Svet Fejsbuka za davaoce sperme

Za Rajana je biološko očinstvo počelo na nekonvencionalni način. Bio je to plan njegove žene, sada bivše – odvešće se iz svoje kuće u Los Anđelesu u Novi Meksiko, gradić između planina Albukirki i Santa Fe, u kome živi njihova rođaka Marija (nije njeno pravo ime). Rajan će imati seks sa Marijom, u nadi da će je oploditi i tako Mariji i njejoj lezbejskoj partnerki podariti dete.

U Rajanovoj verziji ove priče, on je bio poput smotanog Homera Simpsona, jednostavno je pratio naređenja svoje žene. Ali za Mariju, ono što se desilo bilo je čudo. Ona i njena partnerka su bile kilometrima daleko od banaka sperme. Plus, mogle su da priušte dete, ali ne i troškove sperme i oplodnje, koji se kreću od desetine do stotina hiljada dolara. Sa druge strane, Rajan je imao sperme na pretek.

Marija se porodila skoro u isto vreme kada je Rajanova žena ostala trudna sa sinom. Nešto je kliknulo. Tiho je rekao ženi da želi da nastavi da donira spermu. Ona je razumela, kaže Rajan, ali kao i sa svojom rođakom, nije želela da razgovara o tome.

Nedugo zatim, Rajan je pronašao sajt Krown Donor Registry (KDR), Fejsbuk za donore sperme. Osnovan 2010, začet je na Jahu forumu obeleženom naznakom da je sadržaj "za odrasle", sajt sadrži prostor za čet, forume i profilne slike više od 20 hiljada članova koji žele da doniraju ili traže spermu.

Sajt je nastao da bi davaoce povezao sa porodicama poput Marijine, koje žele nešto drugačije od klasične donorske klinike. U Americi se godišnje rodi oko 300 hiljada beba ovim putem, a cela američka industrija veštačke oplodnje vredi oko 3 milijarde dolara. Međutim, uobičajeni scenario odlaska u banku sperme ne paše svakome.

Prvo, skupo je. Sperma iz banke košta najmanje 200 dolara po bočici, a većina doktora preporučuju najmanje dve bočice po pokušaju, nekada i četiri. (Muškarci, u proseku, po ejakuaciji, daju od dve do pet bočica). Onda dolazi trošak procesa oplodnje, koji ide od 300 dolara po mesečnom ciklusu, do nekoliko desetina hiljada dolara za vantelesnu oplodnju. Sveža sperma živi duže u ženskom telu od smrznute sperme. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja, troškovi se gomilaju.

Većina žena sa KDR foruma živi u ruralnim delovima zemlje, daleko od banaka sperme. One se nadaju da će naći putujućeg davaoca ili nekoga ko je voljan da pošalje spermu. Na sajtu ima i parova srednje klase, koji imaju dovoljno para da podignu dete, ali nedovoljno da bi odjednom platili banku sperme i doktore. Neke žene cene intimnost veštačke oplodnje koju mogu da obave sa partnerom u spavaćoj sobi, radije od one koju vodi doktor u ordinaciji.

Većina žena sa kojima sam razgovarao je došla na sajt iz drugog razloga - želele su da upoznaju budućeg biološkog oca svoje dece uživo, a ne na papiru u banci sperme.

Bet Gardner iz San Dijega, osnivačica sajta, veruje da deca traba da imaju šansu da upoznaju očeve. U bankama sperme, deca kontakt biološkog oca dobiju tek kada napune 18 goidna i to košta dodatno.

Sva sperma na KDR sajtu je besplatna. Donatori i primaoci mogu da postave na svoj profil kakvu vrstu veze žele nakon rođenja, opcije su "uloga ujaka", "bez kontakta" i "ko-roditelj".

Rajan je tip donatora koji "nema kontakta do 18 rođendana". Nakon što je oplodio rođaku svoje žene, postao je biološki otac petoro dece, što u partnerstu sa lezbejskim, što strejt parovima. Sve ih je upoznao preko KDR sajta.

Kada pogledate sajt poput ovog, teško je da ne osetite nervozu kada pokušate da razumete zašto muškarci to rade. Mnogi donatori počnu kao Rajan – pitao ih je neko od članova porodice. Iako motivi, na prvi pogled, mogu da deluju prilično mračni, Rajan ima svoju priču o mogućim motivima.

Bio je najmlađi od desetoro dece u porodici koja je živela na farmi između Fresna i Bakersfielda. Kao tinejdžer, i član Future Farmers of America, Rajan je oplodio stotine krava.

"Morao sam da prodrem duboko i uhvatim matericu", opisuje proces.

"Nije tu bilo mnogo priče", nastavja. "To je kratko - ubrizgaj, uhvati je za nos. Drži. Idemo sad… Dakle, vrlo mehanički".

Njegov najstariji brat je poginuo u nesreći kada je imao 23 godine, a Rajan je tada bio treći razred. Većina organa njegovog brata je donirana nakon njegove smrti. Rajan često razmišlja o tome gde su delovi tela njegovog brata završili.

"To sa mojim bratom me je verovatno inspirisalo na ovo što danas radim. Njegov gubitak uspevam da nadoknadim davanjem sperme", kaže. "Nikada stvarno nisam psihoanalizirao sve to, ali mi ovo što sada radim deluje kao neka vrsta poklona".

Daje i krv, ali i novac dobrotvornim organizacijama. Oduvek je bio "davalac" – zašto onda ne bi davao i spermu?

Gardner ima alternativnu teoriju koja objašnjava zašto muškarci dolaze na njen sajt.

"Mnogo njih je svesno onoga što radi. Ali većina nije – to je samo biološko takmičenje", kaže i smeje se. "Postoji harem slobodnih materica i oni ih žele sve, što više to bolje".

Verovatno najveći izazov od kada je sajt počeo da raste je kako pomiriti muškarce koji masturbiraju na internetu sa rezultatom te akcije – malim zamotuljkom radosti i novog života. Postoji disonanca između onoga što muškarci žele i ono što moraju da kažu ženama da žele, kaže Gardner.

"Oni ne žele da podižu decu. Ne žele da imaju nikakav dodir sa njima. Samo žele da ih naprave. To im daje ogroman osećaj da su nešto postigli, to je svepristuno u zajednici davalaca", kaže Gardner. "Ima mnogo davaoca koji su dovoljno pametni da kažu da je to tako jer je njihova tetka imala problema da dobije bebu, i da eto, znaju kakav je osećaj i zato žele da pomognu. To ih čini divnom osobom", kaže.

Druga strana priče je, kaže, biološka – potreba da se ostavi potomstvo. Gardner se pita - šta je tu loše?

KDR je, ističe, pun žena koje očajnički žele da rode, to su one kojima ne pada na pamet mogućnost usvajanja. I dok žene koje teže da ostvare svoju evolutivnu potrebu razmnožavanja tretiramo sa simpatijom i poštovanjem, na muškarce koji prate svoj evolutivni tok se gleda sa sumnjom.

Sama Gardner priznaje da je to delom njena krivica. Kada je prvi put napisala post i objavila ga na Jaho forumu, dobila je za nekoliko minuta desetine odgovora. Prvo što je pomislila bilo je: "Ovi muškarci su ludi."

"Znači taj neki čovek je tamo negde, nije naročito društven. Ali želi da napravi bebu? Super. Da li želiš bebu? Da li je on zgodan? Da li je pametan? Super. Spoji te ljudi, odgovori na potražnju", kaže Gardner.

Gardner i njena žena su davaoca pronašle preko KDR-a. Sada imaju dve ćerke.

Banke skeniraju spermu, ali ne postoji ništa što razumna žena ne može da uradi sama da bi proverila donatora.

Sama Gardner je testirala svoje donatore na polno prenosive bolesti i proveravala da li su nekada bili krivično gonjeni. Davalac je onda potpisao ugovor, dostupan na sajtu, pre prvog pokušaja oplodnje u kome se odrekao prava na starateljstvo. Njegova ćerka će odrasti na poziv telefonom daleko od svog biološkog oca.

Gardner ističe da je KDR izvor informacija, a ne organizacija ni kompanija, i na kraju krajeva, sigurnost je odgovornost korsnika.

"Ne možemo nikog da zaštitimo, ali možemo da obezbedimo informacije i kulturološke norme koje će terati korisnike na odgovorno ponašanje", kaže. "Jako je važno imati izgrađenu zajednicu koja se zalaže za pametne izbore, novi članovi obično dobiju sve potrebne informacije od starijih članova."

Sajt se održava na dnevnom nivou, edukuje korsnike i bori se protiv nedoličnog ponašanja.

Prostorom za čet dominiraju davaoci, uprkos, ili zbog toga što ih ima više nego primalaca. Odnos je četiri prema jedan. Žene koje su uspešno začele imaju tendenciju da nestaju sa sajta bez traga. Muškarci, naročito oni koji žele još, ostaju na sajtu.

Na početku većina davalaca insistira na anonimnosti. Ovo Gardner naziva mitom koji su započeli muškarci koji su želeli da budu anonimni da njihove žene ne bi saznale šta rade. Drugi razgovori obično skrenu ka temema kao što su prednosti prirodne oplodnje.

Šolja i špric su bili dovoljni u Gardnerinom slučaju. Probali su sa oplodnjom, sa jednim davaocem, u kupatilu Starbaksa, onda u prikolici parkiranoj na plaži i na zadnjem sedištu auta na parking hotela. Uspelo je za davaocem iz San Dijega koji im je bočicu napunio u njihovom stanu.

Tokom godina su neki od najaktivnijih davalaca, za koje se načulo da su lagali ili manipulisali ženama, izbačeni sa sajta, kaže Gardener. Drugi su se sami odaljili i prestali da posećuju sajt.

Sa razvojem tehnologije koja je znatno smanjila cenu slanja sperme, muškarci mogu da je doniraju ne napuštajući svoje sobe. Mnogi se hvale da su očevi desetina dece, iako je teško ustanoviti tačan broj.

Pored Marije, Rajan sa početka priče, imao je seks sa još tri žene, sve tri udate i strejt, koje je upoznao preko KDR sajta. Pored toga je bio davalac za dva lezbejska para koje je isto upoznao na sajtu.

"Teško je pobeći od krivice", priča o seksu. "To je nekako, ne želiš da zamene tvoju ženu i znaš da ne možeš da imaš nikakvu vezu sa njima. Tako da si onda u fazonu – ok, šta gore od ovoga mogu da uradim četvrtkom uveče?"

Nakon što smo popili nekoliko pica, Rajan mi je ispričao o krivici koju je osećao kada je jedna od žena doživela orgazam.

"Osećao sam krivicu, ali video sam da se ona ne oseća loše što joj je bilo lepo", kaže. "Mogao sam da vidim da to nije bila emotivna povezanost. Mislim da sam je zbog toga cenio još više kao individuu, činjenicu da je volela svog muža, ali da je uspela da ima odnos sa mnom, bude joj lepo, a onda samo slegne ramenima i nastavi dalje".

Rekao sam mu da je, poput Dereka Fišera, među donatorima sperme.

"Ja igram ulogu", kaže. "Odnosim se prema ženama sa poštovanjem. Razumem da postoje delovi gde mene nema u njihovom životu. Poput emotivne podrške. Ja uđem i završim svoj deo posla."

Iskustvo poredi sa odrastanjem na farmi. "Postoji emotivna vezanost sa svima njima, inače ne bih radio ovo što radim", kaže. " Ovo će verovatno zvučati najbizarnije moguće, ali – pošto sam dete sa farme, ja sam svaku životinju za koju sam znao da ćemo na kraju zaklati, voleo. Naučio sam da tim životinjama podarim najkvalitetniji mogući život dok su sa nama, jer to što će ona završiti kao nečija večera, ne znači da ih treba šutirati u stomak svakog jutra".

Nekim parovima, kao jednom koji je Rajan posetio, seks je više religijsko iskustvo, nešto prirodnije od vantelesne oplodnje. Drugi su jednostavno nesvesni toga da šolja ili bočica i špric mogu da zamene seks.

Kada je Rajan davao spermu (u poslednje dve godine nije odgovarao na zahteve na sajtu, kaže da je bio prezauzet ) radio je šta god je par kome je donirao želeo.

Muškarci u potrazi za seksom su bili glavna briga Margariti i Amandi Bejlus kada su se prvi put ulogovale na sajt. Njih dve su znale da imaju sredstava da odgoje dete, i iako nisu imale dovoljno za banku sperme, glavni motiv da donatora potraže na KDR sajtu bio je lično upoznavanje sa mušakrcem.

Amanda je oduvek znala da želi dete sa Margaritom, koja se u kasnim dvadesetim borila sa svojom seksualnošću. Za nju je ideja majčinstva tada bila poput bajke. Deceniju nakon toga, upoznala je Amandu i bila oprezna u vezi sa svim – bebom, biološkim ocem, za koga se bojala da potencijalno može da ih razdvoji.

Amanda kaže da je bila očajna i spremna da pristane na donatora koji ne bi ispunio sve njihove zahteve. Margarita se sa druge strane, protivila svim davaocima.

"Koja je moja uloga u ovome?", kaže. " Šta ako se ne povežem sa detetom?"

Jedan od davalca sa sajta, Džes, vojnik iz Sakramenta, uspeo je da ispuni sve Amandine i Margaritine zahteve. Bio je Latinoamerikanac, kao Margarita, i imao zelene oči, kao Amanda. Živeo je u istoj državi, ali ne previše blizu da bi naletele na njega na ulici.

Nakon nekoliko telefonskih razgovora i mejlova, kupile su mu kartu za Južnu Kaliforniju.

Dok je sedeo na aerodromu, Margarita mu je poslala poruku da proveri da li su mu stigli rezultati testa na polno prenosive bolesti. Nije imao rezultate i Margarita mu je rekla da se vrati kući.

Ona je već imala gard kad je Džes u pitanju. Ispitivala je njegove motive. Nije joj se dopao. Na profilu mu je pisalo da želi i prirodnu oplodnju.

"Pokušavala sam da joj objasnim da je muškarac", kaže Amanda. "Naravno da će probati sa prirodnom oplodnjom".

I sam Džes se osećao nesigurno zbog cele stvari. Otišao je predaleko od svog hrišćanskog vaspitanja. Najstariji od sedmoro dece, postao je glava porodice sa pet godina, kada je njegov pijan otac ušetao u kuću, uperio mu pištolju glavu i rekao "Ja nemam ništa sa tobom."

Džesova majka ih je razdvojila tako što je muža gađala kolevkom.

"Tada sam poslednji put razgovarao sa njim", kaže Džes. "Bio sam tako zbunjen, pokušavao da shvatim šta mi je rekao, mislim da nikada nisam uspeo da osetim bes. Samo sam pokušao da shvatim šta je rekao i šta se dešavalo."

Nakon detinjstva u siromaštvu i perioda kada je živeo na ulici, Džes je u školi učio o reproduktivnom sistemu. Ideja o milionima spermića koji nikada ne dođu do jajne ćelije ga je užasavala. Šokiralo ga je i to što je upoznao mnogo mladih žena koje nisu želele da imaju decu.

Oženio se i dobio dve ćerke. Njegova žena za sebe kaže da želi samo jedo dete, ali kada je Džes pogledao ćerku, pomislio je kako nije fer da odrasta sama bez brata ili sestre.

Džes je postao nestašan. Opsednut idejom da ponovo postane otac i ćerki podari brata ili sestru, počeo je sam da posećuje agencije za usvajanje dece. Nikada nije usvojio dete, ali ga je to što je video toliko siročadi ispirisalo da počne da donira spermu.

"Bio sam jedini ko je razmišljao o usvajanju. Moja žena nije želela više dece", kaže. "Kada sam počeo da istražujem različite agencije, i video šta traže u potencijalnim roditeljima, odlučio sam da sledim te osobine. Sve je pisalo u vodiču za razgovor."

U agencijama za usvajanje su njegove tradicionalne vrednosti bile uzdrmane.

"Bio sam u fazonu, nije ni važno", kaže. "Gledao sam u te bebe. One samo žele da žive. Žele šansu da imaju normalna život, da idu u Diznilend. Pogledao sam ih u oči i shvatio da ništa nije važno. Njima ništa nije bitno, samo žele da ih neko voli."

U isto vreme, prijateljica čiji je muž sterilan ga je pitala da donira spermu. Nije znao šta da radi. Znao je da bi morao da kaže ženi i deci. Morao bi da kaže i majci. Na duhovnom nivou, još uvek nije bio načisto sa idejom da ima seks sa ženom drugog mušakrca. Ali nakon godinu dana, nakon što je upoznao porodicu, doneo je odluku.

Njegova žena se posle nekoliko meseci razmišljanja složila. Njena glavna briga nije bio odnos muža sa drugom ženom, nego eventualni uticaj koji bi sve to moglo da ima na njihovu ćerku.

Džes je donirao krv, kosu i kada umre, kaže, doniraće organe. Ženu je upoznao kada je davao krv na klinici na kojoj ona radi.

"Ona zna da sam ja davalac. Zna da je to veliki deo onoga što jesam", kaže.

Nedeljama kasnije kada je Džes pogledao ultrazvuk, video je sebe.

"Šta da sam to ja?" pomislio je. "Šta da su moji roditelji rekli "ne" i da nikada nisam ni postojao? Cenim život mnogo više kada mislim na mamu i tatu i na mogućnost da se nikada nisu sreli i dobili mene."

Poput Rajana, nakon prve trudnoće, Džes je našao KDR.

"Otišao sam na sajt, pogledao mapu koja je pokazivala stotine i hiljade ljudi", kaže. "Iz celog sveta, od Kine do Australije i Engleske, sve preko Kanade, Amerike, Meksika. Pomislio sam da me neko zeza. Da sam samo znao za ovaj sajt kada sam imao 18 godina."

Dok je ponovo čekao na aerodromu, Džes se znojio.

"Stvarno sam se jako trudio da ubedim sebe da je ono što radim okej. Ubeđivao sma sebe uz svaki korak koji sam pravio, od ulaska na aerodrom, preko aviona, do sletanja", kaže.

Sada je uradio testove na polno prenosive bolesti, kako su Amanda i Margarita tražile – iako su pregledale druge davaoce, shvatile su da je ipak Džes najbolji.

Pokupile su ga na aerodromu i odvezle na doručak u restoran. Svi su bili nervozni, priča Džes, ali, kliknuli su.

"Bilo je kao deža vi, kao da je bilo suđeno da se desi", kaže. "Ubedili su me da su više nego spremne da postanu roditelji."

Nakon doručka su se odvezli u hotel u kome su devojke rezervisale sobe. Džes je masturbirao u šolju, pokucao na vrata i vratio se u svoju sobu da sačeka.

Za Margaritu, koja se osećala nesigurno u vezi sa svojom ulogom u celom procesu, činjenica da se sve dešvalao u hotelskoj sobi umesto u lekarskoj ordinaciji, značila je mnogo.

"Samo osećaj da sam joj pomogla da zatrudni je predivno osećanje", kaže. "On ne bi bio ovde da nije bilo mene. Sam osećaj da sam deo svega, to niko ne može da mi oduzme."

"Bilo je lično", kaže Amanda. "Bilo je intimno. Ona sada može da kaže 'Napravila sam joj dete'. Nije se desilo na staromodan način, normalan način, što bi se reklo."

"Uradila sam sve da bismo nabavile spermu", kaže Margarita.

Levi je rođen u oktobru 2012. godine. Kada sam ga prvi put sreo u Amandinom i Margaritinom omiljenom kafeu na Riversajdu, bio je pun energije.

Tokom trudnoće, Margaritina majka nije mogla da prihvati ulogu svoje ćerke u celom procesu. Kao tradicionalna majka, trebalo joj je dugo da ženu koju je njena ćerka dovela kući prihvati kao legitimnu partnerku.

Levi je potpuno promenio vezu.

"Nova baka je počela da postavlja Levijeve slike i piše 'moj unuk'", kaže Amanda. "Sama činjenica da je želela da ljudi znaju da je to njen unuk je velika stvar."

"Ne možeš da ne prihvatiš bebu, znate", kaže Margarita. "Nevažno je koliko se ne slažete sa nečim, koliko god se moja majka osećala čudno u vezi sa ovim, ili se ne slagala sa celom stvari, ne možeš da se odrekneš bebe."

Margarita se davno oslobodila straha da će njeno biološko odsustvo iz veze od nje načiniti stranca u vezi.

"Naročito sada, kada ga držim u rukama, osećaj je divan", kaže."Osećam se okej, on je deo mene, ja sam deo njega i više nema onog glasa koji mi govori "Nikada se nećemo povezati."

Godinu dana kansije, porodično su otišli Džesu u posetu. Nakon još jedna runde oplođivanja, Amandin novi termin je u julu. Biće to Džesovo petanesto biološko dete. Džes, kao i Rajan, smatra da je otac svih svojih potomaka. Zna imena sve dece i pokušava da ne zaboravi ničiji rođendan.

Dok su bile u poseti, Margariti je laknulo kada se uverila da ne postoji nikakva magična veza između Levija i "ujka Džesa". Nije čak uspela da vidi ni mnogo sličnosti između biloškog oca i sina.

Džes je, sa druge strane, bio pod ogromnim utiskom. Morao je da proguta osećaj koji je imao – da napušta Levija. Osećaj je slabio što je duže gledao Margaritu i Amandu kako se ponašaju kao roditelji. Dok je pokušavao da svoju ulogu biološkog oca odigra sa poštovanjem i dostojanstvom i ponaša se kao ujak Džes, borio se sa emocijama.

"Izvini, ali, ne, to rečima ne mogu da opišem", kaže. "To je moj sin."

Nedavno sam pozvonio devojkama na vrata. Otvorio mi je dvogodišnji Levi. Dok me je gledao radoznalo i dok smo čekali da se mama pojavi, bio sam zatečen. Isto sam se tako osećao kada sam prvi put upoznao ovu porodicu.

Intervjuisao sam desetine muškaraca i žena koji koriste ovaj sajt, ali ništa nije davalo jasnu sliku kao ovo dete. On nije apstrakcija, već stvarna osoba.

Dok sedimo ispod drva avokada, pričam sa Amandom i Margaritom o pravilima sajta. Dok pričamo, Levi ćuti. Ko zna kako će se osećati i šta će misliti o ovom pitanju za deset godina, ali toga dana se igrao u dvorištu kao najnormlanije, radosno dete.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu