10 pitanja koje si uvek hteo da postaviš golom modelu

Zamisli da sediš potpuno gole bulje sa nekim ko bulji u tebe satima, gleda u svaku tvoju oblinu, pregib i salo, percipirajući ih kao seriju krugova, trouglova i linija. Skidanje odeće i nudizam je seksualni doživljaj za većinu nas, ali za golog modela, ideja o golotinjii je čisto deo posla i ništa više. Dok je u Indiji nago telo u umetnosti bilo plasirano vekovima — sa tradicijom koja ga čini besmrtnom na zidovima hramova i palata, kao i pećina koje su pune skulptura inspirisanih golotinjom — naši moralni dušebriznici su se postarali za to da ovaj oblik umetnosti koji pomaže laicima da shvate ljudsku anatomiju i uoče igru svetla i senke prečesto bude shvaćen kao nekakva sramota. Negativne konotacije ovog vida umetničkog izraza je rezultovala time da se danas sve manje umetničkih škola zalaže za njega, a još manje muzeja izlažue ovakva dela. To takođe znači da modeli kao Tulsi moraju zbog stigme društva da drže svoje zanimanje u tajnosti, pa čak i njena deca i muž veruju kako je ona zapravo čistačica u jednoj od najprestižnijih umetničkih škola u Indiji.

VICE: Zdravo Tulsi, kako si postala model na golim portretima?

Tulsi: To je bila i moja majka. I njena majka, moja baka. Sestra mi je model takođe. Ona me je i ubacila u ovo. Prvo sam dugo oklevala. Mislila sam kako je to nešto loše; bila sam dete i nisam sve ovo razumela. Kad me je majka dovodila na sesije, bežala sam u drugi kraj zgrade i izbegavala je. Zapravo, kada sam prvi put pozirala, plakala sam satima pre toga. Posle mi je postalo udobno i normalno. Zaboravila sam na sve svoje inhibicije i nisu me mučile uopšte.

VICE: Tvoj posao podrazumeva buljenje u tačku satima, kako se nosiš sa tim?

Tulsi: Definitivno postane dosadno. Sedenje u jednoj pozi satima je teško i ako se pomerim ili počešem, umetnici se iznerviraju. Ali ne podređujem im se i ako mi prigovore nešto, kažem im da sam čovek, a ne lutka, što ih obično natera da iskuliraju i daju mi slobodu. Lako je izgubiti se u tome što radiš. Stalno su mi u glavi porodica, muž i deca. Strah da će saznati šta radim je jači dok poziram i samo brinem. Znam da ne radim ništa loše, ali i da oni to neće tako videti ako saznaju. Zbog toga se rastužim, ali ne smem da dozvolim da mi se to vidi na licu, nikada. Samo radim svoj posao.

VICE: Da li si nudista i u drugim aspektima života?

Tulsi: Nema šanse! Mojoj porodici ne pada na pamet da ovo radim. Istog dana kada moj suprug sazna za to, razvešće se. Rekla sam mu da radim kao spremačica u umetničkoj školi. Jednom mi je pomenuo kako je čuo da oni zapošljavaju i gole modele. Odgovorila sam mu kako nikada nisam čula za tako nešto. Ne mogu da kažem ni svojoj deci. Nema šanse da bi razumeli.

VICE: Da li su se slikari nekad napalili dok si bila naga ispred njih?

Tulsi: Ne mislim da jesu. Gledaju me sa studiozne tačke gledišta. Kao lekari u pacijenta. Nikad nisam primetila da bulje u mene na seksualan način — rade to što rade za dobrobit umetnosti. Laici neće razumeti, ali umetnici sve vide na drugačiji način. Imam odličnu vezu sa studentima. Stalno se smejemo i šalimo. Nikad se zbog njih nisam osećala posramljeno — čak ni kada su muškarci.

VICE: Kako se osećaš dok na slikama posmatraš kako ti se telo menja sa godinama?

Tulsi: Pa, baš sam se ugojila. Kao mlađa sam bila zgodna, ali sad imam naslage sala na sve strane. Ne uznemiravam se zbog toga. Svaka slika mog tela me usreći. Zapravo, šalim se na račun portreta na kojima sam sa slikarima koji su ih radili. Neki od njih kažu: "Tulsi, postala si toliko velika da mi više nestaješ na platno!" Ja im odgovorim: “Ne krivite mene jer ne znate da slikate!”

VICE: Koja je najčudnija poza u kojoj si morala da budeš satima?

Tulsi: Čudne poze su zapravo bolje; možeš da sakriješ svoje nedostatke ako se ne osećaš dobro tog dana, posebno ako ti daju da sediš za vreme slikanja. Stajanje je teško. Obično je sva težina na jednoj nozi, pa ti se posle nekog vremena baš sloši. Jednom sam se zamalo onesvestila od stajanja. Možda izgleda lako, ali svaka poza u kojoj moraš da stojiš je najčudnija.

VICE: Mogu li dlake na telu da se nađu na putu stvaranju umetnosti?

Tulsi: Zavisi od slikara. Ako imaju neke zahteve, onda izađem u susret. Ako ne, dođem onakva kakva jesam. Nema posebne pripreme. Svako može da radi ovo.

VICE: Da li si ikada bila nazivana droljom?

Tulsi: Ako bi moja rodbina i komšije saznali, onda bih sigurno bila. Neki ljudi imaju pogrešnu ideju o ovoj profesiji. Srećom, oni nisu saznali šta radim. Slikari nikad nisu učinili da osećam stid. Tretiraju me sa mnogo poštovanja. Pričaju sa mnom, smeju se, učine da se osećam kao da radim veliku stvar.

VICE: Da li je ovo način da se napravi dobra lova?

Tulsi: Ni blizu. Zaradim samo 14 dolara na dan, a za njih moram da radim smenu ili dve, od kojih svaka traje do tri sata. Pritom, posao je sezonski i neredovan. Bukiraju me na nekoliko nedelja, a onda nema posla mesecima. Moram da idem na različite fakultete i umetničke škole. Nisu sva mesta otvorena za umetnost golotinje, pa mi ono što ovako zaradim nije odvoljno da se izdržavam. Moram da radim i druge stvari da bih sklopila kraj sa krajem, recimo perem sudove u lokalima, ali ponovo volim da poziram jer tako pomažem studentima u učenju. Usreći me kada naslikaju dobru sliku sa mnom i dobiju pohvalu za nju.

VICE: Koja je najsmešnija stvar koja ti se desila dok si pozirala?

Tulsi: Jednom sam bila usred poziranja, kada me je pozvala svekrva i rekla da je na stanici pored fakulteta na kojem poziram. Došli su sa sela do grada da me iznenade tek tako. Morala sam sve da obustavim i bežim. Nikad nisam brže obukla odeću. Kad sam konačno stigla, svekrva me je pitala zašto izgledam tako istresirano, a ja sam krenula da se izvlačim kako sam mnogo čistila tog dana na poslu. Poverovala mi je i čak se saosećala. Nisam mogla da se ne smejem tome kasnije. Da je znala da sam samo sat vremena pre nalaženja sa njom stajala golog dupeta u učionici, osetila bi sve osim saosećanja.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE IN.