Da li će u eri anti-vaksera države učiniti vakcinu za korona virus obaveznom?

Nakon meseci izolacije od prijatelja i porodica, izgleda da se većina ljudi očajnički nada vakcini protiv kovida-19, koja će okončati pandemiju. Ali u eri dezinformacija i protesta zbog izolacije, koje često izazivaju anti-vakseri, otvoreno je pitanje kako će se koristiti, ako se pojavi. A to dovodi do sledećeg pitanja: da li bi vlade trebalo da razmisle o tome da vakcina protiv kovida-19 bude obavezna?

„Proglasiti vakcinu obaveznom je poslednje sredstvo za javno zdravlje“, kaže Linora Saksinger, profesorka medicinske mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu u Alberti.

Stope vakcinacije za većinu bolesti su prilično visoke, što sugeriše da agencije za javno zdravlje neće morati da teraju ljude da se vakcinišu protiv kovida-19, kaže Saksinger. Na primer, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), 2018. godine je procenjeno da je 84 posto svetske populacije imunizovano na hepatitis B; oko 86 posto dece primi vakcinu protiv malih boginja pre svog drugog rođendana; i 84 posto mališana je imunizovano na dečju paralizu (Stope su obično više u Severnoj Americi i Evropi nego drugde, uglavnom zahvaljujući nesrazmernom pristupu.).

Ali ima mnogo dezinformacija koje se šire o koronavirusu, kaže Saksinger, pa je zabrinuta da bi to moglo da odvrati Kanađane od vakcinacije.

I Saksinger i još jedan stručnjak su rekli za VICE da su posebno zabrinuti za ljude koji se ne identifikuju kao anti-vakseri, ali izražavaju oklevanje kada je u pitanju vakcinacija, zato što su verovatno podložniji dezinformacijama.

Prošle nedelje, premijer Alberte Džejson Keni je rekao da nema nameru da proglasi vakcinaciju protiv kovida-19 obaveznom. Međutim, ako bude pronađena bezbedna i efikasna vakcina, vlada će „snažno ohrabriti ljude da je uzmu, kao tokom sezone gripa“, kaže Keni.

Medicinska antropološkinja sa Univerziteta Laval, Iv Dube, kaže da je primetila da mnogi ljudi pokazuju „percepciju da će vlada prinuditi ljude da se vakcinišu“.

„To su tračevi… to je stvarno malo verovatno“, kaže ona.

Kako kaže Dube, obavezna vakcinacija bi mogla da bude neizvodljiva.

Kada vakcina konačno bude pronađena, za masovnu proizvodnju će biti potrebno neko duže vreme, što znači da u početku neće biti dovoljno doza da bude proglašena obaveznom, kaže Dube.

Ranije prakse vlade širom zemlje takođe otežavaju prinudnu vakcinaciju, kaže ona.

Albertin Zakon o javnom zdravlju ovoj pokrajini dopušta da vakcinu proglasi obaveznom, ali to nikada nije sprovedeno.

Pokrajine kao što su Ontario, Nju Brunsvik i Manitoba su uvele neke obavezne vakcine, ali Kvebek, na primer, nije, kaže Dube. Zbog toga će Ontariju biti mnogo lakše nego Kvebeku da uvede obavezno vakcinisanje na kovid-19.

A ipak, studije pokazuju da se u Kvebeku vakciniše jednako mnogo ljudi koliko i u Ontariju, kaže Dube, pa uvesti obavezno vakcinisanje verovatno neće biti ni neophodno.

Osim toga, manje od jednog procenta Kanađana se deklarišu kao anti-vakseri.

Anti-vakserski pokret je jači u SAD, gde su ove grupe dobro finansirane, ozbiljno organizovane, i imaju veći uticaj, kaže ona.

„Poverenje je ključno za vlade i javno zdravlje“, dodaje Dube. „Ako pogledamo Francusku, tamo ima mnogo više nepoverenja u vlasti i vladu nego u Kanadi – to ide zajedno sa većim nepoverenjem u vakcine u Francuskoj“.

Tri četvrtine anketiranih Kanađana već su rekli da imaju nameru da prime vakcinu za kovid-19, kada postane dostupna, kaže Dube.

Stručnjaci za javno zdravlje su mnogo više zabrinuti za ljude koji pokazuju određeni nivo oklevanja kada je u pitanju vakcina – to su obično majke koje su obrazovane i pripadaju srednjoj ili višoj srednjoj klasi, kaže Dube. Ova demografska grupa obično je veoma angažovana u životima svoje dece, pa izražavaju skepticizam kada odlučuju da li da izlože svoju decu brojnim stvarima, uključujući i vakcine.

Kada vakcina za COVID-19 konačno bude dostupna, porodičnim lekarima i medicinskim sestrama će biti potrebna odgovarajuća obuka, da bi mogli da preporuče vakcinu roditeljima, i odgovore na pitanja koja se tiču rizika i koristi, kaže Dube.

Saksinger se slaže: snažne kampanje edukacije javnosti su ključne za borbu protiv dezinformacija i ublažavanje straha povodom vakcine, kaže ona.

Prema većini procena, svet od vakcine protiv kovida-19 i dalje deli godinu dana. Međutim, kada to vreme dođe, stručnjaci za javno zdravlje će morati da procene da li se dovoljno ljudi vakciniše, da bi se razvio imunitet krda, kaže Saksinger.

Ako se to ne dogodi, obavezna vakcinacija je dobra opcija, kaže ona.

2019. godine, Svetska zdravstvena organizacija je oklevanje oko vakcinacije označila kao jednu od deset najozbiljnijih opasnosti po globalno zdravlje, sa nekoliko zemalja koje se poigravaju idejom da vakcinacija postane obavezna, izveštava časopis Nature. Zemlje kao što su Francuska, Italija i Australija već su ograničile pristup školama deci koja nisu primila vakcine.

„U boljem svetu, vakcinacija ne bi morala da bude obavezna“, kaže za Nature Pol Ofit, specijalista za infektivne bolesti. „Ljudi bi se edukovali o vakcinama i donosili najbolje odluke za sebe i za svoju decu. Ako pretpostavimo da nema medicinskih kontraindikacija, vakcinisali bi se svaki put“.

Mandat ustanova za javno zdravlje da sprovode obaveznu vakcinaciju je dobra stvar, kaže Saksinger, dodajući da pretpostavlja da će ljudi čekati u redovima za vakcinu protiv kovida-19.

„Većina ljudi je prilično razumna, oni gledaju ovu predstavu, ali ne nasedaju na ekstremne poruke anti-vaksera, pa se nadam da je to i ovde slučaj“, kaže Saksinger.

Ali ako ove poruke nekako uspeju da naruše poverenje javnosti u vakcine, i isuviše mali broj ljudi se vakciniše, onda će ustanove za javno zdravlje morati da uskoče, dodaje ona.

„Ustanove za javno zdravlje su osnovane sa razlogom. Tu su da preduzimaju korake za opšte dobro“.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Canada.