Zašto toliko mnogo muškaraca koji nemaju riđu kosu imaju riđu bradu?

Kada je moj brat pustio brkove u naletu saosećanja prema žrtvama raka prostate, otkrio sam novi fenomen. Čitavog života ga znam sa tamnom kosom – ali brkovi su mu bili tamno-crvene, grimizne nijanse. Počeo sam da sumnjam da smo u srodstvu. Kako je to moguće? Da li smo uopšte rod? I šta je sa svim tim muškarcima koji šetaju riđe brade, ali im kosa nije riđa? Rešio sam da to istražim.
Da bih do kraja razrešio ovu riđu misteriju, kontaktirao sam Erfocentrum, nacionalni holandski Centar za genetiku i nasledne osobine.

Generalno govoreći, boja kose je prilično složena stvar. „Geni koji određuju boju naše kose su takozvane ‘nedovršene dominantne nasledne osobine’. To znači da ne postoji jedan jedinstven gen koji je dominantan u odnosu na druge, već svi geni utiču jedni na duge“, kaže mi stručnjak iz Centra, Petra Hak-Blem.

Isti geni kod različitih osoba mogu različito da se manifestuju. To dozvoljava mnogo mogućnosti, od kojih je jedna ta da se boja kose razlikuje od boje dlaka ispod pazuha, stidnih dlačica ili brade.
„Generalno govoreći, ljudi nasleđuju boju kose ne samo od roditelja, već i od baba, deda i ranijih predaka. Tako da je sasvim moguće da se boja kose nekog daljeg pretka iznenada ponovo pojavi, uz određenu kombinaciju gena – i to za roditelje može da bude prilično neočekivano“, nastavlja Hak-Blem.

To nije veliko iznenađenje: geni nam određuju boju kose. Ali zašto toliko mnogo muškaraca ima devijaciju riđe brade?

Nijansu boje kose određuje količina melanina, ili pigmenta u kosi. DNK ne određuje samo koji pigment imamo, već i u kolikoj meri je prisutan. Kod belaca, nijanse zavise od dve vrste melanina; eumelanina (crni pigment) i feomelanina (crveni pigment). Ćelije kose tamnokosih ljudi sadrže samo eumelanin. Plavokosi ljudi imaju manje eumelanina. A kosa riđih ljudi sadrži uglavnom feomelanin“, kaže Hak-Blem.

„Pre više od jedne decenije, istraživači su otkrili da jedan gen (MC1R) na 16. hromozomu igra važnu ulogu u tome da li ljudi imaju riđu kosu. Zadatak gena MC1R je da stvara protein pod nazivom melanokortin 1. Taj protein igra važnu ulogu u pretvaranju feomelanina u eumelanin“, kaže mi Hak-Blem. „Kada neko nasledi dve mutirane verzije gena MC1R (po jednu od svakog roditelja), manje feomelanina se pretvara u eumelanin. Feomelanin se akumulira u ćelijama pigmenta i osoba završi sa riđom kosom i bledom kožom“.

Neočekivano riđa brada je posledica te iste mutacije gena MC1R. Kada imaš samo jedan mutirani MC1R, riđa dlaka može da se pojavi na neočekivanim mestima. Ali čak ni Hak-Blem nije bila potpuno sigurna kako funkcioniše taj mehanizam. Imati devijaciju riđe brade nikada nije povezano ni sa kakavim smrtnonosnim bolestima, pa se nalazi prilično nisko na listama prioriteta pojava koje se istražuju.

U svakom slučaju, sasvim je moguće imati brata sa riđim dlakama na licu, iako roditelji ne kriju neku vanbračnu tajnu. A svima onima koji trpe ovo neretko stanje, koje nije rizično po zdravlje, poručujemo: gene ne možeš da promeniš. Tako da svim vama, poluriđima, preostaje samo jedna opcija: ponosno šetajte svoje riđa brade.

Glavna fotografija: Flickr user David Goehring

Još na VICE.com:

Kako je biti džindžer u Srbiji

Brade više nisu kul

Dlakave devojke iz Srbije na Instagramu ne mare za vaše glupe komentare