Poslednja nada visokobudžetne porno produkcije

Čuveni porno-producent Aksel Braun je 2011. snimio i režirao film pod naslovom „Zvezdani ratovi XXX", luksuznu i skupu hard-kor verziju priče o Luku Skajvokeru. Naravno, film se pokazao vrlo popularnim; osvojio je osam AVN nagrada, a Braun tvrdi da je to najprodavaniji porno film svih vremena. (Mali broj porno kompanija javno objavljuje svoje finansijske podatke, pa tu tvrdnju nije lako proveriti.)

Od kako je „Buđenje Sile" revitalizovalo Star Warsmaniju, Braun se sprema da izvadi svetlosnu sablju iz naftalina i podari svetu „Imperija uzvraća udarac XXX". Ali ima tu jedan problem: prosečan budžet za snimanje porno filma je dramatično opao tokom godina. Potrošiti pola miliona dolara na snimanje filma kojeg će verovatno besplatno distribuirati piratski sajtovi… baš i nema smisla u finansijskom pogledu.

Dakle, umesto da se osloni na studio kao što je Vivid, u čijoj je produkciji rađen prvi deo serijala, ili da sam isfinansira nastavak i drži palčeve da će mu se isplatiti, Braun se okrenuo fanovima i od njih traži podršku da bi snimio film. Pre dve nedelje je pokrenuo Indigogo kampanju kojom traži od publike da donira koliko može i prikupi 500,000 dolara za produkciju „Imperije". Obavezao se da će, ako budu isfinansirali projekat, film biti besplatno dostupan svima i to zauvek.

Ako Braun dosegne projektovanu sumu od pola miliona dolara, ući će u istoriju. Porno filmovi su već pribegli crowdfunding principu, ali nijedan nije bio ovako ambiciozan. Dosadašnje kampanje su naišle na odziv u najboljem slučaju osrednjeg intenziteta – najuspešnija je prikupila samo 3% od zacrtanih 250,000 dolara. Od kako je besplatna pornografija postala opšteprihvaćeni standard, a većina korisnika više voli pojedinačne scene nego dugometražnu produkciju, čovek mora da se zapita – da li je vreme visokobudžetnih porno projekata iza nas? Čak ni u najprofitabilnije doba, retko koji producent bi šestocifreni budžet posvetio snimanju jednog porno filma. Kako je moguće da to danas nekom bude isplativo?

Upravo ono što ste i očekivali

U potrazi za uvidom u ekonomiju porno industrije, obratio sam se Adeli, bivšoj marketinškoj direktori kompanije Digital Playground koja je svetu podarila filmove kao što su „Pirati" i „Pirati II" – Braunove konkurente za zvanje najskupljih porno projekata svih vremena.

Iako „Pirati" nisu bili baš tako skupoceni kao što se misli – Adela procenjuje da je budžet originala bio oko 400 a nastavka oko 800 hiljada dolara, umesto milion i osam miliona što su cifre koje se obično navode – ostale porno produkcije tog vremena trošile su maksimalno 50 hiljada po filmu. Ulaganje se isplatilo, oba filma su bila izuzetno unosna, ali nije samo želja javnosti za luksuznom pornografijom donela toliku zaradu.

Najviše pažnje privukle su XXX verzije oba dela „Pirata", ali bilo je i drugih. Iz Digital Playground ponudio je R-verziju (dozvoljeno za 17-godišnjake u pratnji punoletnog lica), čak i PG verziju (dozvoljeno za maloletne pod roditeljskom diskrecijom). Ova druga je bila za japansko tržište, i teško joj je ući u trag onlajn. Sve njih su distribuirali mnogi kanali, od hotelskih pay-per-view preko TV kanala za odrasle sve do Blokbaster radnji. „Pirati" su prevođeni na razne jezike i plasirani širom sveta – Japan, Brazil, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Australija, Kanada, Švajcarska, Meksiko, Italija – a na svakom stranom tržištu posebno su prodavane XXX, R, i PG verzije, u skladu sa lokalnim standardima.

Sve ovo je pomoglo da se pokriju ogromni troškovi produkcije. Zvuči čudno, ali Adela mi kaže da je R verzija „Pirata" čak prodata u više primeraka od XXX verzije. (Pošto je hardkor verzija bila dvostruko skuplja od ove mekše, verovatno je ipak više zaradila u totalu.)

Ali kao što svi znamo (ako bar površno pratimo industriju zabave), stvari su se značajno promenile od 2008. kada je izašao drugi deo „Pirata". Blokbaster odavno ne postoji, a većina hotela umesto pay-per-view usluge gostima nudi internet. Netfliks i ostali striming servisi su uništili potražnju za kablovskim VOD servisima.

Danas se može zaraditi tek delić od nekadašnjih profita. „Tradicionalni izvori prihoda koji još postoje donose drastično manju zaradu, neuporedivo sa vremenom Pirata," kaže Li Roj Majers, još jedan proslavljeni porno režiser. Po njegovim podacima, DVD koji bi nekad mogao da računa na prodaju desetina ili stotina hiljada primeraka, danas može da proda tek par stotina ili par hiljada. Da bi ostali konkurentni Netfliksu, emiteri plaćaju sve manje iako zahtevaju sve veću količinu sadržaja.

Nije problem samo u tome da više niko neće da plaća pornografiju. Urušio se ceo medijski sistem koji je garantovao ekonomsku isplativost luksuzne porno produkcije. Bez razvijenog sistema iznajmljivanja ili pay-per-view distribucije, daleko je teže zaraditi milione od porno filma holivudske produkcije. A bez potencijala ogromne zarade, teže je opravdati troškove produkcije, teže proliti hektolitre krvi, znoja, i sperme da bi se ostvarila jedna umetnička vizija.

To nas vraća na crowdfunding pristup. Ako nisu tu ni emiteri, ni Blokbaster, ni hotelski lanci da osiguraju profitabilnost visokobudžetnog porno projekta, da li može da pomogne direktan apel upućen fanovima? Braun donatorima nudi raznorazne nagrade, od potpisanih primeraka scenarija i postera do susreta sa akterima filma, pa ipak, da li je sve to dovoljno?

Videćemo. Bar je jedna stvar sigurna: ako cenimo hardkor zabavu čiji je nivo produkcije ravan holivudskom, moraćemo da nađemo način da nagradimo uloženo vreme, trud, i novac producenata, izvođača, i režisera. Ako se to ne bude desilo, industrija će nastaviti da se smanjuje i nikad nećemo videti porno verziju „Imperije uzvraća udarac", a kamoli „Povratka džedaja", ili prikvel trilogiju u kojoj nadugačko i naširoko trućaju o koncentraciji midihlorijana u spermi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu