FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Argentinski predsednici usvajaju potencijalne vukodlake

Prema zapadnom predanju, samo vukodlak može ugrizom da pretvori nekog drugog u vukodlaka, ali u Argentini je priča malo drugačija: stvorenje nastane kada neki bračni par dobije sedmog sina za redom.
08 Januar 2015, 2:37pm

Foto via Flickr user Cristina Kirchner

Predsednica Argentine Kristina Kiršner je u decembru usvojila jevrejskog tinejdžera Jaira Tavila i postavila slike tog događaja na svom Tviter nalogu. Mediji širom sveta objavili su vest, objasnivši njen potez vekovnim lokalnim sujeverjem o vukodlacima. Prema zapadnom predanju, samo vukodlak može ugrizom da pretvori nekog drugog u vukodlaka, ali u Argentini je priča malo drugačija: stvorenje nastane kada neki bračni par dobije sedmog sina za redom. Prema tom verovanju, sedmi sin se na 13. rođendan pretvara u el lobizona ako se ništa ne preduzme po pitanju naslednog prokletstva. Stoga je potreba za predsedničkom intervencijom prilično očigledna.

"Verovanje u životinjski preobražaj potiče iz raznih tradicija severnoameričkih Indijanaca", kaže mi Oskar Čamosa, stručnjak za narodna predanja sa Univerziteta u Džordžiji. "Mit o el lobizonu potekao je od uturunka — iliti jaguarodlaka — koji se pomešao sa evropskim mitom o vukodlaku". Čamosa kaže da nije siguran kako su se u tom mitu tačno našli tinejdžeri.

Iako neko ko je čitav život posvetio proučavanju argentinskog folklora ne može da ga objasni, verovanje u tinejdžera vukodlaka bilo je na vrhuncu početkom dvadesetog veka, a katolici u Argentini rađali su dovoljno sedme dece da mit postane državni problem. Na kraju krajeva, uplašeni roditelji su (bar prema legendi) zbog toga redovno činili čedomorstva.

"Da bi se suprotstavili mitu, argentinski predsednici su tradicionalno krstili svako takvo dete rođeno u istoj porodici", objašnjava Čamosa, dodajući da bi iz praktičnih razloga ceremoniju ponekad vršio guverner oblasti ili gradonačelnik sela. "Verovali su da bi predsednikovo kumče bilo poštovano čitavog života uprkos podozrenju koje izaziva status sedmorođenog sina."

Ova ideja izgleda da je sprečila ljude da ubijaju sopstvenu decu, tako da se ispostavilo da je to bio pametan potez argentinske vlade. Ali ako iznenađuje da su ljudi verovali u takvo prokletstvo pre čitavog veka, nije jasno iz kog bizarnog razloga ga i dan-danas uzimaju za ozbiljno.

Prema odredbi usvojenoj 1973. godine, usvojenicima sleduje zlatna medalja i fakultetska stipendija. A Argentina očigledno i dalje stalno ustanovljava nova pravila u vezi sa decom vukodlacima, jer je 1999. godine ceremonija usvajanja proširena i na nekatolike. Kao što je istakao Independent, Tavil je prvi jevrejski dečak kome je ukazana takva čast. I dok je vukodlački bar micva samo fora u TV seriji 30 Rock, čini se da je u Južnoj Americi ta ideja sušta zbilja.

Dečakovi roditelji prvi put su konkurisali za medalju i stipendiju 1993. godine, ali im je zahtev odbijen. Ponovo su se prijavili kada su se 2009. godine pravila izmenila da bi se odnosila i na Jevreje. Na fotografiji postavljenoj na Tviter nalogu predsednice Kiršner, ona pali menoru zajedno sa porodicom Tavil, što je prilično velik gest s obzirom na to da jevrejska zajednica u Argentini čini manje od jednog procenta stanovništva.

Jevrejska štampa je posvetila veliku pažnju ovom istorijskom događaju, a nezadovoljni komentatori besne zbog činjenice da je Jevreja usvojio — čak i simbolično — neko ko nije Jevrejin, kao i bogohulna ideja jevrejske porodice koja učestvuje u nečemu što ima veze sa vukodlacima. (Prema jevrejskom predanju, ljudi se ne pretvaraju u vukodlake, a ne pominje se šta su bili pre nego što su postali zver.)

Ali većina posmatrača zapravo ne može da svari apsolutno neverovatnu vezu između ovog istorijskog događaja i drevnog sujeverja. Na primer, kako to da je krajnje neobičan potez progresivno zaveštati jednu takvu privilegiju verskoj manjini dok istovremeno prećutno dajete legitimitet verovanju kako se ljudska bića mogu preobraziti u mitska stvorenja koja se hrane nekrštenim bebama.

Na osnovu priča o ovom usvajanju zaključili biste kako predsednica jedne industrijalizovane države veruje u vukodlake, ali to očigledno nije slučaj. Iako su predsednici u novijoj istoriji naše zemlje verovali da ih je izabrao Bog lično, Čamosa argentinsku predsednicu Kiršner opisuje kao formalnu katolkinju koja je "progresivni levičarski predsednik — više marksista i svetovna osoba uopšte". Baš kao što naš Dragi vođa svake godine pomiluje ćurku, ovaj argentinski ritual je praktično nacionalni vic koji razumeju samo građani te zemlje.

Čamosa kaže da je verovanje u vukodlaka zaostalo iz starinske tradicije i da prosečna porodica u zemlji danas ima samo dvoje dece. Iz tog razloga, svako ko postigne neprekinut niz od sedmoro istopolnih potomaka biva nagrađen za svoj trud.

Naravno, to ne znači da u Latinskoj Americi nema ljudi koji i dan-danas veruju u el lobizona.

"Verovanja u isceliteljske moći narodnih svetaca i magiju prilično su rasprostranjena širom naše teritorije, posebno — ali ne isključivo — u ruralnim krajevima", kaže Čamosa. "Rekao bih da samo stariji ljudi danas veruju u el lobizona. Ali ko će ga znati."