Pre nekoliko nedelja napravila sam planove da se nađem sa likom sa kojim sam se viđala već mesec dana, i mislila sam da ćemo ići da jedemo takose. Obroci koje smo jeli zajedno bili su temelj na kome smo gradili naš odnos, ali kada sam predložila da se nađemo u mom stanu ili u restoranu, on je insistirao da se nađemo na ćošku, tu u kraju gde smo oboje živeli. Bila sam se upravo vratila sa sedmodnevnog putovanja, i naše prepiske delovale su relativno normalno. Bilo kako bilo, anksiozni glasić u mojoj glavi govorio mi je da stvari možda i nisu tako dobre kako bi trebalo da budu.
Dok sam prilazila dogovorenom ćošku i posmatrala njegov čudan govor tela iz daljine osetila sam kako se neprijatnos širi mojim telom. Bila sam ubeđena da znam šta će se desiti, ali sam pokušala da ostanem kul i da se pretvaram da je sve okej. Zagrlili smo se neprijatno, okrećući lica jedno od drugog i izbegavajući da se pogledamo u oči – bio je to zagrljaj dosta drugačiji od onog čvrstog ali i nežnog zagrljaja od pre par nedelja, kada smo ležali u njegovom krevetu nakon što smo po prvi put imali seks. I dalje sam se pretvarala da se ništa ne dešava i pitala ga “Hoćemo na takose?”
Videos by VICE
“Možemo li zapravo da popričamo na kratko?” upitao je on drhtavo i nastavio okončavanje naše zamalo-veze baš na tom mestu i u tom trenutku na ulici, usput se žaleći na to kako mu treba da više vremena provede radeći na sebi. Čak i ako sam nekim delom znala da će se to desiti, ostala sam bez teksta, većinom zato što je okončavanje ove priče delovalo jako ozbiljno, iako smo se zapravo samo povremeno viđali kratak vremenski period. Naravno, dopadao mi se i bila sam zainteresovana da vidim kako će se stvari razvijati, ali da li je naša kratka romansa zaslužila ovakav završetak? I zbog čega nisam mogla da izustim ni reč?
Ovo nije bio prvi put da neko raskida sa mnom uživo i na javnom mestu čak iako smo se jedva viđali. Čak iako cenim gest da neko uloži svestan trud da to učini licem u lice – posebno u vreme kada ljudi obično nestanu iza svojih telefona, ili takoreći goustuju – lako je videti kako je tehnologija u potpunosti promenila način na koji mladi ljudi prolaze kroz veze, a ovo je posebno slučaj kada se radi o raskidima. Zapravo, čini se kao da niko od nas nema pojma šta koji kurac radimo.
Dženifer Maslmen, nekadašnja TV producentkinja koja je postala psihoterapeut koji pomaže ljudima da se snađu u vezama, veruje da iako su digitalni mediji postali sjajna alatka za dejtovanje koja nam omogućava da se upoznamo sa ljudima kojui su izvan našeg kruga poznanika, ali su takođe i izazvali i druge probleme koji uključuju “diskonektovanost, neodgovarajuća očekivanja od seksa kao i nisko samopouzdanje”. Na ovaj način većina dejting aplikacija zapravo predstavljaju mač sa dve oštrice: uvek smo konektovani, ali u isto vreme i diskonektovani, od samih sebe, ali i od drugih. Ovo je svet pun kontradiktornosti.
Brajena Rejder, CEO i osnivač aplikacije za seks i veze Juicebox je rekla: “Kada upoznajemo ljude sa kojima nismo inače povezani, tada ne potoje posledice kada se ponašamo loše (kada goustujemo, kada se ponašamo kao kreteni, itd).” Upravo zbog ovoga postoji porast kada se radi o ponašanju bez razmišljanja, zato što su ljudi često lenji ili nepristojni kada se radi o komuniciranju o tome kako se osećaju. Ipak, još je važnije što ljudi vide jedni druge kao transakcionalne, umesto kao druga ljudska bića koja imaju određene vrednosti. “Kada postoji hiljade drugih ljudi koji koriste aplikaciju, zašto bismo brinuli o tome kako komuniciramo?”
Danas dopisivanje i onlajn komunikacija u dejtovanju i vezama može biti posebno komplikovana kada je teško razumeti nečiji ton kroz digitalni jezik. Brajena kaže da su ovi metodi komunikacije dali lakši način da se sakrijemo od našeg lošeg ponašanja, pošto “ljudi mogu biti kreteni bez posledica.” I kako postajemo sve otporniji na ove aplikacije i sve naviknutiji na ovakav vid lošeg ponašanja, vrednost i praktikovanje transparentnosti i direktne komunikacije su izgubljeni.
A ako odemo korak dalje, digitalna povezanost je u potpunosti promenila način na koji interagujemo sa ljudima, pritom izazivajući mnoštvo komunikacijskih problema, uključujući i onaj povezan sa hendlovanjem raskida. Kada shvatite da je “kraj”, da li je pristojno da se stvari razreše porukama? Postoje oni koji bi možda rekli da je pogrešno raskinuti preko poruke, ali postoje i oni kojima je na taj način mnogo udobnije, s obzirom na to da onda ne moraju da se upuštaju u poniženje uživo.
Iako shvatam da lik koga sam viđala najverovatnije nije želeo da me povredi time što će raskinuti uživo – a verovatno je i mislio da je to fin način ili “prava” stvar za učiniti – zanimljivo mi je da porazmislim o tome da li bih preferirala iskrenost preko poruka umesto da se pretvara da je sve okej sve dok se ne sretnemo uživo.
Filmovi i televizija danas ne uspevaju da prikažu nijanse digitalnog dejtovanja, što nas ostavlja sa samo nekoliko referentnih tačaka kada se radi o rešavanju ovih problema, dok su, sa druge strane, naši roditelji odrastali u potpuno drugačijoj eri dejtovanja, što zanči da većina nas nije naučena kako da se nosi sa ovakvim problemima. Za većinu nas, slučaj je da smo postali potpuno oguglali na goustovanje, baš zato što je postalo normalno da ne budeš potpuno autentičan ili iskren, posebno kada nekoga jedva poznaješ. Kada sam nekima od svojih prijatelja ispričala o ovom skorašnjem “raskidu”, mnogi od njih su rekli da su se osetili neprijatno i samo slušajući o tome, dok su drugi rekli da uvek preferiraju raskid preko poruke u odnosu na razgovor uživo.
Dženifer, sa druge strane, smatra da je “manjak komunikacije doveo do manjeg znanja o tome kako se nositi na efektivan način sa komplikovanim konverzacijama”. I dok onlajn mediji često pretvaraju goustovanje i drugo nepromišljeno ponašanje u neku vrstu viralnih i komičnih mimova, trenutno stanje dejting kulture govori nešto mnogo dublje (i poprilično grešno) o načinu razmišljanja milenijalsa. Toliko smo zarobljeni u svajpovanju levo ili desno da imamo tendenciju da sve manje brinemo o osećanjima drugih ljudi.
Dakle, koji je bolji način da raskinemo sa ljudima?
“Uvek je bolje imati iskren razgovor nego biti goustovan”, kaže Brajena. Moguće je da su ljudi koji me gotive zapravo toliko naviknuti da su tretirani loše da bi započinjanje ozbiljnog razgovora zapravo izazovalo da se svi osećamo još gore. I dalje, ako ste bili na samo nekoliko dejtova, ona kaže da bi fina poruka mogla biti dovoljna, iako to definitivno zavisi od slučaja do slučaja.
Brajena je pričala o njenim iskustvima, i čak i kada izađe na jedan dejt sa nekim, ona smatra da mu duguje poruku u kojoj će objasniti kako se oseća i koliko je zainteresovana, čak i ako ne želi da obeshrabri nekoga u daljim akcijama nako što su se sreli. Ipak, kada se radi o dugim vezama, raskid ne sme biti iznenađenje. “Nekoliko teških razgovora o problemima u vezi bi trebalo da se dese pre nego što se dođe do tačke gde je raskid neizbežan”, kaže Brajena.
Uz ovo, Dženifer preporučuje da pokušamo da budemo iskreniji i direktniji sa ljudima – od samog početka i sve vreme dok smo zajedno – posebno kada se radi o onome što očekujemo, zato što ovo zahteva da se i druga osoba ponaša na isti način. Ako bismo uložili više iskrenosti u naše odnose, verovatno bismo isto to dobili i zauzvrat. “Previše ljudi misli da žele vezu i koriste one izlizane rečenice kao što su ‘kada bi se druga osova složila sa time’, ali ovo premešta kompletnu odgovornost na potencijalnog partnera, čak i ako zapravo činjenica da je bitno biti spreman za pravog partnera tako što ćemo poznavati sebe – to je jednako važno kada se radi o kompatibilnosti”, kaže ona.
Dok iščekujemo budućnost, generacija Z je odrasla sa telefonima u rukama još od trenutka kada su izašli iz materice, a Dženifer kaže da novija istraživanja pokazuju da sve veća grupa ljudi pokazuje zazor od ponašanja milenijalsa koje je fokusirano na tehnologiju, a sve više žude za pravom međuljudskom konekcijom. “Pretpostavljam da ćemo videti kako se klatno vraća ka sredini, praveći balans između upoznavanja i sparivanja onlajn i ličnog i kultivisanog sastajanja”, kaže ona.
Dok su u mom životu psihoterapija i kognitivno bihejvioralna terapija pomogle da bolje komuniciram o svojim osećanjima i da se ponašam autentičnije dok se snalazim u dejting svetu, i dalje ne mogu a da se na zapitam – da sam pripadnik generacije Z, da li bi mi raskidi bili manje neprijatni?
Ovaj članak je prvobitno objavljen na i-D UK.
