politika

Zabranjeni Vlado Georgiev i Smederevci na ulicama

Otkazani koncert Vlade Georgieva prerastao je u skup građana koji traže promene.
5.3.17
Fotografije: Ivana Nikolić

Da mi je neko rekao da će posle godina potpunog mrtvila i tipične provincijske učmalosti građani Smedereva 2017. izaći na ulice i staviti gradskim ocima do znanja da im je muka od jednoumlja vladajuće stranke, ne bih mu verovala. Razuverila sam se ovog 4. marta, u subotu, negde oko 20.30. Možda gradski trg nije bio 'dupke pun,' ali je ovih 4,000 ljudi – koliko ih je otprilike bilo – sasvim dovoljno.

Reklame

A sve je počelo kada su gradske vlasti Smedereva bez ikakvog obrazloženja otkazale koncert Vlade Georgieva i to samo nekoliko dana pošto je on javno podržao Sašu Jankovića na predstojećim izborima za predsednika Srbije. Ubrzo se na Fejsbuku pojavila grupa "Koncert Vlade Georgieva u Smederevu – Ipak ćemo održati", koja ima oko 20,000 članova koji su danima pozivali ljude da dođu u što većem broju i stanu na put zabrani slobode mišljenja i govora.

Na građanskom protestu, kako je skup nazvan, bilo je i starih i mladih, a najviše onih u poznim četrdesetim i ranim pedesetim, čini mi se, koje pomalo grize savest što nisu menjali stvari kad je trebalo da ih menjaju ili što u tome nisu bili uporniji.

- Dosta mi je, 27 godina se jedni te isti ljudi premeštaju iz fotelje u fotelju, iz ministarstva u munistarstvo, hoću nešto novo… Ja uopšte ne pričam o Saši Jankoviću ili o Vladi Georgievu, već o pravu čoveka na rad, slobodu, ljubav, na muziku, iako nisam pristalica njegove muzike. Nadam se da je ovo početak jer ne želim da me grize savest zbog sopstvenog deteta sutra - kaže Suzana, jedna od okupljenih žena.

Pored starijih, bilo je i studenata, srednjoškolaca – i sve se pitam, da li zbog Vlade i njegovih pesama ili zbog politike koja se krije iza.

- Mene je dovela znatiželja, da vidim kako će da izgleda. Gotivim Vladu Georgieva, zbog njega sam došao najviše. Zasmetalo mi je i politička priča, ali bih išao sigurno i na koncert da nije otkazan - kaže mi dvadesetogodišnji Aleksa, student građevine.

Reklame

- Ja sigurno ne bih išao. Mislim, nisam neki fan Vlade Georigeva, nije ni da ga ne gotivim, ovde sam više zbog bunta oko uskraćivanja slobode. Ne bih došao na koncert - ubacuje se Pavle, njegov drug.

- Ne smeju nikome da uskrate slobodu odlučivanja da li će ići ili ne na koncert, i ne smeju da ukidaju koncert zbog tih stvari. Ovde sam da bih se tome suprotstavio - Pavle dodaje.

Pitam ga hoće li ovaj protest nešto da promeni.

- Ja se iskreno nadam da hoće, nisam siguran, ali broj ljudi ovde igra odlučujuću ulogu. Mada sam očekivao više ljudi.

U tom nam prilazi dugogodišnji direktor smederevske Gimnazije da kaže da je toliko ljudi poslednji put bilo na protestu 1999. kad je počelo bombardovanje Jugoslavije.

Poput Suze i Pavla, većina ljuda sa kojima sam pričala je ovde ne jer obožava Barbu nego zato što im je više muka od toga da im neko priča ovo smete, ovo ne smete, ovo je u redu, ovo nije u redu, i zato što je, kažu, "vreme da se tom jednoumlju stane na put". Miloš Miljković, još jedan od prisutnih, kaže da ne bi išao na koncert da nije bilo političke zabrane, i da su ga drugi razlozi naveli da dođe.

- Dokurčilo je više ljudima ovde, dozlogrdilo nam je, ova krađa, lopovluk, laži, prevare od strane sadašnje i gradske vlasti.

Kaže da se nada da će se nešto promeniti, "ali ne nešto bitno."

- Mora ovako da se nastavi, i biće nas sve više i više.

Ljudi se i dalje skupljaju, roditelji nose decu na ramenima, tu su i TV ekipe. Sve vreme razmišljam ko će sve smeti da pusti prilog sa protesta u Smederevu, gde su ljudi ustali protiv Srpske napredne stranke i njenog oličenja u ovom gradu, gradonačelnice Jasne Avramović, bez čijeg da ne može ništa.

Reklame

I dok gledam te ljude sa pištaljkama, pitam se da li se to Smederevo napokon budi iz sna koji je trajao godinama i hoće li se ove scene ponoviti i u nekom drugom gradu u Srbiji.

- Došao sam da podržim slobodu govora i da se borimo protiv totalitarizma. Smatram da svako od nas ima pravo da sluša šta hoće, da kaže šta hoće i niko nema prava da nam to zabrani - kaže 26-godišnji Dimitrije koji je na protest došao sa sestrom.

- Ja lično nisam veliki fan Vlade Georgieva, čak mi je i malčice antipatičan, ali sam došao da podržim njegovu slobodu da radi i zaradi za sebe bez obzira na to što ne podržava SNS - kaže on.

- Samo da kažem da intelektualci više ne treba da se klanjaju pred kriminalcima - ubacuje se njegova sestra Milica.

Pitam ih da li misle da su se ljudi plašili da dođu na koncert.

- Mislim da da, s obzirom na to da kada je pevala Zorica Brunclik bilo je deset puta više ljudi - kaže Milica.

Počinje program, na stepenicama na ulazu u Opštinu se pojavljuju organizatori, ljudi počinju da duvaju u zviždaljke, neki aplaudiraju, sa razglasa se čuju pesme Vlade Georgieva.

- Večeras je Smederevo kuća za nas slobodne! Za početak da popalimo svetla i da se pogledamo, pa da počnemo - neko od organizatora priča, ljudi tapšu i pale telefone. Ceo trg svetli.

Ovde se stvarno možda nešto i desi. Možda je ljudima stvarno dojadilo. Ovo je definitivno kap koja je prelila čašu, mislim dok posmatram ljude na trgu.

Reklame

-Osvetlili smo Smederevo, pošaljimo svetlo Srbiji! - Glas nastavlja, a ljudi i dalje uzbuđeno viču, mašu telefonima i duvaju u pištaljke.

Ubrzo potom, na stepenicama pored njh pojavljuje se Vlado Georgiev.

- Svi smo mi građani sveta i Srbije za koju želimo da verujemo da može da bude demokratska i gde lepe stvari ne mogu biti zabranjivane samo jer neko ne misli kao što misli neko drugi! - kaže.

Georgiev, koji je prethodno rekao da neće pevati, već da će samo doći da podrži građane, kaže da će Smederevcima ipak pokloniti nekoliko pesama.

- Sad je Smederevo ostalo večno zapisano u njegovoj karijeri - čujem starijeg čoveka pored mene kako kaže.

I dok gledam lica oko sebe, ne izbija mi iz glave pomisao da li će se ovakvi protesti građana širiti u ostatku Srbije. I, naravno, kakav će biti odgovor vlasti.

Fotografije: Ivana Nikolić

Još na VICE.com

Pitali smo mlade ljude da li bi ratovali za Kosovo

Mi, deca sa uličnih protesta 1996. godine, dve decenije kasnije

Srpske predsedničke igre

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu