Tražili smo ljudima iz Srbije da nam pokažu poslednju fotku koju su obrisali iz telefona

Koliko puta pomisliš da je dobra ideja da opališ selfi ili fotkaš nešto u pijanom izlasku samo da bi sutra skapirao da to nije bio slučaj. Za razliku od androida, iPhone mobilni su tu da nas podsete na greške koje smo pravili prilikom fotkanja. Funkcija foldera za obrisane slike je jasna - ponekad slučajno obrišemo nešto što nam se sviđa i korisno je imati opciju da poništiš takvu grešku. Ipak, ovaj folder ponekad samo služi da ponovo proživimo blam.

Ovo je bio slučaj i u mom telefonu. Slikala sam svoj doručak u Meku da stavim na Insta story, ali me je onda bilo sramota jer svi već znaju da jedem u Meku skoro svaki dan pa sam je obrisala. Pored te sramote je obrisan i jedan video mojih nabudženih sisa. Još jedan nesuđeni Insta story.

U meni je proradio neki voajerista, pa sam počela da tražim ljude sa Eplovim telefonima da mi pokažu svoje poslednje obrisane fotke.

Poslednja slika je ubica iz akvarijuma koju gajim malo jače od pola godine. Od trenutka kada je stigla poubijala je sve ostale osim čistača. I stradala je čim su stigle nove. Doduše emotivno sam se vezala za nju, a sliku konstantno brišem pa vraćam jer mi je morbidno da držim dokaz o mrtvoj ribi a opet mi fali wannabe ajkula.

Sve fotke su super izgledale kad sam bio drogiran. Ujutru sam shvatio da droga nije najbolja stvar kad treba da se fotkaš. Ekser kao najveći neprijatelj dobre fotke.

Uglavnom odmah brišem slike koje slikam da bih prosledila nekom. Dobro je što postoji ovaj folder kao kanta jer možes da vratiš sliku u roku od 30 dana ako si se predomislila. A ovu sam skrinšotovala sa Instagrama da pošaljem kao foru i obrisala sam odmah zato je tu.

Fotka je sa drugog dana protesta i pokazuje prilično jasno da hitna pomoć nije imala nikakvih poteškoća da reaguje na pozive sa samog protesta. Obrisao sam je zato što sam je objavio na Instagramu već, a nemam mnogo memorije u telefonu pa brišem sve fotke koje su već na netu.

Jedan lik koji mi konstantno šalje poruke i pozive na dejt je ovog puta na mojoj slici ostavio komentar da sam kučkica. Nisam obrisala fotku koju sam okačila na Instagram, samo ovaj skrinšot sa njegovim komentarom. Uradila sam skrinšot da pošaljem nekome i više mi nije trebalo u telefonu.

Ne verujem da će ti moj deleted folder biti toliko zanimljiv s obzirom na to da čim nešto tu završi odma bude i zauvek obrisano. Iz bezbednosnih razloga. Eto, jedino je ova sramota naše nacije uspela da se zadrži u tom folderu, od sinoć. Tako da moj deleted folder uglavnom sadrži ili eksplicitne fotke ili gluposti poput ovoga tako da razumećeš zašto ih ni tu ne zadržavam.

Poslednja slika je stigla preko whats up-a, u grupu u kojoj je ceo moj radni kolektiv, kao i sve ostale na narednoj sem ovih kladioničarskih iz Mozzarta. Sem poslovnih poruka šalju se svakakve slike i klipovi, što je krajnje neprofesionalno i nenormalno, ali kad već šef toleriše zašto i ne bih i ja.

Fotku sam našao na netu sačuvao je i prosledio nekim prijateljima i mami. Da vide da nekad prirodni zakoni razumeju društvo bolje od ljudi. Složili su se. Ova slika pokazuje nešto što je meni dobro poznato i što stalno govorim, nosi simboliku za koju mi neophodan podsetnik. Ipak par megabajta u viška uvek dođe dobro.

To su uglavnom skrinšotovi slika sa Instagrama, tvitera, fejsa ili skrinšotovi četa. Zapravo nebitne stvari koje sam nekom slala ili koje je neko meni slao. Poslednja obrisana je slika mog laptopa dok gledam film. Poslala sam dečku da bi video šta gledam.

Ovo je slika nečijeg kupatila. Skrinšotovao sam je ortaku iz Podgorice kome je bio potreban smeštaj na par dana. Ovo je verovatno bila dupla slika. Ja inače ne brišem slike, zato što verujem da ako je nešto uopšte bilo za slikanje onda zaslužuje da ostane tu za večnost. Ako neki arheolog za par stotina godina nađe ovaj telefon imaće uvid u naše vreme. Malo slika deteta, malo sisa, malo 9GAG, malo skrinšotovi…

Uglavnom su tu neki stari skrinšotovi koji mi više ne trebaju, ili neke fotke kojih imam po deset maltene istih pa sam vršila selekciju i praznila memoriju. Poslednja fotografija iskreno ne znam ni kada je nastala i zgranula sam se kad sam je videla. U nekom momentu sam izgleda slučajno upalila kameru, a pošto sam izuzetno prelepa na njoj, kao i sam koncept fotografije. Jedino mesto koje zaslužuje je kanta.

Poslednja izbrisana fotka je već svima poznata scena konferencije za štampu gde Neša pada, još uvek aktuelnom premijeru i izabranom predsedniku, na grudi. Skinuo sam je u pokušaju da smislim neku dosetku za tviter, ali nisam bio preterano inspirisan, slika po sebi je dovoljno vredna.

Još na VICE:

Poruke koje bismo voleli da smo poslali bivšima

Radila sam kao asistentkinja trenera za muvanje u Beogradu

Umetnica koja loša uparivanja na Tinderu pretvara u sjajne crteže