uvek bira digitalni foto-aparat.

Često svoju seksualnost stavljaš u prvi plan – na koji način ti je to pomoglo, a na koji ti je odmoglo do sada?

Tajana Dedić-Starović: Nekako sam shvatila da sama sa sobom moram da budem što otvorenija i potpuno iskrena, te da pređem razne barijere kako bih mogla da budem dovoljno otvorena i sa drugima i kako bi moja umetnost bila iskrena. Tako je na red došlo i istraživanje seksualnosti. U tom procesu sam mnogo sazrela u psihičkom, emotivnom pa i seksualnom smislu. Naravno, svi uvek vole da vide golo telo, tako da, osim meni, i mojoj publici je moj rad postajao sve zanimljiviji, što je potpuno okej. Da li mi je odmoglo, mislim da nije. Možda sam nekoliko puta bila odbijena negde zbog svog rada, ali to je mali broj, pa me ni ne uzbuđuje, prvenstveno zato što znam gde je mesto mojoj estetici. Zato ni ne isprobavam tamo gde već znam da neće proći.

VICE: Opiši nam tvoju estetiku u tri reči.
Roze šljokičaste poze.

Na koji način društvene mreže utiču na tvoj rad?
Društvene mreže su mi otvorile jedan potpuno novi svet kada je u pitanju interakcija sa publikom i pronalaženje inspiracije. Dugo sam odbijala da otvorim Instagram, a onda sam sebi rekla da sam bila baš jedna bezveze riba, jer mi je on otvorio oči. Mislim da sve ove platforme imaju pozitivan uticaj na moj rad, dobijam konstantan fidbek o svom radu, što me motiviše da radim više i bolje, a putem njih sam ostvarile mnoge svoje dosadašnje uspehe. Povezala sam se sa kreativcima i ljudima iz drugih oblasti koji su prepoznali kvalitet mog rada. Koristim i alternativnije mreže koju su takođe super za umetnike, poput mreže Ello.

Kako je došlo do tvoje saradnje sa Vogom?
Što se Voga tiče - Vog je bog iz razloga što njihova italijanska onlajn verzija ima posebnu platformu koja se zove PhotoVogue i koja nudi mogućnost fotografima da prikažu svoj rad. Tako da, nije to prava saradnja, svako može da napravi online profil i da pošalje svoje fotke, međutim fotke prolaze kroz poprilično rigorozne estetske analize njihovih urednika. Jako je teško da rad bude i odobren, pogotovo ukoliko tek počinješ i još uvek nisu sigurni u vezi sa tvojom estetikom. Što se mene tiče, za sad su tamo gole devojke.