FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Da li je ok da imaš seks sa bivšim tipom?

"Pazi da se ne zaigraš", bile su brižne prijateljice, stare savetnice, a ja sam se odavno kajala što sam ih ikad i slušala.
19 April 2015, 8:02am

Ne znam kako gledate na seks, ali ja sam ga tek ustvari nedavno otkrila. Ne kažem da sam do tad bila nevina, ali tek kasnije naiđoh na pravog partnera, što čini da su to bile "najbolje", a ne srednje godine života. Baš sam se primila na to 'opa-cupa, trte-mrte, odavde-odande, kao i ostale radnje iz sklopa polnih aktivnosti. Ali se "kurata sreća" ne bi tako zvala, da nije dosledna: ostadoh bez tog čoveka koji me je, po mojim, iskustvom skromnim aršinima, ispunjavao (priznajte da ste čekali: zadovoljavao). Nije umro, već su nam se putevi razišli zbog neusklađenih naravi, kako bi se to eufemistički reklo.

Ali, kad si sa nekim tri-čet'ri godine, onda seks nije jedino što vas povezuje. U korpus zajedničkog spadaju razne dogodovštine, sve ružičastije kako vreme odmiče, ali i puno sranja. Poslednji utisak je očigledno pretezao kod mog bivšeg, pa je bio otvoren za sve opcije, osim pomirenja. "Možemo da se viđamo, da se ponekad kresnemo", ponudio je nešto više od floskule "ostaćemo prijatelji". Došlo mi je da cmizdrim, ali znam da on to mrzi, pa se uhvatih za tu klauzulu novog ugovora o odnosima. Iz raznih razloga: da oteram baksuz, ostanem u kondiciji, ne pretvorim se u ugroženu ženturaču, iz inata zloslutnicima koje su raskid prejudicirali. Da održim higijenu (jer se samac/ica lako zapušta) i, što bi neki rekli, "kulturu donjeg veša" (čemu me je on, uzgred budi rečeno, i naučio).

Ilustracije: Dragana Nikoletić

Da se ne suočim iznebuha sa jadnim tržištem "sekundarnih sirovina", mojom generacijom "trećepozivaca".... Da isprobam još jedan od savremenih modela ponašanja. I, naravno, da proverim emocije. "Pazi da se ne zaigraš", bile su brižne prijateljice, stare savetnice, a ja sam se odavno kajala što sam ih ikad i slušala. Da, one su krive što se sad dovijam za seks, one su me praktično gurnule u rastanak.

Jedna od njih prepoznatih loših osobina mog eks-mužjaka bila je pasivnost. Ništa čudno, u eri postemancipacije, kada smo na staro breme natovarile niz drugih obaveza. Odavno sam to shvatila kao privilegiju, i od tada sam žena od akcije. Za ruku, pa u krevet, bio je recept iz moje mladosti, ali se kontekst sada suzio činjenicom da nigde ne izlazim, a i više ne cirkam. Zato su mi naglašeno mrske kafančine (a pogotovo kladionice) gde moj nekadašnji dragan obitava. Preostaje mi inicijativa telefonskim pozivom.

Put do muškog srca vodi preko stomaka, veli stara izreka, ali i do polnog organa, dodaje moje siromašno iskustvo. Zgotovih ručkić, nakon što sam raspremila samački džumbus, pozovem ga, kao, nonšalantno da svrati, i pomenem naš "dogovor". On je prihvatio kikoćući se. Kao starom kockaru, specijalisti za preferans, bilo mu je lako da saseče ili sakrije emocije, ili ih makar razdvoji od telesnih potreba. Kao jednu od onih budala što se zaljubljuje u one-stand kres-šeme, i veruje u frazu "živeli su srećno do kraja", mene je situacija zatekla.

Radim sve što sam i inače radila, ali sa potpunim neznancem, sputavam se da cvilim, jaučem, grebem, ujedam, jer ne znam da li je to deo aranžmana. Svesna sam da nema ljubljenja, ono je u muškom i svetu seks-radnica najintimniji čin, pa može pogrešno da se protumači. Operišem u okviru pretpostavljenih granica, čini se - uspešno. Premda deluje šašavo, radi, kao aparati za masažu iz nekadašnjih telešopova. Oslobodih se tenzije, i napunih novim samopouzdanjem.

Neutemeljenim, što bi rekla moja hipnoterapeutkinja Tatjana, što se vidi po boji glasa, držanju tela, emotivnim oscilacijama. U ovom slučaju, sekiracija što je bio tako leden dominirala je nad "reckom" u seksu, pa mi je kičma bila pogrbljena, glas plačan, a stav kolebljiv i nedorečen. Smislih pakleni plan, da ga opet namamim na istu foru, ali da sada pročačkam dublje. Ima li nade za našu vezu, ili su moji tripovi plod samoće? Sad već planirani čin teče rutinski, ali, u jednom trenutku, ja sam iznad njegovog ćelavog temena. Udišem poznati miris, dođe mi da ga usisam celog, sa sve nogama. Uh, pa ja sam još zaljubljena, kaže mi dosada u svim drugim pozama. Tek sam sad u rebusu, šta mi je dalje činiti? Sad već imam i problem što ja uvek insistiram.

"Ti kontrolišeš situaciju", poručuje mi Tatjana (iz usta prijateljica) pravilo privlačenja kosmičkih sila što se navode uverenjem iznutra, bildovanim pred ogledalom. Ubedih se nekako u povoljnu poziciju, jer to ide na ruku mom niskom porivu. Anuliram ponos, koji je ionako precenjena vrlina i često se brka sa sujetom. Evo me opet na istoj tački. Zvrrrrrr... "Halo, šta ima", tupila sam u slušalicu. "Mislila si da svratim", moj bivši dragi nikad nije bio naivan. Treća sreća, mislim se u sebi, a zapravo pojma nemam šta je sreća u ovom mom slučaju. Ništa, foliraću se i dalje da mi je samo do fiskulture.

Ali, kad nema efekta iznenađenja, spontanosti, kad se seks zakazuje i očekuje, ispada nekako jalov. Ipak uspeh da iscedim iz te jalovine kap vrednu zlata: poljubac u glavu, na izlasku. I šeretsku izjavu "hvala za sve", što se odnosilo na ručak, "usluge" i pozajmljeni novac. "Što bi se, uopšte, mirio sa tobom, kad ovako dobija šta hoće, a tebe nema posle da ga daviš", kaže mi kum, s neba, pa u rebra. O, Bože, šta sve ovo meni treba?

Treba, šapuće mi želja, trnci među butinama. Ali, avaj, kad mi se to javi, obično izjutra, moj eks-partner spava, i ne vredi da ga cimam. Tako je uvek i bilo, pa sam, zbog pomenutih neusklađenih naravi i navika, dobijala "ono" kad mi i nije bilo preko potrebno. I tad je, katkad, seks bio samo "recka" u mom baksuznom kalendaru erotskih događaja. Međutim, tada je bilo više prostora za opuštenost od ovog "dođi-jedi-kreši-idi", da ne pominjem pozajmljivanje para. Prokleta da sam, ja ću opet da ga zovem! Uostalom, ne kaže narod džabe da ne jebe lep, nego uporan.

"Ma, tebi je više da ga vidiš, nego do kresa", opet mi vele prijateljice. Sad više nisu prekorne, već maltene sažaljive. Šta ću, priznam, i još dodam da mi bez njega ama baš ništa nema smisla. "OK je ako ti tako nešto treba, ali je to čisto gubljenje vremena i energije", o, kako su mudre moje drugarice. "Ovaj ne bi bio bivši da je moglo drugačije, možda je ipak vreme da kreneš dalje", sad me tretiraju kao psihičkog bolesnika. Jeste, sve čekaju u red, na mene, staru frajlu, odgovaram im sarkastično, pa se zamislim. Jer, ima jedan što mi se nabacuje, ali cenim da je perverznjak, da mu nešto još ozbiljnije fali od kockanja, pića, neumerene socijalizacije... Međutim, to nije tema ovog teksta, već dilema treba li ili ne treba seksualno opštiti sa eks-frajerom.

Stav mi se menja iz minuta u minut, što je moja stara boljka, sada pojačana klimaksom. Ne vagam razumom pro versus kontra, hormoni to čine umesto uma. Periode plača smenjuju napadi euforije. Daj da ga još jednom zvrcnem, javlja se opet iz mene "narkoman". A taj prevejani edikt će uvek da pobedi, i neće prezati ni od čega, a kamoli od gaženja dostojanstva. Prijateljicama ću da prećutim, makar pukla! Ali, ako on vidi ove redove, možda se predomisli i uskrati mi i te mrvice nekadašnje ljubavi. Međutim, nužda da se literarno ispraznim jača je od straha, zato pišem, pa kud puklo, da puklo. Jedino što se nadah da će mi to razbistriti misli, ali sam i dalje guska u magli.