Zašto se osećaš kao da si naduvan i kad prestaneš da duvaš

Nakon četiri godine svakodnevne konzumacije, prestala sam da pušim travu pre tačno 72 dana — malo više od dva meseca. Bilo je izazova, a nisam prekinula apstinenciju i, zapravo, više se ni ne setim toliko često da bih mogala da napunim vodenu lulu i zapalim. Obično dođem u iskušenje kad gledam neku glupu televizijsku seriju koja bi očigledno bila zabavnija kad bih bila naduvana, ali i tad istrajem. Umesto da pušim, kompulzivno pijem apsurdnu količinu raznih vrsta čajeva (trenutno u opticaju držim sedam).

Ali u poslednje vreme doživljavam nešto super neobično: u nasumičnim trenucima osećam se kao da sam naduvana. Kad se to desi, sve kao da mi izađe iz fokusa — kao da sam zatočena unutar svoje glave, negde daleko. Ponekad mi je čak sve smešno i počnem da se smejem. Manje prijatno, čak počnem blago da haluciniram i tlo naizgled počne da se pomera poda mnom. Uopšte nije zabavno i utiče na moj svakodnevni život. Zato sam odlučila da pokušam da otkrijem šta se to, do moga, dešava.

Videos by VICE

Na podforumu Reddit-a za ljude koji pokušavaju da ostave vutru, r/leaves, postoji popriličan broj postova o ovoj fantomskoj naduvanosti. “Osećate li se naduvano sve vreme čak i nakon što se prestali da duvate?”, napisao je jedan korisnik. “Ne do kraja, samo malo, i primećujem to uz određene stimulanse. Ono, pokažete mi jedan od onih psihodeličnih gifova sa žabom i vizuelni efekti budu slični osećaju kao kad sam naduvan.”

Drugi odlaze na forum da prijave iskustva pušenja vutre i potom doživljavanje “flešbeka” nekoliko dana kasnije.

Pojeo sam kolačić sa vutrom u nedelju uveče oko 8:40. Naduvanost je potrajala do sledećeg dana u šest posle podne. Od tada doživljavam nešto što zovem “flešbekovima”. U svakom trenutku mogu da se vratim u naduvano stanje, makar i na nekoliko sekundi, ali to je veoma fizička naduvanost, kao kad ne mogu da osetim svoja usta ili imam veoma čudno osećanje kad zavučem ruke u džepove dok sam naduvan. Kako da to prestane? Počinje da mi bude neprijatno.

Bio je dobar osećaj znati da nisam sama, ali me je obeshrabrila činjenica da su anegdote koje sam pronalazila zvučale slično kao paranoična lupetanja nekoga ko zove hitnu pomoć pošto je popušio džoint jer misli da umire. Postoji li neki naučni dokaz koji može da objasni šta mi se dešava?

Studije pokazuju da je velikim duvadžijama potrebno mnogo vremena da izbace THC iz svog sistema, čak i nakon što su prestali da puše. U jednoj studiji o apstinenciji rađenoj na 86 muškaraca i žena hroničnih korisnika kanabisa, trebalo je najmanje 30 dana da se kod 32,7 procenta pušača trava pročisti iz urina. Malom procentu učesnika bilo je potrebno 77 dana da se vrate na staro. Druga studija pokazala je da THC može da se nađe u telu više od 100 dana posle pušenja.

Istraživanje pokazuje da je to zato što se kanabis pohranjuje u našem masnom tkivu i vremenom se polako ispušta u krv. Dakle, u teoriji, moguće je osećati dejstvo trave dugo nakon što ste zapravo prestali da je pušite.

“Zbog visoke lipidne rastvorljivosti, dolazi do velike koncentracije i produženog zadržavanja droge u masnom tkivu. Sporo otpuštanje iz masnog tkiva kod ljudi može da objasni poreklo različitih fenomena kao što su produženo prisustvo THC-COOH-a [u šta se THC pretvara u telu] u urinu ozbiljnih korisnika ili flešbekovi izazvani kanabisom”, pokazala je jedna životinjska studija iz 2006. godine o kanabisu i metabolizmu.

Postoje i neki dokazi koji govore da dijeta, stres i vežba — faktori koji utiču na brzu razgradnju masti — intenziviraju proces otpuštanja pohranjenog THC-a u krvotok. Nakon što je čuo priču o sportisti koji je ispričao kako nije pušio kanabis mesecima, ali mu je test na droge bio pozitivan nakon što je smršao, istraživač sa Univerziteta u Australiji Džonatan Arnold sproveo je studiju o ovom fenomenu kako bi pomnije istražio slučaj.

Arnold je otkrio da kad izloži ćelije masti sa THC-om uzetim iz pacova hormonu stresa ACTH-u, to povećava brzinu lučenja THC-a iz tih ćelija. Potom je ubrizgavao pacove visokom dozom THC-a svakodnevno u narednih 10 dana. Dva dana posle poslednje injekcije THC-a, trećini pacova je ubrizgao hormon stresa, drugu trećinu je ostavio bez hrane na 24 časa, a treću trećinu nije dirao. Otkrio je da su krvni nalazi pokazali da su pacovi koji su ostali bez hrane imali dvostruko veći nivo THC metabolita u odnosu na pacove koji nisu dirani. Pacovi izloženi hormonu stresa takođe su pokazali povećanje THC metabolita.

Arnold trenutno radi na studiji koja pokušava da ponovi ove nalaze kod ljudi. Za tu studiju, “pacijenti koji su ostavili kanabis prolaze kroz 24 časa dijete, a mi ćemo izmeriti da li to povećava količinu THC-a u krvi koja je u korelaciji sa neuropsihološkim oštećenjem.”

“Nedavno smo kod pacova koji su dobili THC pokazali da dijeta ili stres, uz pomoć razgradnje masti, izazivaju lučenje THC-a nazad u krv”, kaže se u objašnjenju njegovih istraživačkih beleški. “U skladu s tim, moguće je da pojedinci koji su se na neko vreme odvikli od uzimanja kanabisa, a koji odluče da drže dijetu, iskuse dovoljno povećanje THC-a u krvi zbog kog osećaju ‘spontanu’ intoksikaciju.”

Ovo bi moglo da objasni mnogo toga u mom slučaju. Nedavno sam ponovo počela da držim dijetu bogatu mastima a lišenu ugljenih hidrata, a bila sam i pod velikim stresom zato što je život pakao.

Nažalost, izgleda da ne postoji brz način da se rešite fantomske naduvanosti sem onoga što mi uporno govori moj terapeut: samo iščekaj dok ne nestane.

Još na VICE.com

Na koje načine ljudi iz Srbije prenose vutru kada idu na letovanje

Naučnici kažu da vutra guši kreativnost, a šta kažu duvači u Srbiji

Ljudi o najambicioznijim stvarima koje su radili naduvani