Kako preživeti prvi sat posle nuklearnog napada

Nuklearne bombe su u poslednje vreme svima na pameti dok eskaliraju tenzije sa Severnom Korejom. Vladinim agencijama i planerima katastrofa, međutim, nuklearno bombardovanje na pameti je skoro sve vreme, nevezano za najnoviji ciklus vesti. Tipičan scenario kojim se bavi vlada, međutim, ima manje veze sa raketama velikog dometa i hladnoratovskim totalnim uništenjem, a više sa kopnenom detonacijom nuklearne bombe koju su aktivirali teroristi — konkretno, nuklearnom bombom od 10 kilotona (KT). Da bismo stvari stavili u perspektivu, reći ćemo da je bomba od 10 KT nešto malo manja od bombe koju je Vlada Sjedinjenih Država bacila na Hirošimu, a po snazi je ekvivalent otprilike 5.000 kamiona bombi iz Oklahoma Sitija. (Misli se da su nuklearne bombe Severne Koreje takođe otprilike te veličine.)

Velike su šanse da se, čak i ako si ultra u toku sa najnovijim terorističkim pretnjama, nisi sreo sa gomilom pripremne literature koju je federalna vlada postavila na Ready.gov. Vladine agencije se stalno trude da usavršavaju bezbednosne reakcije na nuklearne pretnje — koordinišući jurisdikcije raznih agencija i čak praveći modele kako bi nuklearna detonacija izgledala u velikim gradovima kao što su Los Anđeles i Vašington. Nedavno je dodeljen vladin grant za projekat kompjuterskog modela na Univerzitetu Džordž Mejson koji se bavi time kako bi pojedinci reagovali u prvih 30 dana posle nuklearnog napada na Njujork.

Recimo, dakle, da se jedan od najgorih scenarija iz nekog od ovih vladinih modela zaista ostvario i nekako je nuklearna bomba od 10 KT detonirana a da Sjedinjene Države nisu bile unapred upozorene. Evo vremenskog sleda kako bi se ta noćna mora odvijala u velikom gradu kao što su Njujork ili Vašington — i tvojih šansi da se živ izvučeš.

Ako si još živ, verovatno si udaljen najmanje kilometar i po od mesta na kojem je bomba eksplodirala: nuklearna bomba od 10 KT neće srušiti ceo grad, ali će napraviti značajnu štetu, naročito blizu mesta eksplozije. To znači da je između 75.000 i 100.000 ljudi već mrtvo — to su sirote žrtve koje su se nalazile u prečniku od oko kilometar, kilometar i po od mesta eksplozije, kaže Irvin Redlener, direktor Nacionalnog centra za spremnost na katastrofu pri Univerzitetu Kolumbija. Većine zgrada tamo takođe više nema, kaže Bruk Bademejer, sertifikovani fizičar zdravlja pri Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor. Čak i dalje od kilometar i po verovatno ćeš videti popriličnu štetu. A između kilometar i po i pet kilometara od mesta eksplozije — u takozvanoj zoni "lakše štete" — staklo eksplodira s dovoljno snage da može da povredi ljude, kaže Bademejer, a vatrena lopta vreline sunca lansira se osam kilometara u atmosferu, povlačeći za sobom prašinu i ruševine srušenih zgrada.

Uzbuna. Imaš deset do petnaest minuta da pronađeš sklonište. Bademejer ne može dovoljno da naglasi koliko je to važno: ne želiš da tumaraš napolju kad sva ta prašina i ruševine, sada razbijeni u radioaktivne čestice veličine peščanih i zrna soli, padnu nazad na zemlju, izazivajući trovanje radijacijom kod onih koji su im izloženi.

Trovanje radijacijom nije šala. Da bi ti to bilo jasno, ne moraš da ideš dalje od Brazila 1987. godine, kada su dvojica muškaraca ukrali teleterapijsku mašinu za radioterapiju iz napuštene bolnice zato što su mislili da će nešto vredeti na otpadu. Odneli su je kući i još više rastavili, izloživši sebe dodatno radijaciji pre nego što su je prodali otpadu, koji ju je prodao drugom otpadu, čiji je vlasnik opet poneo izvor radioterapije u svoju kuću. Krajni rezultat bio je četiri smrti, 249 ljudi bilo je ozbiljno izloženo radijaciji, a brazilska vlada morala je iz predostrožnosti da sruši nekoliko kuća. I sve to samo od ozračene unutrašnjosti jedne mašine za teleterapiju. Pored toga što za kratko vreme izaziva smrt od velike izloženosti, trovanje radijacijom može da izazove plikove na koži i ozbiljno oštećenje koštane srži, membrane pluća i gastrointestinalnog trakta, kao i dugoročne nuspojave kao što je leukemija.

______________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE film Oružje sa Krita

______________________________________________________________________________________________________

Dakle, sada sledi panika. Ti se jedan od srećnika, dovoljno daleko od eksplozije da te nisu zatrpale ruševine ili potrefili ružni leteći komadi stakla. Mani se svoje tojote, kaže Bademejer — gama radijacija proći će kroz vetrobransko staklo ili tanki metal modernih automobila. Što više slojeva betona i cigala smestiš između sebe i nuklearnog otpada, to bolje. On će se nagomilati na krovovima, tako da se kloni viših spratova zgrada. Najtraženije nekretnine u Njujorku najviše i štite, ispostavlja se: lepi predratni stanovi sa debelim zidovima ili kamene zgrade mogu sasvim dobro da posluže. Centar poslovne zgrade, betonska podzemna javna garaža ili duboko u utrobi sistema podzemne železnice u gradu kao što je Njujork pružiće odličnu zaštitu.

Lawrence Livermore National Laboratory

Taman si se spremio da uletiš u obližnju poslovnu zgradu kad u poslednjoj sekundi primećuješ dvoje izgubljene, uplašene dece. Dođavola s radijacijom, ti ćeš im pomoći. Svaka ti čast, Luk Kejdž — samo što sada te čestice veličine zrnca peska padaju nazad na Zemlju, ulaze ti u kosu, padaju ti na kaput i uvlače se u cipele dok tabanaš do najbliže kamene zgrade. Sada rizikuješ trovanje radijacijom. Količina pretrpljene štete zavisiće od toga koliko si bio blizu mesta eksplozije i koliko si brzo posle eksplozije bio izložen radijaciji. Kad je u pitanju radijacija posle nuklearne bombe, "nas najviše brinu ti akutni efekti", kaže Bademejer, koji se pojavljuju kad je osoba izložena velikim dozama radijacije u kratkom vremenskom periodu, dovoljno da natera nekog na povraćanje. Gastrointestinalni trakt je osetljiv na radijaciju, tako da ako ubrzo počneš da povraćaš, to je znak da si upio u sebe veliku (čitaj: potencijalno smrtonosnu) dozu.

Očigledno ti je potrebna medicinska nega. Kao prva odbrana može da posluži lek po imenu Prussian blue koji pomaže da radijacija brže prođe kroz telo, kaže Redlener, ali nemaš predstavu gde bi ga uopšte našao. Većina ljudi ne zna: naše zalihe tog leka su "bedno neodgovarajuće" za scenario nuklearne bombe i nema razrađenog sistema distribucije, kaže on. Jedino što ti preostaje jeste da se sakriješ u sklonište i pokušaš da minimizuješ štetu od radioaktivnog otpada tako što ćeš ukloniti čestice sa svog tela — to će makar malo umanjiti trajanje izloženosti radijaciji. Ali prvo najpreče: skini odeću i iščetkaj čestice iz svoje kose. Tuš verovatno ne radi, ali ako uspeš da lociraš vodu, kreni da se ispiraš — i budi nežan. Prejako trljanje može da ostavi ogrebotine i nagura te radioaktivne čestice u tvoju kožu.

Lawrence Livermore National Laboratory

Sad kad si se sklonio u svoj priručni apartman ili bunker, ne preostaje ti ništa drugo nego da čekaš. Dobre vesti: radijacija otpada posle nuklearne bombe ubrzano se smanjuje. U prvih sat vremena, otpad je istrošio skoro pola svoje energije, a za 24 sata nestaće 80 odsto njegove energije, kaže Bademejer. Predvideti kuda će vetar odneti radijaciju ume da bude zeznuto kad si na zemlji, pošto će atmosferski vetrovi uticati na to gde će ona završiti. Ako je moguće, sačekaj gradsku ili federalnu agenciju da pošalje svoje obučene ljude na teren.

Dok si zaštićen u svojoj betonskoj tvrđavi čekajući pomoć ili makar da neko objavi da je opasnost prošla, stvari umeju da postanu zeznute kad je u pitanju pripremljenost za katastrofu. Sve je prepuno ljudi, i svi su gladni i žedni. A nije svako ni tako mlad, u formi i zdrav kao ti. Pokušaj da umiriš ljude oko sebe — od kojih će mnogi biti u panici ako im treba insulin ili lekovi koji se dobijaju na recept.

Ako si imao sreće, nisi bio previše izložen radijaciji i uspeo si da se izvučeš. Ako si bio pametan, odmah si se sakrio u sklonište (nakon što si spasao onu decu, naravno) i nisi bio nimalo izložen nuklearnom otpadu. Na kraju ćeš možda moći da se vratiš u stan po svoje stvari ukoliko živiš dovoljno daleko od mesta eksplozije, ali ne računaj previše na to. Nivoi radijacije širom grada biće neko vreme povišeni, ali pretnja od trovanja će proći. Baš kao i u slučaju Nagasakija i Hirošime, gradski život će se na kraju vratiti u normalu.

Još na VICE.com

Umrećete u nuklearnom ratu, ali će elita biti spašena

Černobilj: posledice najveće nuklearne katastrofe na svetu

Sećate se kada je Amerika htela da baca nuklearne bombe na Mesec