FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Kratak pregled ljudske neljudskosti prema robotima

Iako ne postoje zapisi o zločinima ljutitih monaha koji su ostali bez posla od kako je Gutenbergova štamparska mašina preuzela posao prepisivanja Biblije, kasniji primeri dovoljno govore.
8.9.15

Možda ste čuli vest prošlog vikenda: preminuo je Hičbot, robot-autostoper. Cilj ovog kanadskog eksperimenta bilo je testiranje osnovne ljudske pristojnosti, ili bar spremnosti da se učestvuje u šašavoj igri po imenu „prevozimo robota". Završio se neslavno u rano jutro jedne subote, kada je Hičbota neko u Filadelfiji obezglavio, raskomadao, i ostavio pored puta. Anonimni vandal je putem društvenih mreža objavio slike sa mesta zločina.

— Steven Lam (@slammobile)August 2, 2015

Reklame

Ova fotografija nije bila deo zvaničnog saopštenja za javnost Hičbotovog tima. „Odlučili smo da je ne objavimo," rekla je Frauke Zeler, njegov tvorac, za Buzzfeed. „Potresno je – vidi se kako je bio rastavljen i ostavljen tu na ulici." Zeler je u pravu. Iako medijski propisi ne nalažu da se cenzuriše slika nagomilane plastike i gume, deluje da je uništenje Hičbota bio okrutan čin.

Hteli to da priznaju ili ne Hičbotovi ožalošćeni, ovaj ishod je i bio suština eksperimenta. Ako se gomila plastike dizajnirana da moli ljude za prevoz ostavi pored puta, ne postavlja se samo pitanje koliko ljudi će pristati na to; pita se i da li će se neko potruditi da tu plastiku izlomi. Istorijski gledano, ljudi su demonstrirali nasilje prema mašinama kad god bi našli bilo kakav razlog, a nekad i ako ga ne bi našli.

Iznenađuje samo činjenica da nas je ipak briga.

Rane robo-žrtve nisu imale ni ruke ni noge;

Najraniji primer nasilja protiv mehanizama kojih bi se većina nas dosetila su Luditi, ali ljudi su i pre njih bili skloni razbijanju mašina. Iako ne postoje zapisi o zločinima ljutitih monaha koji su ostali bez posla od kako je Gutenbergova štamparska mašina preuzela posao prepisivanja Biblije, kasniji primeri dovoljno govore.

Pročitajte i: Kratak pregled američkih ekperimenata na ljudima

Vretena Dženi, automatizovana preslica koji je Džejms Hargrivs izumeo i nazvao po svojoj kćerki, sama je radila posao sedmoro ljudi, a to je predioce opasno iznerviralo. Samo godinu dana pošto je sistem stupio u upotrebu 1767., grupa predioca upala je u Hargrivsovu kuću i satrla svaku Dženi na koju je naišla – osim kćerke. Hargrivs se preselio, našao partnera, i nastavio da radi na otpočinjanju Industrijske revolucije.

Tek 48 godina kasnije su Luditi počeli sa svojom misijom nasilja protiv mašina (mada iskreno, u tom trenutku su već pobili i pedesetak ljudi.) Legenda kaže da je Ned Lud, heroj ovog pokreta, razbio mehanizam za pletenje 1779. godine, ali tek 1816. je istorija zabeležila prvo ubistvo automata. U maju i junu te godine, proizvođači čipke su se razbesneli zbog nove mašine sposobne da obavlja precizan rad koji je do tada bio prepušten ljudima; upali su u fabrike i sve takve mašine porazbijali. Uhapšeni među njima imali su pripremljen lažan alibi, pa su prošli nekažnjeno.

Godine 1830., kada je Industrijska revolucija već uveliko bila u toku,pariski krojači su upali u fabriku i razbili 80 mašina za šivenje kojima su pravljene vojne uniforme.

Kad su mehanizmi bili minijaturizovani, počele su da se prave mašine koje podsećaju na ljude ili životinje – nalik na one iz filma Hugo; navijene, kretale bi se rastrzano poput zombija. Neke su sedele nasuprot ljudi i igrale šah, kao. Neke su mogle da vare hranu, navodno. Često bi završile u požaru, a tada bi se o njima pisalo kao o ljudskim žrtvama. Anonimni svedok požara u kom je stradao mehanički šahista zabeležio je sledeće:

Slušali smo napeto. Možda je u pitanju bio zvuk drvenarije u plamenu, ili popucanih prozorskih stakala, ali nema sumnje, svi smo se složili da su poslednji zvuci iz stihije, zvuci koji su nadjačali spoljašnju buku, bile poslednje reči našeg preminulog prijatelja, reči koje je tako često ponavljao: „Šah! Šah!"

