Svaštara

​Pokušala sam da budem brutalno iskrena sa momcima

Prisetivši se svih laži koje sam izrekla muškarcima da bih ih poštedela blamaže, zapitala sam se da li bi stvari zaista bile drugačije da sam govorila istinu, celu istinu i ništa sem istine?
1.11.16

Ilustracija: Sarah MacReading

Iz kolumne 'Girl Writer'

Poprilično smo se izveštili u laganju. Štaviše, većina nas ne može da izdrži deset minuta bez lažuckanja.

Naravno, veći deo naših svakodnevnih života je krajnje bezazlen. Ako naletim na poznanika na ulici i on me pita kako sam, reći ću uvek nešto u fazonu: "Dobro", čak i ako sam mamurna, kratka neke pare za stanarinu i u panici zbog čudnog osipa koji mi je izbio na stomaku. Lažemo svaki put kad otkucamo "lol" na neduhovitu šalu, a takve šale su u većini. Pretvaramo se da se apsolutno sećamo lika koji tvrdi da smo se upoznali na nekoj žurki. Izgovaranje ovih laži smatra se prihvatljivim, radimo to za dobrobit društva.

Reklame

To posebno važi kad su u pitanju ljubavne veze. Što se zabavljanja tiče, laganje ne samo da je standard, već se i podstiče. Odbiti nekoga tako što ćete ga "nežno pustiti niz vodu" praktično znači lagati. Tako su nastali svi oni najgori klišei. Ne želim da upropastim naše prijateljstvo, još nisam prebolela bivšeg ili trenutno nemam vremena za ozbiljnu vezu. Naravno, u određenim slučajevima, neki od ovih klišetiziranih odgovora su istiniti. Vrlo često, međutim, oni su potpuna farsa. E sad, zahvaljujući društvenim mrežama, lakše možemo da spazimo laži u realnom vremenu. Možemo da vidimo da su se ljudi koji su tvrdili da su prezauzeti za vezu upravo slikali na koncertu na kojem su bili ili tokom bindžovanja na Netfliksu u kojem su učestvovali. Laganje je zamišljeno da bi zaštitilo naša osećanja, ali da li se to zaista na kraju i desi?

Provela sam poslednja četiri meseca polažući velike nade u vezu koja se nije ostvarila, a nikad nije ni mogla. Brzo sam razvila osećanja prema jednom liku i mislila da su ta osećanja uzajamna.

U početku smo se dobro razumeli. On mi je rekao da želi vezu, a ja sam mu rekla da je želim i ja. Shvatila sam to kao dopuštenje da računam da smo počeli zvanično da se zabavljamo. A onda se sve promenilo. Čim sam izrekla tu apsurdnu insinuaciju, on je počeo da se distancira od mene. Potom sam krenula da mu serem zato što me izbegava i ne odgovara na moje poruke, što mi je na vrhu liste stvari kojih se grozim kod ljudi. Mrzim kad mi ne odgovaraju na poruku praktično više nego što mrzim bilo šta drugo. Naravno, počeli smo da se svađamo. Svaki ciklus svađa izneo je na videlo nove razloge zašto to među nama ne može da uspe: Trenutno ne mogu da ti pružim ono što želiš, nemam vremena, moram da shvatim šta želim od života.

Reklame

Moja osećanja i dalje su bila toliko jaka da nisam htela da odustanem. Želela sam da verujem u te izgovore. Želela sam da verujem da se loži na mene, ali da okleva da napravi sledeći korak iz razloga koji nisu imali veze s tim šta stvarno oseća prema meni. Sada kada je sve potpuno gotovo, shvatam da je naša čitava saga — kao i mnoge druge u mojoj prošlosti — mogla da se izbegne jednim jednostavnim trikom: iskrenošću.

Bred Blenton je 1996. godine objavio knjigu pod naslovom Radikalna iskrenost: Kako da preobratite život govoreći istinu. Na svom sajtu, Blenton tvrdi da je laganje "primarni izvor modernog stresa kod ljudi, primarni uzrok većine anksioznosti i većine depresije." Radikalna iskrenost prerasla je u pokret koji ljude tera da u svakoj situaciji budu iskreni — čak i ako ta iskrenost može usput nekoga da povredi. Kao što Blenton piše: "Preporučujem da povredite ljude i ostanete sa njima nakon tog povređivanja. Preporučujem i da ih uvredite. Svi smo mi u stanju da prebolimo kad nas neko povredi i svi smo mi u stanju da prebolimo uvrede." Iako ima neke istine u Blentonovim rečima, to i dalje deluje kao nešto sa čim je lakše složiti se nego u tome zapravo i učestvovati.

Prisetivši se svih laži koje sam izrekla muškarcima da bih ih poštedela blamaže, zapitala sam se da li bi stvari zaista bile drugačije da sam govorila istinu, celu istinu i ništa sem istine? Da li bih bila manje zatvorena, manje nezadovoljna i, samim tim, srećnija? Ne znajući odgovor na to pitanje, odlučila sam se na eksperiment sa radikalnom iskrenošću u sopstvenom životu.

Reklame

Počelo je veoma realnim razgovorom sa muškarcem koga nisam mogla da prebolim. Rekla sam mu tačno šta osećam prema njemu. Nikad pre nisam bila tako otvorena ni prema kome o tome koliko ga želim. Rekavši mu koliko mi se sviđa, iako sam znala da se ja njemu ne sviđam, naučila sam prvu lekciju o radikalnoj iskrenosti: iskrenost će vas u većini slučajeva ostaviti ranjivim. Posle toga sam ga pitala: "A kakva su tvoja osećanja prema meni?" Lekcija broj dva o radikalnoj iskrenosti: samo zato što ste vi iskreni, to ne znači da ćete isto dobiti i zauzvrat. On je i dalje izbegavao da odgovori na ovo veoma izravno pitanje, i dalje je ređao izgovore i na kraju mi i dalje nije rekao ono što sam želela da čujem. U tom trenutku sam shvatila da bih više volela da me je povredio nego što mi je i dalje uvaljivao neistine, što me dovodi do lekcije broj tri: da biste nekoga preboleli, potrebna vam je brutalna iskrenost, koju ćete retko kad dobiti.

Nedelju dana kasnije, izašla sam na sastanak. Bio je moj tip u skoro svakom smislu, ali što smo više vremena provodili zajedno, sve sam više shvatala kako me odbija činjenica što ne radi ništa sa svojim životom. Mrzim sebe što sam ga osuđivala zbog toga, ali strast me strašno pali, a njeno odsustvo kod mene postiže potpuno suprotan efekat. Narednog dana sam od njega dobila poruku u kojoj me pita hoćemo li se ponovo videti. U tom trenutku sam znala šta mora da se uradi. Moram da budem brutalno iskrena. Drugima rečima, moram da budem kučka.

Što me dovodi do lekcije broj četiri: morate prihvatiti činjenicu da ste ponekad sposobni da budete smrad od čoveka. Znala sam da će ono što se spremam da uradim povrediti njegova osećanja, ali prema pravilima, to je moralo da se uradi: "Odbija me tvoja neambicioznost i ne mogu da zamislim sebe kako se zabavljam sa tobom zbog toga." Njegov odgovor bio je: "Dođavola, Alison" i to je bilo to. Osećala sam se loše, ali sa lošim osećanjem došla je i neka vrsta olakšanja. Olakšanje koje ne bih osećala da sam lagala ili iskoristila neki od uobičajenih izgovora. Nisam se osećala dobro što sam ga povredila, ali bilo je katarzično reći istinu. Oboma će na duže staze biti samo bolje od toga.

Posle ova dva iskustva, došla sam do zaključka da je radikalna iskrenost upravo ono što je potrebno dejtingu u ova moderna vremena. Radikalna iskrenost bi mogla da bude upravo ono što rešava sve probleme koje muče samce svuda na svetu, kao što su ignorisanje poruka, jebači, lažna nada, nedostižni osećaj da ste nekog preboleli, manipulacija i zbunjenost. Kad su u pitanju svakodnevna "kako si" i "sećaš li me se", tu ću se i dalje držati toga da je malo laganja prihvatljivo. Međutim, kad su u pitanju ljubavne veze, i emotivni i fizički ulog su mnogo veći. Zato se zaričem da ću nastaviti da budem radikalno iskrena sa muškarcima sa kojima izlazim. U ovom trenutku, nemam šta da izgubim.

Pratite Alison Stevenson na Twitter-u