Ovi eksplicitni crteži radikalno su promenili kako doživljavamo gej seksualnost

Članak je prvobitno objavljen na VICE US.

Kad je Touko Laksonen, poznatiji kao Tom iz Finske, pedesetih počeo da objavljuje i izlaže crteže mišićavih i brkatih gej muškaraca, njegova umetnička dela i dalje su na mnogim mestima bila ilegalna. Zakoni o anti-gaj cenzuri značili su da on i njegovi kolekcionari mogu biti uhapšeni samo zato poseduju istopolnu erotiku. Ali tokom čitave umetničke karijere, koja je potrajala preko 60 godina i broji više od 3.500 radova, Tom iz Finske inspirisao je armiju kvir umetnika i promenio način na koji svet doživljava gej muškost i seksualnost.

Rođen u ruralnoj Finskoj 1920. godine, Laksonen je još od ranih dana bio talentovani umetnik, a njegovi roditelji prosvetni radnici ohrabrivali su njegove akademske i kreativne težnje. Ali prema njegovim biografima, detinjstvo je proveo špijunirajući mišićave momke koji su radili na okolnim farmama. Godine 1939. godine pošao je u umetničku školu u Helsinkiju, gde su mu maštu zapalili kosmopolitski izrazi muškosti. Vremenom su gej muškarci obučeni kao radnici, mornari i motociklisti postali motiv koji se javlja u većini njegovih radova.

Kad je Staljin u Drugom svetskom ratu okupirao Finsku, Laksonen je regrutovan u vojsku i tokom nestanaka struje počeo krišom da se upušta u seks sa uniformisanim vojnicima s obe zaraćene strane. Mir je doneo kraj tim susretima, a Laksonen se vratio studiranju umetnosti, uglavnom ograničivši požudu na blok za crtanje, sem pri slučajnim upoznavanjima na krstarenjima.

On je 1956. godine priložio ilustracije mišićavog drvoseče sa nabreklim međunožjem Fizikal piktorijalu, američkom časopisu koji se predstavljao kao sportski magazin da bi izbegao cenzuru. Bio je popularan među gejevima koji su žudeli za golišavim ili polugolim telima mišićavih modela. Da bi zaštitio identitet, Laksonen je radove prosto potpisao sa “Tom”. Kad je crtež završio na naslovnici u proleće 1957. godine, urednici su mu ime promenili u “Tom iz Finske" i tako je rođena jedna kulturna ikona.

Pedesetih i šezdesetih, "bifkejk" radovi, crteži mišićavih muškaraca, usredsređivali su se na opise prelepih muških tela, ponekad u blizini jedni drugih, ali nikad tokom seksualne interakcije. “Ono što je Tom uvideo bilo je da su mnogi ti opisi u kvir kulturi bili 'bifkejk'”, rekao je za VICE S.R. Šarp, potpredsednik Zadužbine Toma iz Finske.

“Bili smo samo voajeri koji gledaju modele o kojima nismo znali ništa. Jesu li oni bili samo modeli? Jesu li bili gej? Jesu li bili strejt? Jesu li bili plaćeni? Nismo znali. Bili smo samo voajeri koji gledaju 'bifkejk'. Tom je rekao: ‘Mogu to da ispravim’ i uložio svestan napor da 'bifkejk' pretvori u lepu umetnosti”, dodao je Šarp.

Iako mnogi Tomovi rani radovi nisu eksplicitno prikazivali seks, njegovi likovi i dalje imaju određenu interakciju među sobom, gledaju se s požudom koja, do tog trenutka, nije bila karakteristika žanra. “Kad biste videli Tomove subjekte, čak i dok su pedesetih bili potpuno obučeni, znali ste da oni razmenjuju značajne ‘poglede’”, rekao je Šarp. “Gledali su se na određen način — kao da gluvare zajedno — koji vam je jasno davao do znanja da su istinski kvir.”

Kako je Laksonen postajao sve već zvezda, nastavljao je da objavljuje radove koji su suptilno pomerali granice, istovremeno prihvatajući sve eksplicitnije privatne narudžbe. Ali tek je sredinom sedamdesetih Tom iz Finske postao slavan po opscenim, fotorealističnim ilustracijama mišićavih gej muškaraca koji uživaju u seksu. Bila je to promena paradigme koja je pomogla da se fundamentalno izmeni način na koji se gej seksualnost doživljava u mejnstrimu.

Vrlo je malo umetnika radilo tako kao Tom iz Finske, ubacujući istopolnu požudu i tenziju svoje radove. Ali valja napomenuti da je Roland Caillaux, manje poznati glumac i umetnik, stvarao slične radove u Parizu deceniju pre nego što se proslavio Tom iz Finske. Pokrivao je sličnu teritoriju, prikazujući muškarce u mornaričkim uniformama i bez odeće. Bili su vitkiji od Laksonenovih modela, ali su imali isti pogled, mazili su se i upuštali u seks. Ali uz svesrdnu američku podršku, Tom iz Finske postao je prisutniji, izazivajući osećaj srodnosti i prepoznavanja među muškarcima koji su posmatrali njegove crteže.

Sedamdesetih su muškarci koristili ove crteže da rekonstruišu scene koje je Laksonen iskusio tokom rata, pronalazivši se po sumnjivim barovima, uličicama i gluvareći po parkovima širom sveta. Oblačili su se kao likovi Toma iz Finske, osnivajući “motociklističke klubove bez motocikala” koji su predstavljali začetke zajednica ljubitelja kože.

Pored ove generacije gej muškaraca, njegovi radovi uticali su i na čitavu jednu generaciju umetnika. Kako je Laksonen počeo da provodi više vremena u Americi, zbližio se sa umetnicima kao što su Etijen i Robert Mepltorp, pozivajući ih u svoj dom na druženje i razgledanje crteža, budući da su prilike za izlaganjem radova u javnim ustanovama bile retke. “Mislim da im je Tom dao dozvolu da koriste erotiku kao deo svoje prakse”, rekao je Šarp. “Naveo ih je da misle kako mogu da istraže ono što rade i znaju da mogu da uvrste seksualnost u svoje radove.”

Njihovi radovi izmenili su vizuelni identitet kvir kulture, ne samo objavljujući radove u časopisima i kasnije ih prikazujući u galerijama, već i izrađujući grafike za legendarne fetiš klubove kao što su Mineshaft i The Lure, gej kupatila i razne druge kvir ustanove. Taj uticaj je evidentan i kod današnjih umetnika, kao što je istaknuto u knjigama poput My Gay Ey e, koja predstavlja savremene umetnike kao što su Gio Black Peter, koji je nedavno pomogao konceptualizaciju umetničkog pravca legendarnog njujorškog kvir fetiš događaja The Black Party.

Trajni legat Toma iz Finske utkan je u novu izložbu Kuća TOM: Rad i život Toma iz Finske, u sklopu Mobile Homesteada Majka Kelija u Muzeju savremene umetnosti u Detroitu (MOCAD). Zajedno sa novoizgrađenim kaminom i orijentalnim tepisima, jednospratna rančerska kuća renovirana je tako da izgleda kao Kuća TOM u Eho Parku, u Los Anđelesu, gde je Laksonen provodio pola svake godine poslednje decenije života. Bio je to prostor gde se družio i razgovarao sa mnogim kvir umetnicima na koje je uticao.

U MOCAD-u, radovi Toma iz Finske izloženi su uz dela Mepltorpa, Rejmonda Petibona, Džona Votersa i drugih savremenika na koje su uticali njegovi radovi. Rani crteži i referentni materijali — Laksonenovi radovi često su bili amalgam njegove mašte i muškaraca iz stvarnog života — prikazani su zajedno sa ispoliranijim crtežima. U jednom hodniku izložen je njegov serijal Park zadovoljstva, opisujući figuru po imenu Kake na krstarenju koje se pretvorilo u šumsku orgiju. U garaži, četiri vitrine pune su raznih kolekcionarskih bizarnosti, kao što su leci iz 1999. godine za pank bend Limp Wrist, koji je koristio elemente ilustracija Toma iz Finske.

“Radovi Toma iz Finske imaju moć da promene živote ljudi i nateraju ih da se osećaju kao da su bitni”, rekla je Elizija Borovi-Rider, izvršna direktorka MOCAD-a. “To prenosi veliku političku poruku, naročito danas.”

Njegovi radovi bili su nesumnjivo formativni — ne samo za kvir umetnike i gej zajednicu uopšte, već i za društvene izgnanike iz svih sfera života. Najviše od svega, omogućili su stepen vidljivosti kvir muškaraca na način na koji nisu bili opisivani u umetnosti ranije. Ali i više od toga, ti radovi su konkretno doneli afirmaciju kvir seksu u svim njegovim pojavnim oblicima, prkoseći politici pristojnosti i zauvek promenivši način na koji društvo gleda na gej seksualnost.