Svaštara

Radila sam kao pisac iz senke holivudskih internet profila za traženje partnera

Tokom tri meseca dok sam bila asistentkinja instruktorke za pronalaženje partnera za poznate ličnosti, naučila sam da ljubav nije stvarna.
24 Mart 2016, 3:12pm

FOTOGRAFIJA: JOVO JOVANOVIC/STOCKSY

Tokom tri meseca dok sam bila asistentkinja instruktorke za pronalaženje partnera za poznate ličnosti, naučila sam da ljubav nije stvarna.

„Imate li poteškoća sa pronalaženjem partnera"?

Tako počinje skoro svaka knjiga samopomoći za pronalaženje partnera koja je ikada napisana. Međutim, ova konkretna iteracija ovog pitanja potiče sa sajta holivudske instruktorke za pronalaženje partnera, koju sam našla tako što je na Kregslistu postavila oglas da traži „pisca na određeno vreme" i „ličnog asistenta". Te nedelje me je šutnuo dečko – prve nedelje nakon što sam se preselila u Los Anđeles – zato što smo se posvađali oko Kanjea Vesta. Tako da da. Imala sam nekih problema sa partnerima. Takođe sam bila i nezaposlena.

Pročitajte i: **Šta sam naučila o životu i smrti pozirajući gola**

Na sajtu je dalje pisalo: „Milioni ljudi se danas muče da nađu neverovatnog životnog partnera koji zaista može da im se posveti, ali uz moju pomoć, naći ćete ljuba svojih snova". Na sajt je postavila i snimak kada je gostovala na Provodadžiji za milionere.

Bespotrebno je reći, bila sam kupljena. Javila sam se na oglas, ona mi je poslala mejl, i rekla sam joj kada mogu da dođem na intervju: bukvalno kad god, i što je moguće pre. Sutradan sam za pet minuta stigla kolima od mog apartmana naslonjenog na supermarket 7-11 do njene kuće, koja je bila smeštena povrh raskošnog zelenog travnjaka i džungle biljaka skupocenog izgleda. Ovu kuću su podigle propale veze i očajni samci.

Sledeća tri meseca sam istraživala svet „saveta o partnerima", gledala reprize Neženje, pisala blogove o tome koliko dugo odrasla žena treba da čeka na seks, i svojoj šefici pričala o sopstvenim neuspesima u ljubavnom životu, da bi imala građu za svoj blog. Uglavnom sam sastavljala profile njenih klijenata. Pretvarala sam da sam čitav spektar ljudi, od tridesetčetvorogodišnjeg Filipinca koji prodaje softver, dok pedesetsedmogodišnje ševice filmskog studija. Moje lične tragedije su postale tragedije nekog čoveka na Match.com

Kako sam ja mogla to da vidim, ljubav nije bila besplatna za sve. Neki ljudi su mogli da je kupe – ali im je bila potrebna moja i Kelina* pomoć da napišu ček.

Skidanje

„Ovaj blog ima više veze sa emotivnim 'skidanjem' – shvataš šta želim da kažem?"

„Skidanje" je izraz koji je Keli koristila u stvarnom životu i u svojoj elektronskoj knjizi o traženju partnera, koju je besplatno delila preko svog sajta. Tako je opisivala emotivnu iskrenost prema nekome, pre nego što „legnete u krevet" s njim. Ovo možda zvuči zastarelo, ali je u suštini na liniji sa trenutnim medijskim natpisima o udvaranju koje pratimo. Na primer, u Neženji, niko ne bi trebalo da spava sa tipom pre poslednje nedelje serijala, a možda čak ni tada (Na primer, u jedanaestoj sezoni Neudate, Kejtlin Bristou je spavala sa jednim od takmičara na putovanju u Dablin tokom šeste nedelje, što je izazvalo salvu negodovanja, delom i zbog toga što niko u tom serijalu tradicionalno nema seks do poslednje nedelje). Dr Laura kaže da se ne sme spavati s nekim na prvom sastanku. Čak i kretenski notorni švaleri se slažu da što više odlažeš, ženske će više želeti da se kresnu s tobom.

„Šta ako se skineš pre nego što se emotivno skineš", pitala sam Keli prve nedelje. „Na primer, hipotetički, recimo da spavam sa tipom na drugom sastanku. I recimo da mi on kaže da ne može da prestane da misli na mene..."

„Krisi", pijuckala je kafu i zurila u ekran kompjutera. „Ljudi tvojih godina prvo imaju seks. Mislim, i ja sam uskakala u krevet nekim tipovima. Bukvalno sam imala na stotine prvih sastanaka pre nego što sam upoznala Dejvida".

Bukvalno sam je sto puta slušala kako to izgovara. Devedesetih godina je bila na prvoj liniji fronta traženja partnera preko interneta, kada je generalno bilo čudno da na taj način upoznaš nekoga. Uprkos tome, ona je bila ubeđena da će tako naći ljubav kada joj je prvi brak propao – i našla ju je. Upoznala je svog drugog muža, Dejvida, preko sajta za upoznavanje, i pre nego što je imala svoj prvi mobilni telefon. On je kasnio u restoran u kome su se dogovorili, i u sceni koja je usledila, koja je u mojoj glavi prava romantična komedija, ona ga je čekala pored telefona u restoranu, vrteći kabl. Iskustvo koje je imala sa upoznavanjem preko interneta, zbog čega je devedesetih godina bila sumnjiva, ju je 2014. učinila neverovatnim instruktorom za zabavljanje.

Bila je sve što možeš da poželiš od instruktora za zabavljanje: blaženo srećna u svom drugom braku, imala je pedeset i nešto godina, mentalno stabilna, diplomirana savetnica, i talentovana fotografkinja. Ne samo da je savetovala pojedince i parove da im pomogne da se saberu, već bi se postarala i za to da na profilnoj slici ne izgledaš užasno, mutno ili sumanuto.

I njeno savetovanje je pomeralo granice. Jedan čovek od 42 godine je došao i rekao da izlazi samo sa dvadesetpetogodišnjakinjama, koje sve zove „devojkama". Posle šest seansi, Keli ga je naterala da shvati da je veoma nezreo. Polako ali sigurno, ubedila ga je da izlazi sa ženama svojih godina i da žene na svom profilu više ne naziva „cicama". Takođe je navela i jedan poznati par, nalik Hajdi i Spenseru, da počnu da odlaze i na individualnu terapiju, a ne samo kod bračnog savetnika. Nije svaki od njenih klijenata završio u vezi; šta više, retki su bili oni koji su rešavali svoje probleme onoliko brzo koliko su želeli. Ali su uvek od nje odlazili zdraviji. A nije li to, pitala sam se, odlika dobre veze?

Leći u krevet

Prvog dana na poslu, Keli mi je poslala preko petnaest strana beleški sa intervjua sa njenim klijentima. Rekla mi je da dosije svakog klijenta svedem na jednu stranicu za lični profil. Informacije su se protezale od svakodnevnih do uvrnutih. „Pao sam baštovanstvo", pisalo je u jednoj poruci. „Predavanja o zavisnosti od seksa su mi svakako pomogla", pisalo je u drugoj.

Uvek sam počinjala od malih stvari, izdvajajući naizgled nebitne detalje i predstavljajući ih tako da deluju kao da su bitni za nečiji karakter. „Ja sam brižna osoba u svakom smislu... osim kada se radi o biljkama. Išao sam na kurs baštovanstva u zatvorenom, što je bilo sjajno! Sve dok nisam pomorio sve svoje biljke, uključujući i kaktus". Smajliji su bili od suštinske važnosti, kao i znaci uzvika. U beleškama jednog tipa je pisalo da mu pekarstvo ide od ruke, pa sam njegov profil završila u odgovarajućem stilu: „Volim da isplaniram stvari, tako da budu još bolje. Testo mi uvek naraste... da tako kažem ;)"

Uživala sam u tome da se pretvaram da sam razvedeni stariji muškarac koji ima problema sa posvećivanjem, ili emotivno problematična prodavačica ženskog donjeg rublja, ali neka druga zaduženja na poslu su mi bila frustrirajuća i neprijatna. Do drugog meseca, počela sam da mrzim da pomažem Keli da piše svoje „stručne" blogove za jedan popularan sajt za traženje partnera, u kojima sam morala da pišem o tome šta žene treba, a šta ne treba da rade i igri udvaranja. Ona bi obezbedila informacije i savete, a ja bih joj pomogla da ih uobliči na način koji je bio odgovarajući za sajt. Zajedno smo birale teme od kojih mi je bilo muka, ali sam znala da će biti popularne: kada leći s muškarcem u krevet, zašto je samopouzdanje seksi, i kako biti siguran u sebe, ali bez preteranog samopouzdanja. Nije li mizogeno ovako zvocati ženama? Da li je moguće da i njoj to nije bilo odvratno?

„Pa, šta je najveći problem sa kojim se žene suočavaju prilikom zabavljanja?", pitala me je Keli.

„Infekcije urinarnog trakta", rekoh joj.

Keli se zasmejala, ali i zakolutala očima. „Nema ničeg novog ispod svoda nebeskog", uzvratila je. „Prilično je jednostavno. Izađeš na crtu, i na svakom sastanku i u svakoj vezi naučiš nešto novo, dobro ili loše. I ponašaš se kao odrasla osoba"!

Međutim, kada sam posle radnog vremena pretraživala Tinder, otrcani blogovi i profili za traženje partnera koje sam pisala ranije su me progonili. Šta ako ljudi mojih godina pišu svoje profile tako veštački kao ja kada sam se pretvarala da sam neko drugi? Iako su profili koje sam pisala za Keline klijente bili veoma lični i intimni, saveti na blogovima na kojima sam pomagala su mi delovali monstruozno bezlično. Urednici sajta za savetovanje su često tim člancima davali nazive na koje je ljudi trebalo da se upecaju, što ih je činilo još gorim, na primer, „Zašto momci zapravo ne vole seksi devojke". I Keli i meni je bilo mrsko kako bi izgledali na kraju, naročito zbog toga što su forsirali seksističke stereotipe protiv kojih smo se obe aktivno borile u svojim svakodnevnim životima. Ona nikada nekoj klijentkinji ne bi rekla da priguši svoje samopouzdanje na svom profilu na sajtu za upoznavanje, a ni ja se nikada ne bih stidela zbog toga što sam sigurna u sebe.

Najsuspešniji profili koje sam pisala za Keline klijente su bili oni koji su bili na rubu toga da odaju previše – kao jedan koji je govorio o ženi koja se brinula o svojoj majci dok je umirala, ili jedan na kojem je jedan muškarac lamentirao nad svojom nesposobnošću da uživa u muževnim tradicijama kao što je fudbal. Oboje su na kraju našli sjajne partnere koji su mislili isto, i koji možda nikada ne bi kliznuli nadesno po ekranu, da su im profili bili bezlični i jezgroviti.

U skladu s time, najčitaniji blogovi koje sam pisala, i za Keli i kasnije u svoje ime, su bili oni napisani žustrim stilom i bili intrigantni: šta bi devojke želele da momci prestanu da rade tokom seksa, šta momci mrze od stvari koje devojke rade na sastanku, i tako dalje. Čak i reči koje sam koristila u naslovima – „momci" i „devojke", umesto muškarci i žene, na primer – delovale su nedovoljno zrelo. Ovi hiperbolični naslovi u duhu vremena su bili najpopularniji, uprkos činjenici da su najbolji profili za traženje partnera bili sasvim specifični. Na ovaj način, meni je izgledalo da su lična iskrenost i intima stvarnosti mogli da postoje samo na privatnom odeljku profila, na koji zainteresovana osoba odlazi na sopstveni rizik. Možda su zbog ovoga ljudima potrebne instrukcije, pomislila sam, izvodeći zaključak tipičan za Keri Bredšo: ljubav je zaista ili krvavi navijači sport, ili dosadna partija emotivnog šaha.

Hod srama

Posle tri meseca rada za nju, morala sam da kažem Keli da moram da napustim položaj njene asistentkinje zbog drugog spisateljskog posla. Na tom poslu sam objavila članak koji je postao viralan i koji govori o tome „šta bi devojke želele da momci prestanu da rade tokom seksa". Dok sam govorila Keli da dajem otkaz, dobila sam poruku od momka sa kojim sam se viđala: „Hej... onaj članak koji si upravo objavila – da li govori o meni"? Sumnjao je u „nas". Par dana kasnije, ostavio me je preko poruke u kojoj je napisao „hajde da ostanemo prijatelji".

_PREPORUČUJEMO:_**_Snup Dog je slučajno napisao da je u Rumuniji i cela zemlja je odlepila_**

„Oh, on je drkadžija", rekla mi je Keli kada sam joj to saopštila preko telefona. Još sam bila nova u gradu, i ona mi je bila sasvim dovoljno dobra prijateljica da bih joj se u takvim situacijama obratila za savet. Mada, morala sam da joj kažem da sam spavala s njim na prvom sastanku. Po njenim standardima, u startu sam zasrala.

Uzdahnula je u telefon. „Ponekad", rekla je, trudeći se da joj glas bude pun razumevanja, „pomisliš da jeste, ali ljubav nije sve vreme stvarna. Ponekad je posrana. I vremenom naučiš kako to da razlikuješ i, uh...", počela je da zamuckuje, nezadovoljna time što nema pametnu poentu za kraj rečenice. „Pa, tako ti je to".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu