Zašto više ne volimo striptizete na momačkim večerima

Kada Rik Gasko, kog igra Tom Henks, odluči da se odrekne solo života u komediji Momačko veče iz 1984, njegovi prijatelji odlučuju da mu organizuju noć za pamćenje. Ali ipak, pre nego što usledi žurka sa drogiranim magarcem, Gaskov prijatelj Rudi daje izjavu koja će poslužiti kao teza filma: „Hajde da imamo momačko veče sa ribama, oružjem, vatrogasnim kolima, kurvama, drogom i cirkom”!

Poenta momačkih večeri bi trebalo da budu striptizete, kokain i muškarci koji prave gluposti – pomislite na Američko venčanje i kožne pantalone bez dupeta, ili Baš loše stvarii mrtve prostitutke, ili čitav serijal Mamurluk. Ali u poslednje vreme slušam priče o momačkim večerima na kojima se čak ni ne trude da se povinuju obrasu sa cirkom i razvratom. Brojni su postovi na Reditu u kojima se eksplicitno traže ideje za momačke večeri „bez striptizeta”. Prijatelji mojih prijatelja su odlazili na pejntbol ili u obilaske pivara umesto u striptiz barove. Što je najluđe, postoje i zajedničkemomačke i devojačke večeri.

Videos by VICE

U čemu je fora? Da li to što se ženimo u kasnijem uzrastu utiče na to da imamo zreliji stav, koji ne uključuje striptizete? Da li znači da sve više planera žurki mladoženja i momačkih večeri sebe smatra za feministe, i s toga će biti manje verovatno da će se uzbuditi povodom agresivnih mačističkih ispita zrelosti? Da li buduće neveste gnjave svoje buduće mužiće da ne budu detinjasti?

Za Brajana Kuka, 27, koji se oženio pre dve godine, ništa od navedenog nije slučaj.

„Jednostavno sam želeo da provedem neko vreme s prijateljima. Ako odeš u striptiz bar, baš i nemaš prilike da razgovaraš s ljudima. Samo sediš tamo i trošiš mnogo para”, kaže Kuk, prisećajući se svoje momačke večeri u Atlantik Sitiju. „Barem polovina ljudi sa kojima si se verovatno takođe neće snaći u takvoj okolini”.

Tokom procesa planiranja, Kuk je rekao svom kumu da ne želi striptizete. On je na to veče gledao kao na ponovno okupljanje, pošto su se njegovi prijatelji posle studija raštrkali širom zemlje. S toga su bili na večeri, kockali se i napili hotelskom apartmanu. Ali kada se nekoliko ortaka odvojilo od grupe i otišlo u strptiz bar, Kuk je imao razumevanja. „To su na neki način kulturološka očekivanja, i mislim da su zbog toga neki od momaka bili u fazonu, ‘Idemo tamo’”.

To je očekivanje koje je takođe prošlo kroz glavu Druu Lembu, 24, koji je svoje momačko veče proslavio u kolibi izvan Nešvila. „Sećam se da je jedan od ortaka pitao, „Hej bre, da li moramo da dovedemo striptizetu”, priseća se on.

Kratak odgovor: ne. Umesto toga, Lemb i njegovi najbliži prijatelji su otišli na hajking po nacionalnom parku, raspalili roštilj, pušili cigare i poonesvešćivali se po kabini, posle izdašnih količina popijenog alkohola. Za Lemba je bilo jednostavno da donose odluku da za svetkovine ne angažuje striptizetu. „Mislim da niko od nas nije želeo o tome da razmišlja, sa etičke tačke gledišta”, rekao je, delom se zezajući. „Na primer, da li ćemo se kada se probudimo zapitati, ‘Da li tako plaća studije? Da li je okej?’”

„Jedna striptizeta u hotelskom apartmanu, sa šipkom ili nečem takvim – to je kao momačko veče tvog oca ili dede.”

Muškarci se odavnina okupljaju da proslavljaju venčanja. Veruje se da su spartanski vojnici još u petom veku pre nove ere gozbom i zdravicama obeležavali solidarnost sa mladoženjom njegove poslednje večeri samačkog života. Zauzvrat, „Budući mladoženja se zavetuje da će i dalje biti lojalan svojoj braći po oružju”, napisaoje Dejvid Bojer u svom delu Poverljivo sa momačkih večeri.

Takva je generalno atmosfera vladala na američkim „momačkim večerama” u devetnaestom i ranom dvadesetom veku. Jedan od izuzetaka se dogodio 1896, kada je unuk P.T. Barnama na Menhetnu organizovao momačko veče za svog brata, na kojoj su se navodno razmetali večerom od 17 jela i oskudno odevenom trbušnom plesačicom pod umetničkim imenom Mali Egipat. Kada su panduri shvatili šta se zbiva na žurci, prekinuli su je pre nego što je došlo do golotinje i razvrata.

Ali ono što je nekada bilo skandalozno, postalo je norma – a sada je možda pase. Li Abamont, preduzimač i profesionalni avanturistakoji je postao planer momačkih večeri za elitu, rekao mi je da njegovi klijenti nisu toliko opčinjeni klasičnim scenarijom Grada greha. „Jedna striptizeta u hotelskom apartmanu, sa šipkom ili nečem takvim – to je kao momačko veče tvog oca ili dede”, kaže on. „Ovih dana je u modi doživljaj nekog novog iskustva”.

Abamont svakog meseca ima 20 do 30 molbi mladoženja koji traže da im pomogne da isplaniraju legendarno dešavanje. Ali on ne organizuje ništa što ima veze sa striptizetama, alkoholom i drogama. Umesto toga, Abamont pomaže mladoženjama da iznajmljuju privatne avione, planiraju žurke u dalekim gradovima kao što su Dubai i Kijev, i da na kraju dožive jedinstveno iskustvo, po pozamašnoj ceni (Inicijalni telefonski poziv za konsultacije naplaćuje 2000 dolara; u proseku, klijenti mu na kraju sve ukupno plate oko 20 hiljada dolara).

„Oni žele nova iskustva: da lete borbenim lovcima, odu u istočnu Evropu i pucaju iz tenkova”, kaže Abamont. „Ljudi žele da rade stvari koje inače ne rade”.

U redu, prosečan mladoženja i njegova ekipa ne mogu sebi da priušte takav provod. Ali čak i ljudi koji ne spadaju u povlašćenih Jedan posto (ili barem oni sa kojima sam ja razgovarala) misle da je balavljenje nad ženama u striptiz baru više bedno nego seksi.

„Striptizete ne dobijaju ono što žele. Momci u publici ne dobijaju ono što žele”, kaže Teron Spigl, 27, koji ove godine ima momačko veče. „To je samo grupa ljudi koji razmenjuju novac za stvarno tužnu imitaciju seksa”.

Više muškaraca koje sam intervjuisala su takođe pričali o tome da im je u društvu striptizeta neprijatno i da misle da im tu nije mesto. Drugi su izrazili zbunjenost mišlju o tome da li je mizogino verovati da žena ima finansijskih problema ako se svlači. Kao što je Rob Hartman, 23, to objasnio: „Mislim da nije fer pretpostaviti da svako ko se svlači ima egzistencijalnih problema. Neke žene to rade zato što žele, zato što se tako osećaju moćnije”.

Hartman je u velikoj meri u pravu, iako na svojoj momačkoj večeri na Floridi nije imao striptizetu, iz više razloga. Kao prvo, odlučio se za ratne igre na mestu koje se zove Hard Noks i za večeru sa svojim prijateljima u brazilskom stejkhausu. Kao drugo, Hartman nije hteo da kroči na ono što je smatrao za klizavo moralno tle. „Ne deluje mi u redu da gledam striptizetu, zbog moje žene”, kaže on. „Na kraju krajeva, ja nisam želeo to da radim”.

Abamont kaže da postoji i argument „prevage stvari” na internetu koja taj ritual čini još otrcanijim. A možda je na tragu nečega kada nudi iskustvo: rezultati nedavne studije koju je sproveo Airbnb ukazuju na to da je milenijalsima važnije da putuju nego da štede novac za kupovinu kuće, što ukazuje na to da sadašnja generacija više vrednuje avanturu od dugoročne investicije. Očigledno je da se ta ideja sada odnosi i na momačke večeri.

„Sve više i više ljudi planira te akstravagantne, skupe momačke večeri, po celom svetu”, kaže bivši mladoženja Stefan Bergeron, 30. „Sada ćete čuti, ‘Idemo na Island! Idemo u Meksiko’”!

Iako Bergeron nije isplanirao dalek put za svoje momačko veče pre dve godine, jeste isplanirao neki vid ekskurzije na jezero Mičigen. Nakon što su iznajmili autobus, Bergeron i njegovi prijatelji su otišli u lov na lososa, i na kraju završili na večeri i koktelima u jednom klubu u Viskonsinu. „Nije bilo nikakvih striptizeta, niti bilo kakvih riba, osim ovih iz vode”, našalio se.

Danas je film Momačko veče žalosno zastareo, i to ne samo zbog toga što je jeftina komedija iz osamdesetih. Izgleda da su „kurve, drogu i cirku” sada privremeno zamenili lososi, kostimirane žurke, i odlasi negde za vikend, „bez mamurluka”. Ali da li je išta preostalo od starih fazona momačkih večeri? Zar kod nas ne postoji ostatak želje da proživimo još jedno „poslednje veče slobode”, pre nego što se posvetimo odraslom životu, dok nas smrt ne rastavi?

Nisam imao osećaj da mi je potrebna sloboda, niti da sam  to želeo, to mi nije ni palo na pamet”, kaže Skot Miler, 29, dok se priseća svoje momačke večeri u Majamiju prošlog avgusta.”Brak je još više postao partnerstvo”.

„Karijera moje žene mi je jednako važna koliko i moja, i mi smo tim”, dodaje on. „Rodna pravila više nisu norma.”

Ilustracija: Kitron Neuschatz

Još na VICE.com

Od najmlađih do najiskusnijih: noć sa beogradskim striptizetama

Beogradske striptizete su mi razbile predrasude o striptizu

Imaju li striptizete radnička prava

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu