Fotografije ritualnih borbi bikova u Japanu

Tsunotsuki je drevna japanska tradicija, stara stotinama godina. Ona podrazumeva borbu bikova zasnovanu na Šinto religiji. Za razliku od klasične borbe bika protiv matadora u Španiji, tsunotsuki suprotstavlja dva bika.

Luk Van Orik je nedavno otputovao u japansku regiju Jamakoši kako bi zabeležio ovaj događaj. VICE se našao sa fotografom iz Melburna i ispitao ga šta je sve video u ringu.

VICE: Šta je tsunotsuki i kada si prvi put čuo za to?

Luk: Tsunotsuki u bukavalnom prevodu znači borba bikova. To je duga japanska tradicija koja potiče još iz Edo perioda (1603–1868). Nasuprot španskim koridama, ovde se suočavaju dva bika, kao u sumo rvanju recimo. U to vreme sam svakako planirao da posetim Japan, pa sam tragao za nekim interesantnim fenomenima koje bih mogao da fotografišem.

Šta se sve dešava tokom jedne borbe?

Sukobi su zamišljeni kao testiranje borbenog duha bikova. Kada se umore, njihov vlasnik, seko, pozove ostale vlasnike - sekose koji nadgledaju borbu spremni da uskoče u akciju kada zatreba. Zatim razdvajaju bikove pomoću kanapa koji im vežu za zadnje noge, a zatim ga proture i kroz nos životinje. Posle toga sprovode bikove u krug oko stadiona dok im publika tapše.

Veoma je važno da tokom borbe ne dođe do povređivanja bikova, jer ukoliko se to desi, čin se smatra velikim gubitkom i porazom. U takvim slučajevima, vlasnici bikova stopiraju borbu i mole se.

Zašto tada zaustavljaju borbu i mole se?

Mislim da je to deo japanske Šinto religije, to je neka njihova stvar. Pretpostavljam da se bavi životnom ravnotežom. Ta religija igra glavnu ulogu u mečevima, vlasnici se mole i pre borbe, čiste stadion sa pićem i soli, a na konopce naprskaju sake. Većina njih su lokalni farmeri koji su sami odgajali i trenirali te bikove pored ostale stoke i čuvanja useva.

Da li je neki bik do sada poginuo tokom borbe?

Ne da ja znam.

Dakle seko predstavlja kao neku vrstu sudije?

Da, da totalno. Postoji gomila njih na meču, ali je samo jedan Master Seko koji u potpunosti kontroliše borbu. Kada on proglasi kraj, svi ostali prilaze i razdvajaju bikove.

Kako bikovi reaguju na zaustavljanje meča?

Postoji čitava skala od lake do teške kategorije bikova. Oni koji pripadaju lakoj su uglavnom poslušni, a teži bikovi su veliki dominatni mužjaci sa mnogo energije. Njih je malo teže smiriti. U suštini, kada se borba prekine, momci vezuju uže oko bikove zadnje noge i počinju da ih odvajaju. Zatim dođu još dvojica i vežu im kanap oko nozdrva. Mislim da je nos najosetljivija tačka na telu bika, tako da se nakon tog vezivanja odmah smire.

Da li je atmosfera slična onoj na fudbalskoj utakmici?

Zapravo je sličnija onoj kada gledate film. Svi mrmljaju nešto ali bez vikanja, ali su na kraju uzbuđeni i navijaju. Tu se nalaze i tezge sa hranom. U selu Jamakoši, ovo je jedino mesto gde se ne možeš kladiti, i ne postoje pobednici i gubitnici.

Da li su svi dobrodošli ili si se osećao kao uljez?

Poprilično je opušteno, svi su dobrodošli. Verovatno sam bio jedini lik sa Zapada tamo.

Šta ti lično misliš o borbama?

Želeo sam da tamo odem potpuno otvorenog uma. Znao sam kakvo značenje nose dve životinje koje se tuku zarad ljudske zabave, znao sam da će mi biti čudno. Kada sam stigao tamo, shvatio sam da se više radi o ritualu nego o zabavi. Još uvek nisam sasvim siguran kakvo mišljenje imam o svemu, ali ljudi koji žive u ovoj regiji sami odgajaju bikove i takmiče se jedni protiv drugih.

Zaista deluje kao da oni žele da bikovi ostanu bezbedni. Ne žele da se povrede, iako organizuju borbe.

Da. Ta dinamika je pomalo čudna. Organizuju borbe, ali opet ima tih skrivenih verskih tonova koji celoj priči daju ritualni oblik. Stvarno im je stalo do bikova i ne žele da im naude.