Reč „robot" se pojavila 1920. godine, u predstavi pod nazivom R.U.R., što je skraćenica od „Rosumovi univerzalni roboti". Tu se javila ideja o automatima u ljudskom obličju, jeftinih i efikasnih alternativa za žive radnike. Sama predstava je važna utoliko što je budila bes javnosti prikazom robota spremnih da zbace čoveka sa vlasti, ali i čoveka koji na kraju odbija da izvrši eksperiment na ženskim robotom. Zaključuje da i ona ima osećanja.

via GIPHY Office Space, via 21st Century Fox

Koncept se dobro primio. Sledećih stotinak godina, zvali smo mašine koje će nas zameniti „robotima". Kao što se američka radnička klasa bunila protiv parne mašine koja je pretila da potisne narodnog heroja Džona Henrija, tako se i ostatka društva protivio ideji da će postati suvišan.

Vandalizam protiv mašinerije odavno se koristi kao izraz frustracije. Sedamdesetih godina prošlog veka, zaposleni u američkoj automobilskoj industriji već su imali čitavu urbanu mitologijuna temu sabotaže. Svesno izazvan kvar automatizovanog proizvodnog procesa korišćen je u pregovorima sa administracijom da bi se postigli ciljevi. Ali danas se mašine ne razbijaju kao nekad. Danas je sabotaža suptilnija i sa manje posledica po radnika. Na primer, egipatski radnici u tekstilnoj industriji svesno dozvoljavaju da se mašinerija postepeno raspadne;lome delove koji otpadnu i ne traže popravke da bi se jednog dana sve prosto zaustavilo.

Ali ovih dana, kad se sirov bes istresa na mašinama to je ređe izjava usmerena ka poslodavcu a češće impulsivni nasumični čin nasilja. Amazon je 2013. godine imao zaposlenog koji je polomio 15-20 ručnih skenera, a kasnije kao motiv naveo frustraciju koju su izazvale kolege i sam posao. Van radnog mesta, kad koka-kola automati odbiju poslušnost, umemo da seiživljavamo na njima. Isto važi za sve odparkometara do mašina za lepljenje markica.

Ali u isto vreme, počinjemo da volimo svoje robote. Vezujemo se za njih, dajemo im imena, i bude nam iskreno neprijatno ako se desi da na njima iskalimo bes. Ovo je nekad bezazleno – eksperiment iz 2001 pokazao je da deca odbijaju da drže Furbija naopako jer ih ova robot-igračka obaveštava da je uplašena. Ali ovo neobično prijateljstvo ume i da poremeti način na koji koristimo mašine.

via GIPHY via Boston Dynamics

IstraživanjeUniverziteta Vašington iz 2013. godine pokazalo je da na robote sve češće gledamo kao što su Hičbota doživljavali njegovi obožavaoci – kao na ljubimce, čak i prijatelje. Džuli Karpenter je u razgovoru sa tehničarima za demontiranje mina otkrila kompleksnu vezu sa robotima koje u poslu koriste. „Rekli bi sa ih razljuti ako se desi da robot bude uništen jer je u pitanju važna alatka, ali onda bi dodali 'jadan mališa' ili bi rekli da su mu održali sahranu." Karpenter dodaje da ovaj stav otežava tehničarima da pošalju robota na misiju u kojoj će se žrtvovati.

Preporučujemo: Ja, turista, u kofi šopu u Amsterdamu

U Arizoni 2006. godine, vojska je vršila testiranje robota čija je namena bila da aktivira mine. Kad god bi na neku nagazio, eksplozija bi mu otkinula po jednu nogu. Robotičar koji je sprovodio test smatrao je da sve ide kako treba, ali pukovnik zadužen za ovu operaciju odlučio je da je obustavi – nije mogao da podnese prizorobogaljenog robota koji pokušava da se odvuče do sledeće mine. Eksperiment je, po mišljenju ovog pukovnika, bio nehuman.

Filozofi kao što su Piter Singer i Agata Sagan spremni su da načelno prihvate ideju da će roboti jednog dana biti sposobni da iskuse osećanja. Prošle nedelje, hiljade istaknutih naučnika i tehnologa potpisalo je peticijukoja zahteva da se zabrani korišćenje automatizovanih robota-ubica pod kontrolom veštačke inteligencije – odnosno dronova sposobnih da sami odluče koga žele da ubiju.

Možda je dobro što saosećamo sa robotima kad ih mučimo. Pre ili kasnije će se Skajnet osloboditi, a ne bi valjalo da prva emocija koju ova veštačka inteligencija oseti bude želja za osvetom.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramus