Kako se definiše seksualna saglasnost na snimanju pornića?

Optužba za silovanje protiv porno glumca Džejmsa Dina je pokrenula važna pitanja: kako se definiše seksualna saglasnost na snimanju pornića? Da li je potpisani ugovor između glumaca i producenata dovoljan da bi ljudi bili bezbedni?

Pitanje saglasnosti u pornografiji je sve vidljivije pitanje, otkako je grupa ženskih glumica iznela optužbe za silovanje i zlostavljanje protiv porno izvođača Džejmsa Dina. Ove optužbe su stavile u fokus izuzetne izazove pred kojima se nalaze seks radnice koje pokušaju da prijave da su silovane. Jedna izvođačica, Amber Rejn, tvrdi da ju je Din fizički napao i zatvorenom pesnicom udario u lice, dok su bili usred seksualnog čina, pred kamerama.

Optužbe protiv Džejmsa Dina su pokrenule važna pitanja: kako se definiše seksualna saglasnost na snimanju pornića? Da li je potpisani ugovor između glumaca i producenata dovoljan da bi ljudi bili bezbedni?

„Obično nam daju ogroman ugovor na 20 strana, u kome piše, 'Evo informacija o isplati. Evo šta treba da radiš. Da li si saglasan sa time", rekla je publici porno porno glumica Mercedes Karera na nedavno održanoj panel diskusiji pod nazivom „Saglasnost u pornografiji: razbijanje mitova i nošenje sa stvarnošću", koja je održana u Los Anđelesu . „Ljudi se vode onime što misle da saglasnost jeste, dok je pravno viđenje saglasnosti veoma kruto i šturo".

Pre nego što produkcija započne, izvođači producentima šalju svoj spisak „Da" ili „Ne". U spisku je istaknuto sa kojim partnerima bi najviše voleli da rade, a sa kojima apsolutno ne bi. Spisak „Ne" takođe počinje seksualnim činovima koji ne dolaze u obzir. Poštovanje spiska „Ne" je jedan od načina na koji se producenti i agenti postaraju za dobijanje saglasnosti. Međutim, ima sivih oblasti između da i ne, naročito kada neki izvođač po prvi put radi sa nekim izvođačem, ili kada se izvođač između pokušaja predomisli po pitanju toga šta mu je u redu, a šta ne.

Kada snimanje jednom počne, reditelj mora da se postara za to da glumcima bude prijatno, rekla je publici rediteljka i producentkinja pornića Di Sevir. „Moraš stalno to da proveravaš sa njima. U većini slučajeva, to je prilično lako, zato što glumac zatraži pauzu i kaže, 'Ovo je bilo preteško'". Sevir je nastavila i rekla, „Svaki glumac zna da može da zaustavi snimanje, ako ima problem sa bilo čime".

Iako se Sevirova stara za to da njenim glumcima bude prijatno, to nije obavezno i pravilo u čitavoj industriji.

„Nekim glumcima nije prijatno do to rade, zato što misle da će reditelj da se naljuti i da ih više neće angažovati, ili da će da budu otpušteni. Tako da mnogo puta ljudi jednostavno stisnu zube i istrpe, ali to je potpuno pogrešna atmosfera", nastavlja Sevir. "Čula sam da neke produkcijske kuće rade tako što angažuju nekoga za nešto, a onda na snimanju sve bude mnogo intenzivnije, ili se snima nešto za šta niste znali da će se snimati", kaže Sevir.

Da bi se izbegla neodlučnost u poslednjem trenutku, agent Mark Šehter objašnjava da industrija pokušava da uvede određene provere i ravnotežu. „Mejlom im šaljemo veoma detaljan opis šta treba da rade. Takođe im dajemo i linkove za sajt i tražimo da potvrde da li im je to u redu. Krajnja odluka je definitivno izvođačeva", kaže Šehter. „Ali producent takođe ima odgovornost da na tačan način opiše detalje produkcije, da bi agent dao ispravnu informaciju, a izvođač svoju saglasnost".

Ali ako glumac zaista napusti snimanje pre nego što počne, zato što mu je nelagodno, njegov novac je izgubljen, tako da tu postoji i finansijski pritisak.

Prema Koneru Habibu, potpredsedniku Komiteta za zaštitu izvođača u industriji zabave za odrasle (APAC), izvođači imaju veoma malo kontrole nad time da pravedno naplate svoj rad. „Ogroman problem u ovoj industriji, i način na koji porno izvođači bivaju eksploatisani – i kada ovo kažem, producenti se obično iznerviraju – je taj što dobijamo jednokratne honorare i nemamo autorska prava… to je povezano sa širim ekonomskim aspektom za koji mislim da je izrabljujući", kaže Habib.

Pogledajte i naš dokumentarac o poslednjem Južnokorejskoj industriji ljubavi:

„Kao glumica sam slušala, 'O, tako gubiš uloge'", kaže Karera. „Da, ali važnije mi je da se dobro osećam nego da prihvatim svaku ulogu. Ja lično ne prihvatam mazohističke uloge. Ne želim da me vezuju, jer će na kraju morati da me odvežu, a onda će da nastane problem! Tako da kao glumci imamo odgovornost da prihvatamo uloge koje su nam u redu".

Habib kaže da je nejasnoća saglasnosti deo šire kulturne dinamike. „Samo želim da dodam da je i šira javnost odgovorna, a ne samo glumci, jer niko ko je glumac ne zna sve o porno industriji kada počne da snima porniće, i jedan od razloga zašto je tako je zato što naša kultura tako negativno gleda na pornografiju i seks… postoji veliki jaz između onoga što ljudi znaju o pornografiji pre nego što počnu njome da se bave, i onoga što u međuvremenu o njoj nauče, a taj jaz ne bi trebalo da postoji. S toga bi ljudima trebalo da bude dostupnije obrazovanje i znanje, ali na nesreću, u našoj kulturi je i to zabranjeno".

Postoji jasan raskorak između količine pornografije koju Amerikanci konzumiraju i poštovanja koje imamo za stvarne ljude koji odigravaju naše fantazije. Tokom čitave diskusije, mnogi od panelista su isticali svoju ljudskost. „Ja šetam. Idem na plažu. Radim stvari u svoje slobodno vreme, kada ne pušim kurac", našalila se glumica Nina El.

Kada se diskusija približila kraju, panelisti su raspravljali o provaliji između njihovog sveta međusobno bliskih seks radnika i „civila", iako su civili, kao što je Habib istakao, većina u porno industriji: oni su konzumenti. Iako u ova dva sveta vladaju drugačije norme i drugačiji načini izražavanja saglasnosti, koncenzus je da svi mi imamo isto osnovno pravo da naše želje budu ispoštovane – naročito ispred kamera.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu