Izgubljene fotografije klovnova iz sedamdesetih
Fotografija

Izgubljene fotografije klovnova iz sedamdesetih

Slavna fotografkinja Žil Fridman nam je prikazala delić života putujućeg cirkusa.
27.5.17

Legendarna fotografkinja Žil Fridman je provela karijeru beležeći živote ljudi na obroncima američkog društva. Ove fotke su iz perioda kada je putovala duž Istočne obale sa Clyde Beatty-Cole Brothers cirkusom 1971. godine. Fotografije iz ovog projekta su skupljene u kolekciju u njenoj knjizi Iz 1975. Pod nazivom Dani cirkusa. Ove slike iskaču iz njenog opusa zato što ih je razvila koristeći tehniku "stabilizacije," proces u mračnoj sobi koji je brz i u isto vreme raznolik. Činilo se da su ovi stabilizovani printovi odbačeni. Ali smo u radu sa Fridmanovom pronašli izgubljene slike kako biste mogli da ih vidite u njihovom punom sjaju.

Evo šta je Fridman imala da kaže o životu u cirkusu:

Cirkus je podsetnik na sva putovanja na koja nismo otišli, na sve lude šeme koje su se do jutra ohladile. To je osetljiva fantazija, danas je tu, sutra već nije. Slobodan onako kako mi ne možemo biti. Slobodan i bezimen u svetu punom računa, dece i kreditnih kartica sa našim brojevima.

Cirkus je mesto puno života, poput detinjstva; radovanje samoj činjenici da živiš. To je magično mesto puno misterije, terora i dečije euforije. Groteskno je i prelepo, neobično za posmatranje. To je mesto koje više osećaš nego što ga se sećaš, gde su izmišljene stvari deo realnosti. Besmislene stvari koje prolete tako da ih vidiš krajičkom oka i uznemiriš se. To je ukus nepoznatog, obećanje avanture, čeka te tamo gde se sve događa. Gradovi za koje znaš da su uzbudljiviji od tvog. Žene koje su slobodnije, muškarci koji su bogatiji, čokolada svakog dana, što da ne. U cirkusu je sve moguće osim prikladnog ponašanja u skladu sa godinama.

Cirkus je glasna proslava svega što deca vole – glupe fore, nepristojni zvuci, ružne gestikulacije, manične aktivnosti, vrtoglavi horor, drama i izazivajuća i bolna lepota. Ona peče jezivom energijom ludih klovnova. To je hod po žici, žongliranje loptama, skakanje na mreži, gimnastika u vazduhu, kao što deca rade, radi i ti. Slavimo čistu sreću radeći nešto savršeno beskorisno na savršen način. Kao da ispunjavaš obećanje koje si samom sebi dao da nikada nećeš da odrasteš. Nikada nećeš postati jedan od Njih. Tako je cirkus uvek isti. Nikada se ne menja.