Mogu li da se pomire ​islamske i moderne vrednosti oko 11. septembra

Amerika je 11. septembra obeležila 15 godina od pogibije žrtava terorističkog napada na Svetski trgovinski centar 2001. godine. Dan kasnije, dvanaestog septembra, muslimani širom sveta obeležili su najradosniji dan islamskog kalendara: eid-ul-adha ili kurban-bajram. Ovaj praznik posvećen je molitvi, gošćenju, čašćenju, i sećanju na žrtvu koju je Avram (Ibrahim) bio spreman da prinese Bogu. Kolje se ovca a meso deli prijateljima, rodbini, i siromasima.

Islamski kalendar je lunarnog tipa, pa se kurban-bajram svake godine pomera desetak dana. Ove su se godine verski praznik u islamu i nacionalni dan žalosti u Americi zamalo poklopili. Od ove mogućnosti su mnogi strepeli ; američki muslimani su mogli da odahnu pošto je mlad mesec bio uočen prvog septembra pa je bilo objavljeno da će se bajram ove godine obeležiti dvanaestog, dan kasnije nego što se očekivalo.

„Moja ćerka od trinaest godina kaže da je zahvalna bogu što bajram nije pao jedanaestog. Da jeste, ljudi bi pomislili da slavimo teroristički napad," kaže Rafiudin Šiko, osnivač DinarStandarda, prve ekonomske konsultantske firme na svetu specijalizovane za muslimanska tržišta.

Šiko, stručnjak za globalnu ekonomiju islama koji radi iz Dubaija i Njujorka, prati kako se njegova vera menja širom sveta. Na zapadu, obično je jasan kontrast između načina na koji muslimani posmatraju svoj sistem religijskih vrednosti, i načina na koji ga posmatraju drugi. Kurban-bajram održan 11. septembra bi taj kontrast neprijatno potcrtao. Pa ipak, Šiko smatra da se ovaj jaz polako smanjuje, da se „autentične" muslimanske vrednosti izranjaju na površinu u teškim ekonomskim okolnostima, jer širom sveta stasava nova generacija mladih i bogatih muslimana koji žele da redefinišu odnos islama prema Zapadu.

U izveštaju TomasRojtersa u saradnji sa DinarStandardom za 2015/2016 , navodi se da je na muslimanskom tržištu bilo potrošeno 1.8 biliona dolara na hranu i komoditete. Ova cifra bi trebalo do 2020. da poraste na 2.6 biliona. Trenutno u svetu živi 1.6 milijardi muslimana, a ova populacija raste dva puta brže od ukupnog proseka. PRC projekcije kažu da se očekuje da muslimana 2050. bude 2.8 milijardi. Centri finansijske moći se pomeraju kako rastu pretežno muslimanska tržišta u zemljama kao što su Indonezija, Malezija, i Pakistan, odnosno u zemljama sa značajnim muslimanskim manjinama kao što su Indija i Kina.

„To je negde četvrtina ljudske rase", ističe Šiko. „Islamske zemlje predstavljaju 15% globalnog BDP, populacije su im najmlađe na svetu i najbrže rastu. Ova nova tržišta imaće jedinstvene potrošačke zahteve koje definiše islamski sistem vrednosti."

Specifične islamske vrednosti uočavaju se u pet kategorija proizvoda i usluga: ishrana, bankarstvo, turizam, moda, i farmacija/kozmetika. Hrana koju propisuje Kuran (halal – dozvoljena i tajab – poželjna) jedina je prigodna za muslimanske potrošače. Striktni etički propisi ovog tipa primenjuju se i na ostale kategorije. Halal hrana, kozmetika, i farmaceutski proizvodi moraju da zadovolje islamske standarde. Odevni predmeti moraju biti smernog karaktera. Bankarstvo izbegava naplatu kamate, koju Kuran zabranjuje jer služi obogaćenju zajmodavca i tako povećava nejednakost. Turizam takođe halali tako što umesto grešne zabave nudi skromnu i prigodnu za sve uzraste.

„Za ovu generaciju muslimana, vera i moderno idu ruku pod ruku. U osnovi je tu želja da se živi ispunjen život u društvu, da se ne propuštaju aktivnosti u kojima i svi ostali učestvuju – Šelina Đanmohamed

„Ovaj sistem vrednosti sve je prisutniji širom sveta," kaže Šiko i ilustruje ovo primerom. U Maleziji, 80% klijenata muslimanskih banaka nisu muslimani; koriste ih jer im odgovara ekonomska etika koju one primenjuju. Slično, preko 80% kupaca Saffron Road halal hrane nisu muslimani, već ljudi koji žele da im meso bude humano procesuirano, vegetarijanski odgajano, i bez prisustva stočnih antibiotika.

„Islam ima šta da ponudi modernom poslovnom svetu," kaže Šiko. „Svakako, današnji muslimani ne uklapaju se u ovu sliku, ali mi smatramo da se stvari menjaju nabolje, da se svet razvija ka globalnom etičkom tržištu na kom će muslimani imati značajnu ulogu."

Šelina Đanmohamed, autor knjige Generation M: Young Muslims Changing the World , na sličan način opisuje potrebu mladih muslimana za modernim stilu življenja u skladu sa religijskim vrednostima, i potražnju za ovom vrstom proizvoda odnosno usluga, za razumevanjem koncepta kao što je halal ili tajab, za humanim, poštenim, održivim, ekološki svesnim delatnostima, uz transparentnost u proizvodnji i uklanjanju otpada. Dakle, stil življenja mladih muslimana odražava šire potrošačke trendove, i to posebno u zapadnom društvu.

„Za ovu generaciju muslimana, vera i moderno idu ruku pod ruku," kaže Đanmohamed za VICE. „U osnovi je tu želja da se živi ispunjen život u društvu, da se ne propuštaju aktivnosti u kojima i svi ostali učestvuju, što nekad ume da iznenadi [nevernike]."

Đanmohamed navodi primere savremene kulturne isprepletenosti modernih i religijskih vrednosti. Muslimanski boj-bendovi, za kojima iz publike vrište hiljade devojčica pod hidžabom, halal pivo, halal vino, halal dejting programi, muslimanski superheroji kao što je Marvelova Kamala Kan, modne kolekcije za Ramadan u izdanju Mango, DKNY, Dolce & Gabbana , i još mnogo toga.

Ali uz rast halal tržišta i poslovne svesti, negativne reakcije su neizbežne. Francuska frka oko burkinija izazvala je javne rasprave o tome da li uopšte ima mesta za islamske vrednosti u savremenom svetu. Dok diskusija traje, statistika priča svoju priču: burkini prodaja je skočila za 200% , a mnogi kupci nisu muslimani.

Dvadesetpetogodišnji Habib Ganim, predsednik ISWA odseka za halal sertifikaciju kaže da bi protesti i bojkoti u stvari mogli da doprinesu poslovnom razvoju.

„Što toga ima više, veći je i publicitet. Ljudi čuju da se nešto dešava, zainteresuju se, izguglaju šta to znači halal."

Navodi primer Pamele Geler iz 2011. i njenog rata protiv ćuraka sa halal sertifikatom: „Dovela je gomilu Južnih baptista i trubila da finansijski podržavamo terorizam, da će svako ko bude jeo halal ćurku postati musliman. Ali ljudi su tako stekli priliku da čuju istinu i zaključili da su to sve licemeri i lažovi. Danas se halal ćurke prodaju bolje nego ikada ranije."

Ganim dodaje da bi, u slučaju da je Kurban-bajram pao na 9/11, on iskoristio priliku da informiše javnost, da pozitivno predstavi autentične islamske običaje ljudima druge vere. Bajram u stvari prikazuje ono najbolje među muslimanima: ljudi se mole, posećuju prijatelje i rodbinu, daruju novac i odeću i meso siromašnima. (Prošle godine su iz halal mesare Honest Chops podelili preko 1800 kg kurban-mesa ugroženim porodicama i žrtvama nasilja .) Ovaj praznik je takođe od vitalnog značaja za globalnu ekonomiju među muslimanima: preko tri milijarde dolara se potroši samo na klanje stoke , i još mnogo miliona na praznična odela.

Ganim dodaje: „Ne treba strepeti da li bajram pada jedanaestog septembra ili ne. Da se desilo, ja bih to protumačio kao božji znak da treba osvestiti javnost, podsetiti da su svi ljudi ipak braća iako imamo razne probleme."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu