​Kako je to kada te upucaju u glavu

Snimak sigurnosne kamere sa parkinga za zaposlene u kući-zamku Gerija Melijusa prikazuje vlasnika kako hoda prema svom automobilu. Deset sekundi kasnije, čovek izlazi iz bronzanog Jeep Grand Cherokee-a samo nekoliko metara odatle, naginje se kroz vozačev prozor i puca mu u glavu.

71-godišnjak je preživeo ovaj pokušaj atentata u februaru 2014, ali identitet napadača, kao i onoga ko je naručio ovo ubistvo, ostaju jedna od najvećih misterija Njujorka. Kao i u slučaju serijskog ubice sa Long Ajlenda, slučaj Melijus je sada u rukama FBI-a koji je dobio potpuni pristup nerešenim slučajevima u ovoj oblasti nakon osuđujuće presude za bivšeg šefa policije Safolk okruga Džejmsa Burka zbog kršenja građanskih prava i pokušaja zataškavanja istog slučaja. (Razumljivo, kao svaki pokvareni policajac, Burk je prema federalnim vlastima imao priličan skepticizam).

Melisijusova javna reputacija nezavisno-mislećeg "političkog trgovačkog posrednika" koji je agresivno donirao kako republikantskim, tako i demokratskim kandidatima na lokalnom nivou, prouzrokovala je veliko interesovanje za ovaj slučaj, a tome je doprineo i već kultni status njegovog doma, Oheka zamka. Na delu ostrva koji se zove Gold Coast su snimljene scene za "Građanina Kejna", a izgled celog imanja je navodno bio inspiracija za "Velikog Getsbija".

Melijus je odrastao u skromnom Jackson Heights-u u Kvinsu, bio je vodoinstalater, a imao je i nesuglasice sa zakonom zbog krađe i nasilja. Sve ovo je 1993. godine Rus Bejker zabeležio u kratkom prilogu Village Voica, "Rogue Police Union." Čovek tvrdi da je, u dve godine nakon pokušaja atentata, njegov najveći neprijatelj bio najprominentniji tabloid u regionu Newsday. Ove novine su objavile veliki broj ne baš laskavih priča o Melijusovim vezama u politici, uključujući i priču koju je radila veteranka novinarstva Sandra Pedl pod naslovom "Insajderi", u kojoj se navodi da je on dobijao novčane nagrade u zamenu za svoje veze. (Melijus je ovu priču nazvao "lažnom").

Melijus je sa VICE pričao iz svoje kancelarije u Oheka zamku, u kojoj mu sada stoji vojnički šlem sa njegovim imenom, kao i srebrni metak - pokloni od prijatelja koji simbolizuju hitac koji mu je zamalo oduzeo život.

VICE: Da li biste nešto voleli da kažete pre nego što počnemo?

Geri Melijus: Ako nešto želim da naglasim u ovoj priči, to je da, ono što je Newsday meni uradio je gore od toga što sam upucan.

Pa, hajde da odatle počnemo. Zašto to kažete?

Zato što su objavili oko 160 članaka u kojima sam pomenut i 16 priča koje su se pojavile na naslovnoj strani. Da sam izdajnik ili da sam silovao čitavo selo, ne bih dobio toliko pažnje.

Ali nije baš svako preživeo ono što si ti preživeo. Da li je medijska pažnja prevazišla tvoja očekivanja?

Nisu problem mediji, problem je Newsday.

Pa, prošlo je preko dve godine od napada. Da li se sećaš nečega od tog događaja?

Svega se sećam, ali nikada nisam video čoveka koji me je napao. Ništa. Sedeo sam u automobilu, i odjednom sam pomislio "Šta mi se to dogodilo?"

Da li si izgubio svest?

Ne.

Da li si osetio bol?

O da. Mnogo bola.

Ne mogu skroz da razumem o kakvom bolu pričamo. Nikada nisam ni kost polomio! Kako je to kada te upucaju u glavu?

Oštro. I glasno. Sve mi je odzvanjalo u glavi.

Odzvanjalo ti je u ušima?

Ne, odzvanjalo mi je u glavi. Buka koju nikada neću zaboraviti. Nikada je pre ni posle toga nisam čuo. Kao da sam bio u konzervi, pretpostavljam. Toliko glasno.

Koliko ti je trebalo da shvatiš da je neko pokušao da te ubije?

Na putu ka bolnici sam video rupu od metka na prozoru mog automobila. Nisam ni znao šta se desilo. Glava mi je krvarila, vezao sam je peškirom i samo sam rekao svojoj ćerki "Vozi me u bolnicu".

Potpuno sam si izašao iz automobila nakon što si upucan?

Da. Znao sam da se nešto dogodilo, ali nisam znao šta. Da li sam udario glavu? Znao sam da moram da uđem u kuću. Nisam mogao dobro da vidim. Kao što može da se vidi na snimku, posrtao sam. Video sam nečiju senku i rekao sam "Hej kretenu, pomozi mi!" ali je to bio lik koji me je upucao. [Smeje se.] Nisam znao sa kime pričam.

Da li se sećaš vožnje kolima do bolnice?

Sećam se da sam stalno padao u nesvest. Sećam se da sam sebi govorio "Verovatno ću sada umreti". I nije uopšte bilo strašno. Verovatno sam prosto prihvatio šta se desilo i mislio sam da ću zaspati. Poput anestezije.

Ljudi pričaju o svetlu na kraju tunela.

Jok. Ništa. Verovao sam da bih mogao da umrem. Ništa emotivno, samo da bi to moglo da bude to.

Da li ima neke utehe u tom trenutku? Iz nekih drugih intervjua sam zaključio da sebe smatraš spiritualnom osobom.

Jedina druga stvar o kojoj sam razišljao je da ću porodicu ostaviti u lošem finansijskom stanju. [Gorko se smeje.] Komplikovan haos sam napravio od svog života.

Na dan incidenta si krenuo na ručak sa [bivšim američkim senatorom] Al D'Amatom, tačno?

Tačno.

Da li je FBI povezao tvoje političke doprinose sa ovim pokušajem ubistva?

Pa, FBI je tek počeo sa ovime. Ali osumnjčeni kojeg bi ja odabrao je Džej Džejkobs, predsednik demokratske partije u okrugu Nassau.

Zašto?

Dok sam još ležao u bolnici, on je pričao loše stvari o meni, pominjao "političku borbu do smrti". Deluje kao čudan odabir reči u trenutku kada ležim u krevetu i ne mogu ni da ustanem.

Da li ga znate?

O da, znam ga.

Kada si u prošlosti podržavao kandidate, kako si ih birao?

Svideli su mi se. Verujem da je naša zemlja u haosu i svima nam se sudi. Ne posmatramo kandidata. Glasamo po partijskoj liniji. Mogao bi Hitler da se kandiduje i ljudi iz partije bi opet glasali za njega.

Da li su se tvoji pogledi na naslje promenili od napada?

Ne baš. Nemam pištolj.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu