​Šta sam sve naučio radeći u porodičnoj novinarnici

Poput mnogih azijskih porodica koje su se u Veliku Britaniju doselile sedamdesetih, moja je otvorila novinarnicu. Veći deo života proveo sam radeći u toj prodavnici i smatram da mi je to pomoglo da izgradim ličnost, u meri u kojoj ti uopšte pomaže u ličnom razvoju kad te brojni nepoznati ljudi časte pogrdnim imenima iz širokog dijapazona nebitnih razloga.

U svakom slučaju, evo nekoliko stvari koje sam naučio provodeći vreme za pultom.

LEPO JE ŠTO NIKO NE ŽELI DA TE DEPORTUJU

Uzgredni rasizam može da bude sjajan, ali često je bolje kad se belci aktivno trude da ne budu rasisti. Više puta — obično kad vas pogledaju nakon što su pročitali naslov u Dejli ekspresu koji tvrdi da su Muslimani uzrok propadanja Velikog britanskog paba ili čega god već – to dolazi uz ogradu: "Ali očigledno ne ljudi poput tebe."

Varijacije glase:

"Ti imigranti koji dolaze ovamo i uzimaju nam novac i kuće — što im to dozvoljavaju? Mislim, ljudi poput tebe su nešto drugo jer vi marljivo radite, ali oni…"

I još:

"Kad bi svi imigranti bili kao ti ne bismo imali probleme koje imamo."

(Još pokušavam da provalim šta to znači.)

LJUDI I DALJE OBOŽAVAJU APUOVU REČENICU IZ SIMPSONOVA

Počeo sam da radim u radnji ranih 2000-ih, u vreme kada je bukvalno svaki Britanac sa pretplatom na Skaj jedan otkrivao Simpsonove, zato što su ih non-stop puštali. Sa tim otkrićem došla je i fraza koja proganja azijatsku decu širom Zapadnog sveta: "Hvala, dođite ponovo."

Tu rečenicu morao sam da slušam svakodnevno, od najmanje jedne mušterije koja je iskreno verovala da je urnebesna. A kad biste ih prozvali zbog njihovog bezveznog lažnog indijskog akcenta: "Ma jok, ne brini ništa, druže — to je samo šala; ima je u Simpsonovima! Nikad nisi gledao Simpsonove?"

Simpsonovi su pametan crtać i voleo bih da mislim kako Apu zapravo predstavlja viziju američkog sna — visoko obrazovani indijski imigrant koji je uspeo da razvije uspešan biznis uprkos žutoj napasti dok ga tip sa rokabili frizurom konstantno pljačka s uperenim pištoljem.

Umesto toga, najistaknutiji predstavnik nacionalne manjine u toj seriji — do dana današnjeg — ostaje trn u oku svih azijskih vlasnika radnji na svetu. Hvala ti, Mate Groninže, što si ljudima koji kupuju karte za nastupe Dapper Laughsa pružio beskrajni izvor lošeg humora.

VIŠE 12-GODIŠNJAKA VAS NAZIVA PIZDOM NEGO ŠTO MOŽETE DA ZAMISLITE

Prvi put kada mi je neko rekao da sam pizda na poslu bilo je kada sam odbio da prodam paklicu cigarete 13-godišnjaku. Zabolelo me je tom prilikom, naravno — nikom se ne bi svidelo da ga neko dete nazove vaginom. Međutim, to iskustvo bilo je prilično blag uvod u ono što je sledilo.

Uhvatili ste dete kako krade pakovanje žvaka? "Pusti me, pizdo."

Kad ste odbili da nekoga pustite sa časopisom koji košta šest dolara samo zato što nema gotovinu kod sebe? "Ozbiljno, nema razloga da se ponašaš kao pizda."

Još uvek mi nije jasno šta je toliko pizdasto kad se držite principa trgovine koji je postojao još u drevnoj Mesopotamiji. Bez obzira na sve, tu reč sam čuo toliko puta od tolike školske dece da mi je sada pomalo čudno ako prođe čitava nedelja a da klinac koji još nije zašao ni u pubertet sa najkovim rancem na leđima ne počne da psuje kao kočijaš sa ili bez ikakvog razloga.

TOPLI KUSUR JE NAJGORI

Činjenica koju zna svako ko radi u prodaji: topli novčići, zagrejani znojavim dlanovima mušterije, najgori su momenat bilo kog dana. Još i više kad dotična mušterija odluči da plati "snikers" istresavši gomilu vrelih, vlažnih kovanica na pult.

Uvek sam to doživljavao kao nešto neobično intimno, pomalo kao da vam potpuni neznanac uvali šaku netom izvađenog kamenja iz bubrega da se igrate njim.

VELIKI LANCI SU TRAFIKANTE PRETVORILI U DILERE

Novinarnice zarađuju od svakodnevnih potrepština i slatkiša. I sa nemilosrdnim širenjem velikih lanaca marketa koji jeftino prodaju mleko, jaja, hleb i druge osnovne životne namirnice, većina nezavisnih radnji postale su skladišta legalizovanih poroka — prevashodno cigareta, alkohola i loto-tiketa.

Zapravo, spreman sam da se opkladim da većina londonskih novinarnica prevashodno prodaje cigarete i greb-kartice u nadi da će se neko zajebati i usput kupiti neki sok. I tako, kad shvatite da dobar deo vaših mušterija dolazi po duvan, šećer, taurin ili dopamin, postaje jasno da je vaša životna situacija manje Open All Hours, a više pitoma verzija Top Boy-a.

NEKOGA ĆE SISE UVREDITI SVAKO JUTRO

Najbolje u vezi sa mušterijama ranoraniocima — a pod njima mislim na one koji se redovno pojavljuju u 5.30, uprkos činjenici da ne otvaramo pre 7 — jeste ta što su oni uvek prvi koji imaju pronicljive komentare na dnevne vesti.

Samo što se, iz mog iskustva, ti komentari uglavnom svode na sise i to koliko ih one vređaju.

"Zar ta žena ne može da pokrije sifone na samo jedan dan?", izjavila je jedna mušterija prošle nedelje, reagujući na naslov o događajima u Selebriti Velikom bratu. "Ne želim da gledam te balone dok doručkujem", rekla je druga, koja izgleda nije usvojila mogućnost okretanja strane.

NIKAD NE PUŠTAJ MUŠTERIJU U VAŠ VE-CE

Zlatno pravilo svakog ko radi u prodavnici. Tokom istorijata našeg posla, videli smo kako mušterije promašuju šolju za nemalu razdaljinu, izazivaju prilično ozbiljnu poplavu i — u jednom slučaju — uspevaju da se poseru po zidu.

Kako vam se to desi slučajno? Pretpostavljam da nije bilo namerno zato što, kao što sam već pomenuo, većinu maltretiranja doživljavamo od dece koja su tek naučila da psuju. I tako moje pitanje ostaje: kako kad neko sedne da se isere, govno završava razmazano po uspravnom zidu?

Ako ćemo pravo, ništa od toga nije bilo toliko strašno kao ono što je doživeo moj prijatelj Radž kad je momak iz dostave na brzaka skoknuo do ve-cea i za sobom ostavio iskorišćen kondom.

Zašto je upotrebio kondom sam samcijat ostaje misterija, a meni je drago što ja nikad nisam morao da je rešavam.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu