Zaboravljeni na minusu, snegu i ledu: Izbeglice u Beogradu

Nekoliko stotina izbeglica, možda i više od hiljadu, mahom iz Avganistana i Pakistana, boravi u napuštenim hangarima, carinskim magacinima, garažama i kolibicama iza glavne železničke stanice u Beogradu. Muškarci, tinejdžeri i deca do desetak godina skvotuju na ovom mestu skoro tri meseca, a novi ljudi neprestano pristižu. 

Ne žele u izbegličke kampove, kažu, jer se plaše ilegalnih deportacija koje su se dešavale. Drugi smatraju da će, ako se registruju za prihvatni centar, biti poslati u Preševo ili ko zna gde. Znaju da su kampovi pretrpani i da se dešava da poljube kapiju kad dođu. Najviše ih plaši mogućnost deportacije u Bugarsku ili Makedoniju, jer im je tamo bilo najstrašnije. 

Uslovi za život se ne mogu tako ni nazvati. Jedan izvor vode – crevo, na otvorenom, između gradilišta luksuznog Beograda na vodi i jednog od napuštenog i zapuštenog hangara u blizini pruge gde žive. To je ujedno i jedini izvor privida higijene, gde se kupaju i briju pokušavajući da zagreju vodu u buradina, plastičnim flašama za vodu, loncima, a potom napolje na minus, zbog čega su mnogi i bolesni. 

Da bi im bilo toplije, pale vatru od svega što pronađu u ovom napuštenom hangaru – uglavnom su to stari pragovi od šina. Pošto je je materijal zapaljiv te udišu velike količine dima, ne može se reći da je ova tehnika bezbedna. Improvizovana vatra služi i za ishranu – kuvaju jaja i krompir, uglavnom. 

Uprkos zabrani, jedna nevladina organizacija deli jedan topli obrok dnevno. Kada stigne kombi, uredno se formira red, volonteri nadgledaju, a i puste muziku sa zvučnika kombija. Pokušavaju na svaki način da razvesele ljude.  Lekari bez granica donose grejalice koje su postavljene ispred jednog od hangara u pokušaju da spreče smrzavanje. Uz pomoć organizacija  Refugee Aid Serbia i UNHCR-a povremeno se deli ćebad, odeća, predmeti koji nisu hrana, lekovi i tako dalje. 

– Kada će se otvoriti granice? Da li ima vesti? – nastavljaju neumorno da pitaju.

Dok ne dočekaju potvrdan odgovor, većina ostaje u Beogradu jer je to mesto gde „operišu“ krijumčari. To im je za sada jedina nada da nađu izlaz iz Srbije.

U nastavku pogledajte još fotografija: