sajber kriminal

“Hakeri su me ucenjivali i tražili gole slike”: Devojka koja je preživela onlajn nasilje priča o svom iskustvu

“Nisam mogla nikome da se poverim. Nikada se nisam osetila toliko posramljeno.”
10.2.21
Hackers access chat rooms
Ilustracija. Kaur Kristjan/Unsplash

Za ljude u čet sobama je potpuno normalno da sa potpunim strancima pričaju o svojim ličnim životima. Činjenica da su anonimni omogućava mnogim članovima da se osete sigurno dok pričaju o svojim seksualnim iskustvima i dok razmenjuju fotografije na kojima su goli. Ipak, anonimnost takođe omogućava hakerima da se infiltriraju u čet sobe uz pomoć lažnih podataka, kao i da bilo koje informacije koje dobiju iskoriste kako bi ucenjivali druge korisnike.

Reklame

U novembru prošle godine, građanin Južne Koreje Čo Ju-bin, proglašen je krivim pred sudom za predvođenje grupe specijalizovane za ucenjivanje devojaka, pri čemu su im one slale video snimke seksualnog sadržaja koje su oni kasnije prodavali onlajn.

Još jedan slučan slučaj desio se u čet sobi po imenu Bois Locker Room, koji je u Indiji razotkrila jedna ženska korisnica u maju 2020. Mnogi članovi grupe, koji su pretežno muškarci, i to maloletni, tu su na razne odvratne načine napadali su svoje drugarice iz razreda.

Kako je objavljeno u izveštaju Transparency International koji se bave korupcijom, “dokazi ukazuju na to da su meta ovih napada pretežno žene.”

Kako bismo razumeli kako je devojkama koje su ovakvo nasilje preživele na svojoj koži, razgovarali smo sa jednom osamnaestogodišnjom ženom iz Indije.

Ajiša* je bila influenserka pre nego što su njene intimne konverzacije procurele na darknet u novembru 2020. Ovde nam ona objašnjava šta se desilo i zbog čega je važno obraćati pažnju na politiku privatnosti.

Reklame

Kao tinejdžerka, imala sam sve što sam želela: više od 72,000 pratilaca na Instagramu, 39,000 na Snepčetu, bila sam u stotinama čet grupa, govorila o tome kako se postaje influenser, pitala se da li moj iPhone 12 ima dovoljno memorije za sadržaj koji sam stvarala. A onda se sve promenilo prošlog novembra. Više ne koristim društvene mreže, a trudim se da ni ne koristim telefon. Sada brinem da li me neko ne špijunira.

Sve je počelo drugog novembra ujutru, šest dana pre mog osamnaestog rođendana. Probudila sam se i razmišljala o tome kakav je osećaj napuniti 18. “Verovatno je to sloboda, legalna”, govorila sam sebi. “Sloboda da sama odlučujem, da izađem uveče, da dobijem vozačku dozvolu.”

Polu usnula, pogledala sam svoj telefon. Tu su, među drugim notifikacijama, bile i tri obrisane poruke na aplikaciji WhatsApp i to od nepoznatog broja. Nastavila sam da spavam. Nekoliko minuta kasnije, dobila sam poziv od istog (nepoznatog) broja.”

“Zdravo Ajiša! Kako teče rođendanska nedelja? Kakvi su ti planovi za tvoj dan? Imam veliko iznenađenje za tebe. Jesi li spremna?” pitao je glas sa druge strane žice i prekinuo poziv.

Bila sam zbunjena, ali sam pretpostavila da je to neko od mojih pratilaca.

Kasnije tog popodneva dobila sam notifikaciju na Telegramu od istog broja. U pitanju je bio porno snimak sa mojim licem na drugom telu.

Video je nestao iz četa. Prepala sam se i zaključaka u svojoj sobi u stanju šoka.

Reklame

To je bio samo početak. Svakoga dana dobijala sam novi klip, a svaki bi imao moje lice.

Onda sam počela da dobijam svoje slike, video i audio snimke intimnog sadržaja koji sam podelila sa Endruom Brnetom, mojim bivšim virtuelnim dečkom.

Tada sam shvatila da su moje prijateljstvo sa njim i njegov nestanak bili deo iste nameštaljke.

Upoznala sam se sa Endruom u aprilu 2020. u čet sobi kome sam se priključila iz zabave. Zvao se Soulmates Forever. On je rekao da je student iz Nemačke. Endru je flertovao sa mnom čak i kada je u četu bilo aktivno više od 20 učesnika. Pričali smo o ljubavi, poverenju i vezama.

Nakon nedelju dana, počeli smo da se dopisujemo u odvojenom četu. Nazvali smo ga Only us, Forever! 

Nakon tri nedelje neprekidnog razgovora, Endru je samo nestao jednog dana. Nisam mogla da ga dobijem na broj telefona koji je do tada koristio.

A onda su se u novembru moji četovi sa Endruom vratili da me proganjaju.

Rečeno mi je da, ukoliko želim da ih zaustavim u aploudovanju mojih videa na porno sajtove, treba da im pošaljem svoje gole slike. Učinila sam to.

“Preuzmi aplikaciju Confide,” pisalo je u jednoj poruci na Telegramu.

Nakon što sam preuzela aplikaciju, počele su da mi stižu poruke koje su nestajale posle kratkog vremena. “Hoću da vidim tvoje sise.” “Pokaži nam divlju stranu.” “Pričaj prljavo.”

Pratila sam instrukcije i nisam sebe mogla da pogledam u ogledalo. Osećala sam da se gušim i dobijala sam napade panike. Konstantno sam razmišljala o tome da se ubijem.

Reklame

Nisam mogla da se poverim nikome. Nikada se nisam osećala toliko posramljeno.

Svoje oproštajno pismo napisala sam 15. decembra i u njemu sam napisala sve što mi se desilo, i stavila pilule za spavanje pored kreveta. Dok sam meditirala, setila sam se jednog naloga na Tviteru koji sam pratila. U pitanju je bila nevladina organizacija, Indian Cyber Army. 

Kontaktirala sam ih preko telefona. Dala sam im sve skrinšotove, podatke mojih profila i ono što sam znala o Endruu. Oni su me uverili da ne treba da prijavljujem ništa policiji; moj identitet neće biti poznat nikome i oni će uraditi šta treba.

U toku narednih nedelju dana, predstavnici ove organizacije obavestili su me da su profili svih onih koji su bili deo tog čet sobe blokirani. Broj sa kojim sam razgovarala bio je registrovan na lažnu ličnu kartu.

Uverili su me da je sadržaj u kome se pojavljujem obrisan sa darkneta i iz čet soba.

Sada je ovo iza mene, ali me je ova epizoda promenila kao osobu. Sada sam prestravljena i plašim se virtuelnog sveta. Posećujem psihijatra, što mi je zaista pomoglo.

Kažu da nas je pandemija približila tehnologiji, ali ja ne želim da budem deo ove nove normale.

Ime je izmenjeno kako bi identitet sagovornice bio zaštićen.