Pričali smo sa srpskim dizajnerima o najbizarnijim zahtevima koje dobijaju od klijenata

Oni koji se ne bave grafičkim dizajnom ljude ove profesije uglavnom smatraju "onima koji samo nešto crtkaju i tako zarađuju velike pare, slušaju kul muziku i super se oblače". Ti isti ljudi van ovog kreativnog posla često razmišljaju i kako "je trebalo da završe neki kurs pa da i oni žive od crtkanja, seckanja i lepljenja". Međutim, posao grafičkog dizajnera nije samo crtkanje cvetića i kućica u Pejntu i tek posle hiljadu sati provedenih u Korelu ili Ilustratoru i hiljadu minuta razgovora sa klijentima skapiraš da belo uvek može da bude više belo, logo uvek može da bude veći, a da reklama za farmu pilića može i mora da bude seksi.

Osim kreativnih veština crtanja i sklapanja, kod ovog posla poželjno je telepatsko čitanje misli, jer klijent od tebe uvek očekuje da tačno znaš na šta je mislio, iako nije baš lepo umeo to da ispriča.

Pričali smo sa grafičkim dizajnerima iz Beograda i Novog Sada o njihovim najbizarnijim zadacima koje su dobili. Neki klijenti su izašli pravo iz pakla.

MILOŠ

Tihi animozitet između klijenta i grafičkog dizajnera je legendaran i veliki je deo mejnstrima. Ne postoji nikakav sistem privilegovane diskrecije koja je deo tog odnosa, recimo kao u odnosu lekara i pacijenta ili advokata i njegovog klijenta.

Grafički dizajneri obožavaju da se žale. Znam ovo jer ja to radim. Upravo.

Javna je tajna da u regionalnom advertajzingu postoji fina nota rasizma. Predlozi o osobi "egzotične rase" (reči jednog klijenta) na vizualima uglavnom nailaze na razočarenje i vrlo često - bes klijenta. Menjati jednu osobu (tamnije puti) sa vizuala je jedna stvar ali šta raditi kada se klijentu dopada telo osobe - a ne i glava?

Mešao sam fotografije tela i glave za bilborde u mnogo navrata, sklapajući glavu bele osobe na telo osobe druge etničke pozadine. Klijentu se nekad dopadne dupe, a ne i faca.

To nije okej, ja to znam kao čovek, ali kao grafički dizajner pravim rasističkog Frankenštajna. Ekstremni fotošop, kako ja volim da zovem menjanje udova i delova tela, fizure i emocije ljudi na vizualu nikad ne prestaje da šokira.

VALENTINA

Najbizarniji zahtev sam dobila dok sam bila još relativno neiskusna i nova u poslu - sarađivala sam sa nekom malom marketinškom agencijom koja bi mi s vremena na vreme poslala neki sitni zadatak za sitan novac (sredi logo, uradi cover za Fejs, itd). Ovog puta im je bila potrebna glavna slika za sajt privatne bolnice za odvikavanje od bolesti zavisnosti. Poslali su mi fotografiju muške osobe kako zamišljeno gleda u nebo. Rekli su mi da žele "posebno nebo, pomalo tmurno sa jedne strane, ali vedro sa druge - baš kao što je zavisnost". Nakon što sam uradila nešto, rekli su mi da im se to ne slaže sa glavnom bojom sajta - zelenom, i insistirali su da i zelenu ubacim u nebo. Raspravljali smo o tom nebu kroz jedno šest mejlova i jedno dvadesetak primera koje sam im poslala.

OGNJEN

Ta megalomanija kod naših klijenata je baš problematična, mada u velikoj meri i kod stranih. Rečenica "jel može ovo malo veće" je verovatno rečenica koju sam najviše puta u životu čuo u radu sa klijentima. Bizarno je koliko sam se puta našao u situaciji da ne mogu ljudima da objasnim da je 12cm više od 10cm, u smislu, štanca za etiketu je 10x10cm i klijent traži da se širina naslova poveća na 12cm, i postaje potpuno strašno kad shvatiš da ne možeš nekome da objasniš da je 12cm veće od 10 cm i da to ne može, a naročito je strašno kad ti se slične situacije dešavaju redovno.

Drugi bizarni i meni jako simpatičan da ne kažem omiljeni problem je "nama se sviđa, samo da vidimo šta će deda da kaže, ili poznatiji kraće kao "fenomen dede". To je jako tipično za uspesna mala preduzeća/industrije i "deda" je čovek koji je osnovao sve to u srećna vremena i firmu i kapital ostavio sinovima/unucima i sad pod stare dane kada već ne može da radi voleo bi da se nešto pita, pa onda hajde bar to. I meni je to super. Voleo bih jedng dana da ja budem taj deda. Ali da je bizarno-bizarno je.

SLOBODAN

Kao i u životu, i u poslu su najdosadniji ljudi koji se neosnovano prave prepametni i misle da se razumeju u sve. U redu je imati neku viziju, želju, viđenje nečega… okej, ti plaćaš mene ali negde treba podvući crtu.

Imao sam nekoliko bizarnih situacija tokom bavljenja ovom profesijom.

Jednom prilikom je klijent je zvao akaunta da zamoli da se dizajner čuje sa njegovim prijateljem slikarom koji ce mu dati bolji debrif na sajt. Nikad neću zaboraviti rečenicu koja je bila odgovor na jedno moje grafičko rešenje: "Smislite nesto novo, krug je prevaziđena forma".

Često se dešava da ti klijent traži radni fajl i onda izmeni sve što si uradio i plati ti za to. Uvrnuto. Još jedna od bizarnih stvari je bila kada smo posle 5-6 izmena i revizija dešifrovali da klijent velika slova naziva pisana a mala slova štampana.

KATARINA

Ne podnosim klijente koji ne poštuju moje vreme. One kojima je dedlajn za sve – "juče". Takođe mi nije jasno kada neko ne može da spozna lepotu roze boje.

Najbizarnija stvar koja mi se desila je defintivno trenutak kada sam pravila promotivni materijal za domaći brend koji je trebalo da se plasira i na tržište gde je stanovništvo pretežno muslimanske veroispovesti. Pa sam između ostalog morala na fotografijama u fotošopu da "obučem" sve ženske osobe kojima su se videle gole noge i ruke u letnjoj garderobi. Bilo je poprilično uvrnuto raditi to.

Kao jednu od najomraženijih stvari u mojoj profesiji izdvojila bih rečenicu "ne znam, smisli, ti si dizajner" – kao univerzalni odgovor klijenata na svako pitanje na koje zapravo ne znaju da odgovore.

DUŠAN

Jednom prilikom mi je klijentkinja kojoj sam radio logo za modni brend tražila da on sadrži njeno ime i prezime, dijamant, srce i cvet, a da pritom bude minimalističan. Predložio sam da ga uradim sa inicijalima što joj se nije svidelo, pa je ceo logo izgledao kao cirkus, koji se njoj svideo naravno.

Druga bizarna situacija je izigravanje plastičnog hirurga. U fotošopu sam morao jednoj devojci da povećam usne, smanjim sise i suzim struk. A da, i promenim boju očiju. Baš je čudan osećaj kada to radiš, kao da držiš nož u ruci a ne kompjuterskog miša. Pritom je tražila da sve vreme bude pored mene i gleda kako radim, "na njoj".

IGOR

Stvari koje mi smetaju kod gotovo svakog klijenta jesu aljkavost u davanju konkretnih informacija, logotipi dostavljeni u word-u, nemoguci prohtevi koji moraju biti dostavljeni u roku od sat vremena.

Na eksplicitan zahtev klijenta, na samom startu moje freelance karijere, bio sam primoran da razvučem tekst, po nekim nekonvencionalnim dizajnerskim tehnikama. Sirovo. Čudno mi je i kad dobijem zahtev da neku fotografiju stavim u kič šareni ram i još preko toga stavim neku senku. Ljudi baš vole da preteruju, a ti si im alatka za to.

JOVANA

Čovek kome je trebalo da odradim logo za firmu koja se bavi proizvodnjom stočne hrane mi je tražio da izmislim životinju koja će u isto vreme biti kokoška, krava, ovca i pas. Dovoljno bizarno?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu