Portreti majki čija su deca ubijena

Svake godine na desetina hiljada ljudi bude ubijeno u Venecueli, a Karakas nije samo glavni grad te zemlje već i prestonica sveta po ubistivma. Tokom 2015. godine bilo je skoro četiri hiljada ubistava u gradu od tri miliona ljudi. Prema zvaničnim podacima, iste godine ubijeno je 18 hiljada ljudi u celoj zemlji, dok nezavisna organizacija Venezuelan Violence Observatory tvrdi da je broj žrtava bliži cifri od 28 hiljada.

Mnoge od tih smrti rezultat su pljački, otmica, obračuna bandi, a ponekada i policijskog nasilja. Od 2014. godine, građani Venecuele redovno izlaze na ulice protestujući protiv nasilja (pored ostalih stvari koje opsedaju državu, poput hiperinfalcije i korupcije) – demonstracije koje se ponekad završe nasiljem.

Razmišljanje o stopi ubistava u Venecueli nije prijatno, ali uglavnom je apstraktno, zato sam odlučio da posetim neke od žena u Venecueli čija su deca ubijena. Pričale su mi o gubicima koje su doživele dok sam ih fotkao u njihovom domu.

Albis Hernandez je majka Estebana, sedamnaestogodišnjeg dečaka koga je upucao policajac. Esteban se vozio mopedom sa prijateljem, vraćali su se iz škole. Obojica su bili u školskim uniforama.

Na putu do kuće se pročula vest da je lokalna pekara obijena, a vlasnik je rekao policiji da su lopovi dva mlada dečaka. Kada su im policajci doviknuli da zaustave moped, Estebanov drugar se uplašio i nastavio da vozi. Jedan od policajaca je zapucao i pogodio Estebana u leđa. Umro je na licu mesta. Vlasnik pekare je kasnije potvrdio da Esteban i njegov drugar nisu oni koji su ga opljačkali.

Ričard Aleksandar upucan je u glavu dok je išao u supermarket. Njegova Majka Konsuelo Palacios ne zna zbog čega je njen sin ubijen.

Sve što zna je da ga je grupa muškaraca napala palicama za bejzbol i da je tuča završena pucnjavom. Njegovo telo je pronađeno dva dana kasnije u blizini supermarketa.

Kada je imao devet godina Omar se našao u sred razmene vatre na putu iz škole. Njegova porodica živi u jednom od najopasnijih krajeva grada Petare, gde važe pravila bandi teško naoružanih mladića od 15 do 20 godina.

Omar i njegova majka su izlazili iz školskog autobusa u trenutku kada je došlo do pucnjave oko teritorije dve suparničke bande. Gloria je držala Omara za ruku i osetila kada joj je sin pao. Zalutali metak ga je pogodio u glavu.

Sinove Marije del Karmen, Roni i Jorg, ubila je banda iz kraja u kome su nekada živeli sa majkom. Njihove slike sada su okačene na zidu u novoj kući - preselila se iz starog kraja kada su joj gangsteri zapretili da će ubiti i njenog trećeg sina.

Kaže da joj sinovi nisu bili kriminalci - da su samo želeli da prođu kroz određenu oblast, ali da su ih zaustavili. Sada se brine o ćerki njenog pokojnog sina.

Troje dece Marije Helene, i jedan od nećaka, su ubijeni. Njen sin Vilmer je upucan u glavu kada je izlazio iz autobusa. Imao 39 godina. Našao se usred razmene vatre dve suparničke bande. Isto se dogodilo i dvadesetogodišnjem sinu Jenderu - upucan je tri puta i preminuo je u bolnici tri dana kasnije.

Kada je njena ćerka Eliana imala 12 godina, upucana je u glavu i preminula je na pragu svoje kuće. Nećak Marie Helene, Erasmus, umro je od zalutalog meta u dvadesetoj godini.

Julian Julian, koga su zvali i JJ, ubijen je kada mu je ukraden auto. Njegova majka Olga kaže da je JJ bio "jedan od dobrih momaka" - veterinar iz Barkuesmeta, koji je umro u 29. godini.

Jednog dana je u vreme ručka izašao da kupi pečenu piletinu. Dok je išao ka kolima, video je čoveka da mu prilazi sa pištoljem u ruci. Čovek je pokušao da mu otme auto, ali JJ je izgleda uradio nešto što mu se nije svidelo te je upucan pet puta. Ubica je pobegao sa lica mesta, ali nije uzeo automobil.

Sin Ingirs, Vilijam, ubijen je na uličnoj žurici. Ingirs je sigurna da je to uradio neko ko je bio momak poznatoj manekenki iz Venecuele.

Vilijam je pokušao da spreči tuču između ubice i njegovog prijatelja. Zbog toga je ubijen. Optuženi za njegovo ubistvo je pobegao iz zemlje i nikada nije uhvaćen.

Sin Dženet, Basil, posato je ikona protesta u Venecueli zbog nečinjenja vlade u borbi protiv nasilja i hiperinflacije. Tokom jednog od protesta, 12. februara, Basila je pogodio policijski metak i on je pao u centru Karkasa.

Dženet osam sati nije znala da joj je sin umro, što je bila internacionalna vest.

Tokom protesta protiv vlade i nasilje u San Kristobalu u februaru 2014. godine, sin Karmen, Džimi Vargas, pogođen je gumenim metkom i suzavcem, zbog čega je pao sa krova zgrade na kojoj je stajao. Ispostavilo se da je udarac u glavu bio smrtonosan, ali dok je ležao tamo, još uvek živ, Nacionalna garda je navodno nastavila da ispaljuje metke u njega.

Poslenje što je Karmen rekla svom sinu je bilo u SMS poruci: "Možeš li da mi napraviš nešto da užinu? Na putu sam do kuće."

Još na VICE.com:

Bugijevi demonski portreti će vas progoniti

Portreti izgubljenih mladića

Portreti slepe dece u ruralnoj Kini