Poslednji pogled na skriptu, svrab krmeljivih očiju i poslednji gutljaj kafe. Ona ne pomaže noć pred ispit posle 76 otvorenih tabova ili treće za redom epizode ili “generalke” i pretvaranja studentskog brloga u prihvatljivo mesto za život. Ili svega toga odjednom. Dan pred ispit shvatiš da je to moglo i da sačeka jer štrebanje ide super. Fali ti samo još jedan dan.
Skoro polovina studenata u Srbiji kaže da im uvek nedostaje jedan dan za spremanja ispita bez obzira na to koliko uče. Prema istraživanju sajta Najstudent to je manji procenat u odnosu na 2015. godinu kada je 73 odsto studenata ostajalo kratko za jedan dan učenja. Na osnovu ovih podatka može se zaključiti da ima dve grupe studenata – one za koja je ova tvrdnja istinita i one za koja nije. Ko je jednoj polovini ukrao jedan dan?
Videos by VICE
Kristijan Pešić, volonter niškog Psihološkog savetovališta za studente objašnjava da se ovaj osećaj da nam fali još jedan dan za učenje javlja zbog nesigurnosti koja se javlja pred ispit.
– Sam ispit i stanje pred je anksiozna situacija. Sa druge strane, sigurno nekih 80 odsto studenata prokrastinira. Imaju nešto što im je u tom trenutku primamljivije, precenjuju svoje vreme, pa misle da imaju vremena. U suštini, kada imaju taj osećaj, studenti uglavnom dovoljno nauče, ali pošto svi imamo strahove, oni nas tada preplave i zato se to dešava – objašnjava Pešić za VICE.
Lidija, 26 godina, studentkinja Filozofskog fakulteta pokušala je da mi objasni kako vidi ovaj fenomen.
– Mogu da nađem hiljadu i jedno objašnjenje, ali se na kraju uvek svodi na to da nisam krenula sa učenjem na vreme. Faktor koji čini mi se danas utiče je i internet odnosno vreme koje provedemo tamo i čak i kada se organizujemo, nekada tamo neplanirano ostanemo duže, pa se to sve akumulira u taj nedostajući dan – kaže Lidija.
Takođe, ona ima teoriju da je verovatnoća da budemo pogođeni manjkom dana za učenje ako idemo u čitaonice.
– Nekad tako romantizujem da učenje treba da mi bude uživanje, pa čekam “inspiraciju”, iako se to retko dešava, i to utiče sigurno – kaže Lidija za VICE.
Mnogi ipak prelome, pa i pored sputavajućeg faktora izlaze na ispit, tačnije njih 44,5 odsto. Nije zanemarljiv ni broj štrebera – onih koji nas nerviraju jer su na ispit izašli “ako su sve spremili”- njih 30 odsto. Izgleda se većina studenata trudi da igra na pošteno, ili je jednostavno samo tri odsto bilo iskreno da se oslanja na prepisivanje.
Student prava, dvadesettrogodišnji Aleksa kaže da pojava “fali mi jedan dan” nije realna procena koliko mu je za učenje potrebno, nego mu služi da se opravda pred sobom zašto ne bi izašao na ispit.
– “Fali mi jedan dan” za ispit mi je uvek izgovor da ne izađem. Neke ispite sam polagao spremajući jednu noć, a neke spremajući mesec dana. “Jedan dan” mi je falio samo kada sam toliko anksiozan od ispita i profesora da tražim izgovor da ostanem kod kuće, ili da odustanem pet dana pred ispit. Pre bih da se napijem taj vikend – kaže Aleksa.
Da li ima veze sa Bolonjom, ili sa tim da su mlađe generacije više straight edge, nego prethodne, sve je manje onih koji uče noću, odvaljujući se od pete Guarane. Njih 36 odsto spada u noćne ptice, dok ostali rasporede u toku dana vreme za štrebanje. Njih 40 odsto kaže da “uči po ceo dan”, a 10 odsto kad im obaveze dozvole.
Milica, 23 godine, studentkinja Farmaceutskog fakulteta, je iz ove grupe studenata koji dobro planiraju učenje, pa sam je pitala za savet.
– Uh, da, taj problem sa nedostatkom dana sam imala u prvoj godini. Baš mi je to smetalo, morala sam nekako da promenim i uspela sam. Trenutno sam peta godina farmacije i uglavnom nemam više taj problem. Nema tu šta, mora da se planira na vreme i da se nađe šta je baš za tebe najefikasniji način učenja – kaže Milica za VICE.
Ne treba da se ograničavamo na konvencionalne načine učenja, smatra ona. To je njen recept za uspešno izbegavanje pojave “fali mi jedan dan”.
Prema ovom istraživanju pojava “kampanjaca” polako iščezava, pa je možda zato i kategorija FJD (“fali mi jedan dan”) u padu. Većina se povuče u izolaciju za učenje u nedelju do dve pred ispit – njih 41,47 odsto. Petina studenata pripada onim temeljnijim koji u povlačenju provode i po mesec dana.
Postojeći standard i visokoobrazovni sistem ne nude mnogo prostora da se tokom studiranja izdržavamo svojim radom. Stoga nije iznenađujuće što većinu studenata izdržavaju roditelji. Četvrtina ima neki honorarni posao, a pomažu ih matorci, dok druga četvrtina osim roditeljske pomoći zavisi i od studentskih stipendija i kredita. Pisali o tome da je puno radno vreme tokom studiranja skoro nemoguća misija ali ima takvih 7 odsto njih dokazuje suprotno osnovnim, 15 na master studijama, a 35 odsto na doktorskim.
Što je ipak dokaz da dani mogu da se drže na broju.
Još na VICE.com
Zašto studenti u Beogradu toliko vole da idu u čitaonice
Od čega najčešće boluju studenti u Beogradu
Fotografije studenata u njihovim sobama u beogradskim domovima