​Moj život ljudskog zamorčeta

Uz porast kliničkih ispitivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, farmaceutskim kompanijama su preko potrebni volonteri. Srećom, tu je mala, ali vrlo raspoložena grupa švorc ljudi, voljnih da se podvrgnu najrazličitijim opcijama koje obećavaju brz novac.

Nakon što se završi testiranje na životinjama, novi medikamenti dospevaju u fazu 1 koja podrazumeva testiranje na ljudima. Razgovarali smo sa Semom Spadinom iz Minesote koji radi kao ljudsko zamorče kako bi finansijski pomogao svoju karijeru pisca i reditelja. Ovi ljudi godišnje zarade od 18 do 28 hiljada dolara, ali, ovaj posao donosi i određene rizike. O rizicima se mnogo pričalo kada je početkom godine u Francuskoj jedan čovek umro, a njih pet završilo u bolnici nakon što je na njima testiran najnoviji lek.

Razgovarali smo sa Semom telefonom. Trenutno je na klinici – danas je 71. dan od 90 koliko traje ispitivanje novog leka za tirodinu žlezdu.

VICE: Kakav je smeštaj na klinici?

Sem Spadino: Živim u klinici koja ima svoj smeštaj. Kreveti su okej, više su ležajevi nego krevti. Hrana je na nivou bolničke hrane, što je glupo. Jer, plaćaju me dve i po hiljade dolara mesečno, tako da ne razumem zašto štede na hrani.

Da li je to prosečna plata? Koliko obično zarađuješ?

Da, ovo je prosek. Dnevno si plaćen oko 250 dolara. Na klinici si 24 sata dnevno, ali ne radiš skoro ništa. Sediš, gledaš filmove ili čitaš. Imamo bilijarske stolove i razne društvene igre, ukoliko si raspoložen za komunikaciju sa ostalim zamorčićima.

Kakve su kolege?

Ima raznih ljudi, od starih pankera do tipičnih majki koje pokušavaju da zarade nešto novca da bi prehranile decu. Ima i redovnih, onih koji se skoro stalno bave ovim poslom. Ja obično ne komuniciram preterano sa ljudima. Stavim naočare za sunce, kapuljaču i uđem u neku svoju zonu. Obično je teško pisati ovde, ali sam uspeo da pratim predizbornu kampanju i prilično sam aktivan na društvenim mrežama.

Kako si počao da se baviš ovim poslom?

Jedan prijatelj mi je ispričao kako sve funkcioniše. On je prošao testiranje za opaki lek potiv bolova. Taj lek je imao neku vrstu elektronskog dozera, ali su ljudima koji su ga testirali davali blokere, što obično i čine, kako ne bi osetili efekte. Ja sam testirao i sintetički THC i bio prilično haj sve vreme studije. Davali su nam veoma male doze, ali ja tada nisam pušio marihuanu, tako da sam osećao efekte. Majka me je tada često zvala telefonom i bilo mi je jako teško da pričam sa njom jer mi je sve što bi rekla bilo smešno.

Kako ljudi reaguju kada čuju čime se baviš?

Obično me pitaju: "Zar ne brineš kako ćeš da raguješ na sve to i kako će sve to ubuduće uticati na tvoje zdravlje?". Ali, ja sam na klinici i imam neprekidni nadzor, a ljudi koji mi postavljaju to pitanje šmrču šta god im dodaju na žurkama. Naravno, i ja sam čuo mnogo horor priča sa klinika poput ove, ali sve je to u stavri prilično benigno. Meni kao nekome ko nema zdravstveno osiguranje ovo pomaže – dobijam besplatne medicinske preglede. Srećom, prilično sam zdrav, a u slučaju da nešto krene po zlu, lekari su na metar od mene u svakom trenutku.

Da li si do sada iskusio bilo kakve negativne efekte lekova koje testiraš?

Naravno, imao sam temperaturu, ali to je bilo očekivano, nešto na šta su me lekari upozorili. Imao sam i najgore znojenje ikada – 24 sata vrelog znoja zbog koga sam se osećao kao svinja.

Najčudnije situacije u kojima si se do sada našao?

Jednom sam morao da progutam pilulu sa konca, tako da sam u ustima imao pilulu i konac za zube koji je bio dovoljno dug da pilula doste po mog stomaka. Kada se to desilo, konac su mi zalepili selotejpom moj obraz. Nakon nekog vremena su povukli konac i izvadili je iz mog jednjaka. Ako ste nekada pokušali da progutate dlaku, onda znate koliko je to odvratan osećaj.

Druga studija – ubacili su mi malu razgradivu plastiku pod kožu, od nje je trebalo da dobijem boju. Stavili su mi je na stomak. Ostavili su je unutra i slikali boju kože da vide da li je počela da tamni. Očekivali su da ću stavrno da promenim ten, da ću pocrneti kao Brazilac ili tako nešto. Ja imam prirodno crveno kosu i svetlu kožu i naravno, ništa se nije dogodilo. Tako da im ta pilula nije uspela.

Još neka zanimljiva sitnica poput ovih?

Najduža studija u kojoj sam učestvovao je trajala tri nedelje i nismo smeli da napustimo kliniku. To je jebeno mnogo vremena. Tri dana je dug period na ovakvom mestu kada ne radiš ništa, a ne tri nedelje. Vreme smo proveli ne radeći bukvalno ništa – lekari su dolazili sa vremena na vreme i uzimali nam urin.

Da li si zbog posla promenio mišljenje o farmaceutskoj industriji?

Definitivno. Pogledajte samo koliko novca se troši na razna ispitivanja. Ako radite istraživanje koje traje godinu dana, svakom učesniku plaćate oko 6 hiljada dolara, probajte da saberete koliko je to novca. Neverovatno je koliko se novca troši na razvijanje novih lekova. Kao neko ko ne koristi lekove osim kada učestvujem u studijama, nemam problem sa time što profitiram od ovoga, ali ni na koji način ne podržavam farmaceutsku industriju. Mislim da je to zapravo legalizovana prodaje droge. Kreativni način da se legalizuju lekovi koji zapravo ne leče ljude. Ne kažem da nema korisnih lekova, ili da nikada nisu otkriveni efikasni lekovi, ali najvećim delom, ovde se radi o kapitalističkoj indsutriji koja se bogati na uštrb zdravlja ljudi kojima bi trebalo da pomaže.

Gde ljudi koji su zainteresovani za ovakve studije mogu da se informišu?

Postoje sajtovi, jedna od njih je "Još jedan labaratorijski pacov". Ako vas sve ovo zanima, tu ćete pronaći informacije. Zanimljivo mi je da, ljudi koji su navikli na obične poslove, kada čuju za ovako nešto, obično pomisle: "Probao bih ovo!". Ali, kada treba da to zaista i urade, većina odustane. Ovim se bavi odabrana grupa ludaka.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram